Ekološko-šumarska asocijacija “Ekošum” oštro je kritikovala odluku Skupštine grada Valjeva da ne usvoji zaključak kojim bi od nadležnih državnih organa bilo zatraženo obustavljanje novih geoloških istraživanja i eksploatacije mineralnih sirovina u slivu akumulacije “Stubo-Rovni”. U saopštenju, koje potpisuje predsednik udruženja i diplomirani inženjer šumarstva Aleksandar Manojlović, navodi se da je takva odluka izazvala zabrinutost zbog, kako tvrde, mogućih posledica po zaštitu izvorišta pijaće vode, te se od lokalnih vlasti traže odgovori o razlozima odbijanja predloženih mera. Poseban deo saopštenja posvećen je odbornicima za koje se navodi da su 2025. godine javno podržali zahtev meštana Poćute i Brezovica protiv istraživanja i eksploatacije ruda na Medvedniku, a da na skupštinskoj sednici nisu podržali predlog kojim se tražila zaštita istog područja. Udruženje od tih odbornika traži objašnjenje za promenu stava, ocenjujući da javnost ima pravo da zna šta je u međuvremenu dovelo do drugačijeg mišljenja prema ovom pitanju.
Saopštenje prenosimo u celini.
“Odbijanjem da se usvoji zaključak kojim bi se od nadležnih državnih organa zatražila obustava novih geoloških istraživanja i eksploatacije mineralnih sirovina u slivu akomulacije „Stubo-Rovni“, Skupština grada Valjeva poslala je poruku koja s pravom izaziva ozbiljnu zabrinutost javnosti.
Postavlja se logično pitanje: ako niste za zaštitu sliva akomulacije i zabranu rudarskih aktivnosti na tom prostoru, da li to znači da prihvatate mogućnost da se na Medvedniku i u slivnom području akomulacije vrši eksploatacija mineralnih sirovina? I da li uopšte shvatete postojanje ozbiljne pretnje da će nam zbog vaše neodgovornosti najvredniji prirodni resurs potencijalno završiti u rukama stranih rudarskih kompanija?!
Građani imaju pravo da dobiju jasan odgovor koji je razlog odustajanja lokalne samouprave od zaštite valjevskih planina.
Akomulacija „Stubo-Rovni“ nije običan infrastrukturni objekat. Ona predstavlja strateški sistem vodosnabdevanja za Valjevo i druge opštine. Njena osnovna svrha jeste da obezbedi bezbednu i kvalitetnu pijaću vodu sadašnjim i budućim generacijama. Upravo zato svaka aktivnost koja može predstavljati rizik po slivno područje zahteva najviši stepen opreza i zaštite.
Umesto toga, skupštinska većina odbija čak i da zatraži od države obustavu izdavanja novih odobrenja i preispitivanje postojećih dozvola. Nije glasala ni za dodatnu institucionalnu zaštitu Medvednika, Jablanika i sliva akumulacije. Time je odbacila princip predostrožnosti – osnovno načelo savremene zaštite životne sredine.
Ako se ne traži zabrana eksploatacije u slivu akumulacije, kakva je alternativa? Da se rudarenje jednog dana odvija iznad izvorišta i iznad glava Valjevaca? Da se planinski masivi, koji predstavljaju prirodne rezervoare vode zbog bogatstva šumama, postepeno pretvore u industrijske zone? Da akomulacija za čiju su izgradnju utrošene ogromne količine novca i čiji je osnovni zadatak bio vodosnabdevanje građana, sada praktično postane resurs koji će služiti potrebama rudarske eksploatacije?
Takva pitanja više nisu politička retorika, već posledica odluke koja je doneta u skupštinskoj sali.
Posebno zabrinjava činjenica da je odbijen predlog kojim se od ministarstava nije tražila nikakva nezakonita mera, već upravo suprotno – preispitivanje zakonitosti i opravdanosti izdatih dozvola i usklađivanje planskih dokumenata sa interesom zaštite izvorišta vode. Dakle, odbijena je inicijativa da se javni interes stavi ispred svih drugih interesa, pa i interesa inostranih rudarskih kompanija. Postavlja se pitanje u čijem interesu rade odbornici vladajuće koalicije?
Voda nije obnovljiva u političkom mandatu. Kada se jednom ugrozi izvorište ili naruši poverenje građana u bezbednost pijaće vode, posledice mogu trajati decenijama. Rudnici se otvaraju i zatvaraju, koncesije ističu, kompanije odlaze, ali posledice po prirodu i vodosnabdevanje mogu ostati trajno prisutne.
