Kardiovaskularne bolesti sve češće pogađaju mlađu populaciju, a među simptomima koje ne treba ignorisati su lupanje i „preskakanje“ srca. Iako takve tegobe ne znače uvek da je reč o aritmiji, one ponekad mogu biti znak poremećaja srčanog ritma koji zahteva dijagnostiku i lečenje, upozorava dr Slavica Vulović Vitorović, šef Odseka opšte kardiologije Službe za unutrašnje bolesti Zdravstvenog centra Valjevo.
„Osećaj „preskakanja srca“ mogu pratiti nelagodnost u grudima, treperenje i lepršanje. Međutim, nisu sve te tegobe aritmije. Vrlo često su u pitanju tahikardije koje mogu biti uslovljene opštim stanjem organizma. Lupanje i „treperenje“ srca mogu biti povezani i sa iritacijom želuca. Čak i hrana koju smatramo zdravom, poput pojedinog voća i povrća, nekada može biti teška za želudac i posredno uticati na osećaj rada srca“, objašnjava dr Vulović Vitorović.
„Osećaj „preskakanja srca“ mogu pratiti nelagodnost u grudima, treperenje i lepršanje. Međutim, nisu sve te tegobe aritmije. Vrlo često su u pitanju tahikardije koje mogu biti uslovljene opštim stanjem organizma. Lupanje i „treperenje“ srca mogu biti povezani i sa iritacijom želuca. Čak i hrana koju smatramo zdravom, poput pojedinog voća i povrća, nekada može biti teška za želudac i posredno uticati na osećaj rada srca“, objašnjava dr Vulović Vitorović.
Ona dodaje da lupanje srca može biti povezano i sa anemijom, što je naročito česta pojava kod mlađih žena nakon porođaja ili kod obilnih menstrualnih ciklusa.
„Kod starijih osoba nagli pad hemoglobina takođe može biti jedan od prvih simptoma ozbiljnog zdravstvenog problema, a pacijent ga može osetiti upravo kao lupanje srca. Zato je važno utvrditi pravi uzrok tegoba, a ne svako lupanje srca automatski pripisati aritmiji“, navodi ona.
Kada postoji sumnja na pravu srčanu aritmiju, prvi korak u dijagnostici je, prema njenim rečima, Holter EKG-a.
„Potrebno je uraditi Holter EKG-a kako bismo utvrdili da li su prisutne ventrikularne ili supraventrikularne aritmije i o kom tipu poremećaja ritma je reč. Od toga dalje zavisi i lečenje“, kaže dr Slavica Vitorović.
Naglašava da savremena medicina danas raspolaže širokim dijapazonom terapijskih mogućnosti kojima se poremećaji srčanog ritma mogu uspešno kontrolisati. Kod određenih aritmija, kako navodi dr Vulović Vitorović, pored terapije koja utiče na srčani ritam, koriste se i lekovi koji smanjuju rizik od tromboembolijskih komplikacija.
„Kod pravih aritmija, kada imamo fibrilaciju, ranije nazivanu apsolutnom aritmijom, danas su dostupni lekovi na recept, uz minimalnu participaciju. Kod ove terapije veoma je važno da se lekovi uzimaju pravilno, u isto vreme i u skladu sa uputstvom lekara, kao i da se obrati pažnja na moguće neželjene efekte“, ističe dr Vulović Vitorović.
Kako navodi, pojava modrica, krvi u mokraći ili gastrointestinalnih tegoba zahteva javljanje lekaru. U takvim situacijama pacijenti se, prema proceni lekara, mogu uputiti na dodatne analize i kontrole kako bi se procenila aktivnost leka u krvi i po potrebi prilagodila terapija.
Šef Odseka kardiologije Službe za unutrašnje bolesti ZC Valjevo ukazuje da su aritmije često povezane sa drugim oboljenjima srca, uključujući uvećanje leve pretkomore, zbog čega je važno pacijente pravilno proceniti, pratiti i lečiti. Kod pojedinih pacijenata, prema njenim rečima, neophodna su i dodatna ispitivanja, uključujući elektrofiziološko ispitivanje, dok se kod određenih poremećaja ritma može primeniti i ablacija.
Poseban problem, kako ističe, predstavljaju paroksizmalne aritmije, koje se javljaju povremeno i spontano prestaju.
„Pacijenti tada često opisuju jako lupanje srca i kratak dah koji traju nekoliko minuta, nakon čega tegobe spontano prestanu. Međutim, posle izvesnog vremena mogu ponovo da se jave. Kada takav pacijent dođe na pregled, najčešće je već u sinusnom ritmu, ali Holter može pokazati da povremeno „ispada“ iz ritma. To je razlog zbog kojeg ne treba ignorisati simptome“, upozorava dr Vulović Vitorović.
Njen savet pacijentima je da se, čim osete tegobe, jave lekaru i sprovedu odgovarajuću dijagnostiku.
Poseban apel upućuje pacijentima koji već imaju dijagnostikovanu aritmiju i koriste terapiju. Ukoliko se tegobe nastave uprkos lekovima, upozorava da je potrebno da se jave svom izabranom lekaru ili kardiologu radi procene i eventualne korekcije terapije.
„Terapiju nikako ne treba menjati na svoju ruku, niti samoinicijativno isključivati propisane lekove“, posebno naglašava dr Vulović Vitorović.
Takođe ukazuje da promene vremenskih prilika takođe mogu uticati na zdravstveno stanje pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima. Tokom leta, objašnjava, očekivane su varijacije krvnog pritiska, dok se kod pojedinih pacijenata sa koronarnom bolešću tegobe mogu pojačati tokom perioda visokih temperatura. Prema njenim rečima, sa dolaskom jeseni i promenama vremena mogu se češće javljati aritmije različitog porekla, zbog čega je važno da pacijenti osluškuju svoje telo i da ne odlažu pregled ukoliko su simptomi izraženi, ponavljaju se ili traju duže vreme.
Poruka je jasna – blagovremene kontrole, pravilno uzimanje terapije i zdrave životne navike predstavljaju osnovu prevencije kardiovaskularnih bolesti. Regulacija krvnog pritiska, pravilna i umerena ishrana, redovna fizička aktivnost, dovoljno sna i kontrola stresa važne su mere koje mogu doprineti očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova.
