Maturant Valjevske gimnazije Tomica Đurđević zabeležio je izuzetan uspeh osvojivši zlatnu medalju na Svetskoj olimpijadi održivog razvoja i zaštite životne sredine (World Olympiade of Sustainable Development and Environmental Protection), koja je nedavno održana u Beogradu. Ovo prestižno takmičenje, koje je trajalo 7 dana, okupilo je mlade istraživače uzrasta od 15 do 20 godina iz preko 23 zemlje sveta. Tomica se istakao radom na temu “Zelena tranzicija – put ka održivijoj budućnosti” u kojem je analizirao dva ključna ekološka problema – globalno zagrevanje i proizvodnju otpada.
“Ova medalja mi je vrlo značajna jer je potvrda mog truda, rada i discipline, kao i ulaganja u pripreme za samo takmičenje, ali me i inspiriše za učešće na novim takmičenjima i olimpijadama”, izjavio je za Valjevska posla Tomica Đurđević.
U okviru teme “Zelena tranzicija – put ka održivijoj budućnosti” Tomica se fokusirao se probleme globalnog zagrevanja i proizvodnju otpada, ali je uspeo da poveže svetske izazove sa lokalnim prilikama u rodnom Valjevu, koje se već duži niz godina suočava sa prekomerno zagađenim vazduhom i problematičnom nesatiranom deponijom na obali Kolubare. Na osnovu anketiranja mladih i istraživanja evropskih praksi, Tomica je ponudio konkretne predloge i rešenja, zbog čega je njegov rad i proglašen za jedan od najuspešnijih.
“Cilj mog projekta bio da otkrijem dominantne stavove i praksu mladih iz Srbije, starosti od 15 do 24 godine, ali i da predložim potencijalna rešenja za probleme globalnog zagrevanje i proizvodnje otpada. Rezultati ankete koje je popunilo čak 165 ispitanika, ukazuju na sledeće: 66% ispitanika uočava ova dva problema kao goreće probleme današnjice, što ih čini zabrinuto, dok čak 75% ispitanika smatra da individualna akcija ima jako mali uticaj na promenu i poboljšavanje situacije”, kaže Tomica.
VALJEVSKA DEPONIJA I AEROZAGAĐENJE KAO MOTIVACIJA ZA ISTRAŽIVANJE
Prema Tomicinim rečima, situacija sa valjevskom deponijom je u mnogome uticala na njegov izbor teme i pomenuta je u radu, pogotovo zato što je deponija locirana na obali reke Kolubare, u okviru industrijske zone i nedaleko od naseljenog mesta, što u mnogome utiče na kvalitet života ljudi, kvalitat zemljišta i vode.
“Interesovanje za ovu temu poteklo je od moje dugogodišnje uključenosti u rad Društva istraživača “Vladimir Mandić Manda”, ali i zbog svesnosti da je Valjevo već dugi niz godina jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji, kao i činjenice da se nedaleko od centra grada nalazi problematična deponija na obali reke Kolubare. Nažalost ova praksa nije prisutna samo u Valjevu, već i u drugim gradovima Srbija, ali i svetu. Sve ovo me je izuzetno motivisalo da pokrenem istraživanje i dođem do zaključaka, kako i da li svet, ali i Srbija može da postane održivije mesto”, kaže Tomica ističući do kojih saznanja je došao istražujući evropske i svetske prakse:
“Istraživajući strategije Evropske unije došao sam do mnogih saznanja i mogućih rešenja ovih problema. Naime, Nemačka prednjači u procentu recikliranosti plastike u poređenju sa drugim Evropski zemljama. Čak 69% ukupne plastike koja se proizvodi na teritoriji Nemačke se kompletno reciklira. EU je svojim zakonima, depozita i kaznama za nepravilno raspolaganje otpadom, uvela jasne smernice za održivo funkcionisanje. Cirkularna ekonimija i redizajn proizvoda predstavljaju ključnu ulogu u rešenju problema sa otpadom, dok bi prelazak na obnovljive i čiste izvore energije, ukidanje fosilnih goriva za vozila, pametno upravljanje deponijama dovelo do smanjenja gasova sa efektom staklene bašte. Gledajući praksu EU zemalja, možemo uočiti da je najvažnija karika bilo kakve promene aktivacija državnih institucija, koje svojim delatnostima mogu motivisati i pokrenuti pojedinca i celo društvo na promenu starih navika”, pojašnjava ovaj mladi Valjevac.
Iako njegovo istraživanje nije uključivalo niti se doticalo teme rudarenje litijuma u Srbiji, pitali smo Tomicu da iznese svoje mišljenje o rudarenju i njgeovoj korelaciji sa rečima “održivost”, “zelena tranzicija” i “budućnost”.