Zato je potpuno legitimno pitanje koje građani danas postavljaju odbornicima koji nisu glasali za ovaj predlog: da li ste glasali protiv zaštite akumulacije „Stubo-Rovni“, Medvednika i Jablanika zato što smatrate da je rudarska eksploatacija u njihovom slivu prihvatljiva? Ako niste, zašto ste odbili da podržite predlog koji je upravo imao za cilj da zaštiti najvažniji vodni resurs ovog kraja? Draga gospodo, da ste prošli kroz valjevska sela uvideli bi da domaćini u čijem su vlasništvu voćnjaci, malinjaci, bašte, domaće životinje vape za vodom u toku letnjih meseci. Ako ste svesni toga zašto onda ne radite u interesu naroda?
Ćutanje na ova pitanja ne može biti odgovor. Građani imaju pravo da znaju da li njihovi predstavnici vide budućnost Medvednika i Jablanika kao planina koje čuvaju vodu ili kao prostora otvorenog za rudarske interese. To nije pitanje politike – to je pitanje odgovornosti prema budućim generacijama. Šta se promenilo od 2025. godine?
Meštani protiv rudnika crvenog boksita – Saopštenje:
https://www.vamedia.info/2025/08/mestani-protiv-rudnika-crvenih-boksita-saopstenje/
Posebno je važno podsetiti javnost da su upravo meštani Poćute i Brezovica još 2025. godine jednoglasno ustali protiv otvaranja rudnika crvenog boksita na Medvedniku. U svom saopštenju jasno su poručili:
„Nema istraživanja ni eksploatacije ruda na ovom području.“
Taj apel nije bio politički. Bio je glas ljudi koji žive na Medvedniku i Jablaniku, ljudi koji najbolje poznaju vrednost svoje zemlje, svojih šuma, izvora, manastira i života koji su nasledili od svojih predaka.
U saopštenju su upozorili da se Brezovice nalaze u slivnom području akumulacije „Stubo-Rovni“, da planska dokumentacija nije predvidela istraživanja ni eksploataciju mineralnih sirovina na toj lokaciji, da bi rudnik mogao ugroziti vodosnabdevanje, poljoprivredu, turizam i prirodno nasleđe, te da bi bio suprotan dugoročnim interesima ovog kraja.
Njihove reči danas zvuče još snažnije: „Ovo nije politička borba… Ovo je borba za opstanak našeg naroda, naših sela, naših malinjaka, Povlena, Medvednika i Jablanika, naših svetinja, naše zemlje, vazduha i vode. Ovo je daleko više od bilo kakve politike. Ovde je tema opstanak.“
Na tom saopštenju nalaze se i potpisi tadašnjih odbornika Skupštine grada Valjeva:
PREDSEDNIK MZ POĆUTA – Nemanja Nestorović s.r.
Odbornici u Skupštini Grada Valjeva: Dragan Tomić s.r. Milija Nestorović s.r. Miloš Milutinović s.r.
Zato se danas postavlja pitanje koje javnost ima pravo da postavi:
Zašto su pojedini odbornici koji su 2025. godine svojim potpisom podržali zahtev „Nema istraživanja ni eksploatacije ruda na ovom području“, na sednici Skupštine 6. jula nisu glasali da se podrži predlog zaštite upravo tog istog područja? Šta se promenilo između 2025. i danas? Da li su se promenile činjenice? Nisu. Da li se promenio značaj akumulacije „Stubo–Rovni“? Nije. Da li je Medvednik prestao da bude slivno područje najvažnijeg izvorišta vode? Nije.
Ako ništa od toga nije promenjeno, onda javnost ima pravo da pita: šta je promenilo stav pojedinih odbornika? Na kraju ostaje pitanje koje će svaki odbornik morati da postavi sam sebi:
Za koju cenu se prodaje dedovina? Za koju cenu se prodaje obraz?
Jer mandat traje četiri godine. Interesi investitora traju dok postoji profit. Ali voda, zemlja, šume, svetinje i ugled čoveka ostaju ili nestaju zauvek. O tome će sud dati istorija i buduće generacije.
Dipl. inženjer šumarstva Aleksandar Manojlović, predsednik Ekološko-šumarske asocijacije Ekošum”.
