Kardiovaskularne bolesti su vodeće po učestalosti oboljevanja i najviše pacijenata se zapravo leči od njih. Zdravstveni centar Valjevo tokom celog leta nedeljom sprovodi besplatne preventivne preglede sa akcentom na prevenciji kardiovaskularnih oboljenja i to među populacijom u široj okolini grada u seoskim ambulantama i mesnim zajednicama. Prošle nedelje, pregledi su održani u Leliću, dok su za nedelju 26. jula, besplatni preventivni pregledi planirani na Stavama. Šef Odseka opšte kardiologije, Službe za unutrašnje bolesti ZC Valjevo, dr Slavica Vulović Vitorović, podseća da se granica vrednosti hipertenzije pomera i sve mlađi ljudi oboljevaju od takozvane esencijalne hipertenzije koja zahteva lečenje.
Pacijenti koji imaju kardiovaskularne bolesti i hipertenziju posebno su osetljivi leti na visoke temperature, pa dr Vulović Vitorović apeluje na sve da više povedu računa o primeni terapije i promenama u opštem zdravstvenom stanju. Pacijenti leti često osećaju slabost, malaksalost, glavobolju i ošamućenost usled interakcije terapije koju primenjuju sa uslovima visoke temperature.
“Ono što je karakteristično za kardiološke pacijente i hipertenzivnu bolest, dakle one koji već imaju i dobijaju terapiju, jeste da visoke temperature utiču na stanje i dodatno obaraju krvni pritisak. Na vrućini se krvni sudovi šire, pa svima nama, koji nismo na terapiji, bez obzira na tegobe opadaju vrednosti tenzija. U razgovoru sa pacijentima često nagovestim da praktično imaju letnju i zimsku terapiju. Ovo je period kada posebno treba obratiti pažnju na vrednost krvnog pritiska. To podrazumeva češće merenje pritiska, dva do tri puta dnevno, vođenje dnevnika vrednosti. Ono što je sada u fokusu jeste da uočavamo da i pored širenja krvnih sudova i pada pritisaka, paradoksalno u poslednje vreme imamo i skokove pritiska tokom leta. Za sve su naravno krive preterano klimatizovane prostorije i nepravilna upotreba klima. Usled te velike razlike trpi kardiovaskularni sistem. Tada dolazi do spazma krvnih sudova refleksno i tada skače krvni pritisak. Obično se pacijenti žale da su u popodnevnim i večernjim satima imali skokove pritiska. Poseban oprez kod kardiovaskularnih pacijenata koji su imali akutne koronarne događaje jeste da se ne izlažu temperaturnim šokovima, velikim razlikama u temperaturama i naglim promenama toplo hladno. Njima zbog spazma koronarnih arterija dolazi do bolova u grudima, praćenih nelagodom i kratkim dahom”, rekla je dr Slavica Vulović Vitorović.
Ona je napomenula i da je leti u fokusu i venska bolest jer leti svima otiču noge, ali da je to izraženo kod vaskularnih bolesnika.
“Pored svih ovih dešavanja, treba jasno razlikovati koji je otok posledica vrućine, staze, limfedema, kod proširenih vena od pogoršanja srčane bolesti odnosno kardiovaskularne dekompenzacije, jer je otok na nogama jedan od simptoma. Pacijenti koji su već na diureticima moraju da vode računa da unose dovoljno elektrolita i soli jer ne smeju da jedu potpuno neslano. Mora oprez da bude zastupljen – pratiti češće krvni pritisak, manje razlika u temperaturi”, naglasila je neke od preporuka dr Vulović Vitorović za pacijente koji u letnjem periodu imaju tegobe.
Dr Slavica Vulović Vitorović je apelovala da se svi pacijenti koji pored terapije imaju ekstremno niže vrednosti pritiska jave svom izabranom lekaru ili kardiologu radi korekcije terapije, a da nikako to ne rade na svoju ruku niti isključuju propisane lekove.
“Takođe, ako pacijenti primete da imaju učestale glavobolje, zujanje u ušima i sve simptome koji ukazuju na skok tenzije, jer najčešće pacijenti sami prepoznaju kada vrednost pritiska poraste, obavezno se javiti lekaru ako se osete te promene u skoku pritiska”, kazala je dr Vulović Vitorović, naglasivši da su posebnim rizicima izloženi radno sposobni pacijenti koji su i izloženiji visokim temperaturama. Za njih dr Vulović Vitorović savetuje da uvek imaju tečnost sa sobom, da obrate pažnju kako se osećaju, da prilagode ishranu koja bi trebala da bude laganija.
Dr Slavica Vulović Vitorović je istakla da su u letnjem periodu očekivane varijacije pritiska, kao i da se javljaju pacijenti sa koronarnom bolešću koji reaguju na više temperature. Ona je apelovala da pacijenti osveste svoje stanje i da ne ignorišu dugo simptome koji su jasno izraženi u dugom vremenskom intervalu, pa se kasno na žalost jave lekaru, napominjući da je prevencija ključna u lečenju kardiovaskularnih bolesti pre svega pritiska.
“Varijacije pritiska su potpuno prirodna stvar i svima nama pritisak varira, samo ne treba zapostavljati redovne kontrole. Na vrednost pritiska utiče doba dana, koliko smo jeli, da li smo unosili tečnost. Zatim, uticaj ima i da li smo pili puno kafe i da li smo bili pod nekim stresom, da li smo dovoljno i dobro spavali, koliko smo radili. To su sve faktori koji svima i zdravima i ljudima sa terapijom utiču na pritisak. Posebno utiču na pacijente koji se već leče od hipertenzije. Moramo uzeti u obzir da se varijacije pritiska očekuju, ali one ne smeju biti ekstremne jer to zahteva javljanje lekaru. Plus-minus 10 jedinica živinog stuba je prihvatljivo”, zaključila je dr Slavica Vulović Vitorović.
Apel mladim ljudima je da obrate pažnju na tegobe u vidu nelagode i stezanja u grudima i da se jave lekaru jer na žalost i vrlo mladi pacijenti sa svega 30 godina razviju ozbiljnu bolest i akutni koronarni događaj, a da toga nisu ni svesni.
Opšta je preporuka da hronični pacijenti ne izlaze napolje u tom nekom intervalu kada su najviše temperature – od 10 ujutru do 18 posle podne. Takođe da se ne izlažu direktnom Suncu, a ukoliko baš imaju potrebu da izlaze tada da obavezno imaju zaštitu u vidu šešira ili kape.