“Moj stav prema iskopavanju litijuma nije nimalo pozitivan, jer smatram da bi jedan rudnik u regionu reke Jadar napravilo više štete, nego koristi. Kada je reč o pitanju održivosti u Srbiji, ona bi jedino mogla da se desi uz aktivaciju nadležnih organa i državnih institucija, kao i edukacije na temu ekologije. A, kada se osvrnemo na svet, možemo uočiti zanimljivu delatnost na prostoru Brazila. Naime, u Amazonskoj kišnoj šumi radi se na izgradnji novog autoputa za potrebe ekološkog samita koji će se desiti 2030. godine. Ovo je pravi pokazatelj čiste ironije, jer se za jedan sastanak koji će trajati mali vremenski period, uništiti prašuma koja predstavlja pluća naše planete. Situacija u svetu, možda daje naličje dobrog puta, ali dok svi činioci jednog društva ne praktikuju postignute dogovore – nema budućnosti”.
PUT DO ZLATNOG ODLIČJA
Pripreme za svetski nivo takmičenja trajale su mesecima i zahtevale ozbiljan rad.
“Pripreme za takmičenje trajale su otprilike 3 meseca, ukoliko se objedini vreme priprema i za republički, ali i za svetski nivo takmičenja. Republički nivo takmičenja bio je održan juna ove godine u Beogradu. Profesorka koja mi je pomogla u procesu i davala svoje sugestije bila je moja draga profesorka geografije Milka Majstorović”, ističe Tomica.
Pored glavnog istraživačkog rada, takmičenje je imalo i dodatne kategorije.
“Za samo takmičenje bilo je najvažnije pripremiti kvalitetno istraživanje na jednu od tri ponuđene teme, kao i adekvatnu odbranu rada. Pored glavnog dela, postojale su i dve nezavisne kategorije: poster sesija i multimedijalni test. Dušan Jakovljević, takođe maturant Valjevske gimnazije, i ja ostvarili smo odlične rezultate na multimedijalnom testu, zbog čega smo dobili posebne pohvale”, napominje ovaj gimnazijalac.
ŠIRA SLIKA USPEHA
Kako nam je Tomica rekao u intervju, za njega je, pored naučnih postignuća, bilo važno i međusobno upoznavanje tokom trajanja takmičenja, kulturna razmena i prihvatanje različitosti.
“Ovo takmičenje pružilo je upoznavanje različitih svetova, stilova života i svakodnevnica na mnogo većem nivou od svih razmena i kampova na kojima sam učestvovao. Razlog toga je svakako veliki broj učesnika iz potpuno različitih delova sveta. Osećaj prikazivanja srpske kulture strancima i doživljavanja njihovih običaja mi je bio vrhunac ovog iskustva. Jer, igrati ritmom Meksikanaca, smejati se turskom humoru i isporbati mongolsku hranu, ne može se ponovo povezati na jednom mestu”.
Uspeh Tomice Đurđevića sa ponosom je objavljen i pohvaljen na Instagram profilu učenika Valjevske gimnazije @ucenicivaljevskegimnazije. Nažalost, na zvaničnoj internet stranici škole još uvek nema objave o velikom uspehu koji je zabeležio njen učenik.
Nezvanično saznajemo da se povodom osvajanja zlatnog odličja Tomice Đurđevića na Svetskoj olimpijadi održivog razvoja i zaštite životne sredine planira održavanje konferencije za medije.
BIOGRAFIJA
Tomica Đurđević, maturant je Valjevske gimnazije i učenik IV-8 odeljanja Društveno jezičkog smera. Učestvuje u mnogim školskim i vannastavnim aktivnostima. Član je foto, horske, debatne i novinarske sekcije. Prvo srednjoškolsko takmičenje bilo mu je takmičenje u organizaciji Gete instituta “Mein Lieblingsort”, na kom je osvojio 3. mesto. Polaznik je seminara arheologije u Istraživačkoj stanici Petnica, a na XXIII Konferenciji “Korak u nauku” prikazao je svoj istraživački rad na temu “Analiza motiva delfina na ranohrišćanskim mozaičkim i reljefnim predstavama”. U svojstvu glavnog, tehničkog i grafičkog urednika radio je na realizaciji 110. broja časopisa “Gimnazijalac”, objavljenog u junu ove godine. Bavi se fotografijom i tokom prošle školske godine imao je svoju drugu samostalnu izložbu fotografija po nazivu (U)SPOMENA(R). Njegov drugi najveći uspeh, kako navodi, jeste osvojeno 2. mesto na Takmičenju iz psihologije u okviru Regionalnog centra za talente u Loznici. Član je i bivši potpredsednik Društva istraživača “Vladimir Mandić – Manda”. Voli da putuje, a svoje slobodno vreme posvećuje prijavama i odlascima na Erazmusove razmene i druge internacionalne kampove.
