Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ posebno se osvrnuo u aktuelnostima na temu dece i adolescenata pa je izdao preporuke i smernice povodom početka školske godine „Povratak u školu – vreme za dobre navike“. Iz „Batuta“ posebno ističu važnost: postepenog vraćanja radnih navika, regulisanog spavanja i sna koji je ključan za učenje i dobro raspoloženje, pravilne ishrane za energiju i gorivo za školski dan, prilagođenost fizičke aktivnost i veoma značajnu stavku podrške u okruženju. Poslednjih godina posebna važnost pridaje se značaju mentalnog zdravlja kod mladih, adolescenata i dece školskog uzrasta, a veoma je važno i kako se dete oseća u školi, da li ima osećaj pripadnosti i kome može da se obrati kada naiđe na problem. Podrška roditelja, nastavnika i vršnjaka može pomoći detetu da lakše prevaziđe početne teškoće, razvija samopouzdanje, traži pomoć kada mu je potrebna i uspešnije se nosi sa školskim obavezama, ističu iz „Batuta“, a to pojašnjava i subspecijalista psihijatrije dr Aleksandra Aničić iz Zdravstvenog centra Valjevo.
„Svaka promena iz jedne kolotečine u novu situaciju jeste donekle opterećujuća, a ne samo za decu i za mlade, nego i za odrasle. Suštinski, kada govorimo o početku školske godine, najveće opterećenje predstavlja polazak u prvi razred, zatim peti razred i početak srednje škole. Definitivno je potreban period adaptacije nakon perioda letnjeg odmora, pa je i savet da pred kraj raspusta polako uspostavljamo ranu dnevnu rutinu koja podrazumeva ustajanje i leganje na vreme, potrebno je i smanjivati kontakt sa ekranima i vreme provedeno uz njih. Na taj način se đaci postepeno uvode u ritam koji im je potreban za ispunjavanje školskih obaveza i koji će moći da poštuju tokom cele godine“ – rekla je dr Aleksandra Aničić, subspecijalista psihijatrije ZC Valjevo.
Od emocija sa kojima se školarci najčešće na startu susreću tu su i strah i neizvesnost, ali su to sasvim očekivane i normalne situacije koje se kroz vaspitanje prenebregavaju. Dr Aničić ističe da se kroz porodicu u decu utkaju navike mnogo ranije pre samog školskog početka.
„Ono što dete treba da ponese iz kuće kao suštinu vaspitanja jeste da, bez obzira što oseća strah i nesigurnost, uvek može da nam se kao odrasloj osobi obrati. Dete mora da zna da smo mi tu uvek za njega i da naša ljubav neće zavisiti od njegovog školskog uspeha. Važno je i da zna da treba da da sve od sebe, ali nije presudno važno da bude najbolje, ne treba deci to postavljati kao imperativ niti nametati, već je krucijalno da steknu radne navike i daju svoj maksimum. Deci uvek treba ponavljati da loša ocena ne znači da su oni loši, nego da treba više da uče i trude se, te da ih jedna loša situacija nikako ne okarakteriše“ – zaključila je dr Aničić, ukazujući na vrednosti koje deca treba da ponesu iz kuće.
Mnoga deca iz različitih socio-ekonomskih situacija nisu imala priliku da letnji raspust provedu relaksirano i posvećeno igri i zabavi, naprotiv, životne okolnosti su im nametnule breme i pre početka školskih obaveza, bilo da imaju obaveze oko domaćinstva u smislu da čuvaju mlađu braću i sestre, kuvaju ručak, bilo da pomažu na selu. U periodu puberteta i adolescencije mnogi mladi čak rade i privređuju kroz honorarne poslove kako bi zaradili novac za svoje potrebe. U tom životnom periodu su deca jako osetljiva, pa bi možda jedna od preporuka bila za ljude koji su vezani za sistem školstva da po povratku u školske klupe ne nameću obavezno teme putovanja ili letnjeg odmora. Svedoci smo i da se deca u tom periodu dosta porede, pa su česte i opaske koje mogu da budu povređujuće iz njihove perspektive.
„Posebno treba biti obazriv kada deca iz škole dođu kući, da ne bude prvo pitanje: „Koju si ocenu dobio i iz čega si imao pismeni zadatak?“, nego bi trebalo da ih pitamo kako se osećaju i kako im je bilo u školi, sa kime su se družili na odmoru. Na taj način ih animiramo da budemo uključeni i navodimo ih da nam se poveravaju i otvoreno razgovaraju sa nama. Deca svakako imaju pritisak dodatni od nametnutih standarda, ideala, suviše informacija kojima su izloženi u današnje vreme na društvenim mrežama“ – ističe dr Aničić, upozoravajući da bi roditelji posebnu pažnju trebalo da posvete internet sadržajima kojima su deca izložena jer u tom uzrastu nemaju razvijen kritički osvrt šta je korisno za njih, a šta nije, a presudno je za njihovu stabilnost i razvoj ličnosti.
Podsetnik za roditelje sa smernicama iz IZJZS „Dr Milan Jovanović Batut“ usklađen je sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (WHO):
• Za uspostavljanje rutine potrebno je vreme – pomozite deci da uspostave i održe ritam spavanja, učenja, odmora i slobodnog vremena.
• Doručkujte sa svojom decom – lični primer je najbolji za uspostavljanje zdravih navika. Spakujte detetu užinu i podsetite ga da ne zaboravi da pije vodu tokom dana.
• Budite podrška umesto da stvarate dodatni pritisak – razgovarajte sa detetom o danu provedenom u školi.
• Pružite podršku u obavljanju svakodnevnih obaveza, ali podstaknite samostalnost. Posebno đaci prvaci treba da steknu naviku da samostalno pripreme sveske, knjige i pribor za školu.
• Podstičite dete da se druži sa vršnjacima, sarađuje sa njima i gradi odnose u kojima se svi osećaju prihvaćeno i uvaženo. Kada dete oseća da je deo grupe i da ima podršku svojih vršnjaka, lakše gradi samopouzdanje, razvija pozitivan odnos prema školi i uspešnije se nosi sa svakodnevnim izazovima.
Literatura
- Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Rezultati istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji 2022. godine. Beograd, 2023.
-
Paruthi S, Brooks LJ, D’Ambrosio C, et al. Recommended Amount of Sleep for Pediatric Populations: A Consensus Recommendation of the American Academy of Sleep Medicine. Journal of Clinical Sleep Medicine. 2016;12(6):785-786.
- World Health Organization. WHO Guidelines on Physical Activity and Sedentary Behaviour. Geneva: World Health Organization; 2020.
