Organizacija iRevolucija predstavila je rezultate četvoromesečnog istraživanja „Bobija – nulto stanje“, koje je, pored početnog ispitivanja kvaliteta vode i zemljišta na području Bobije, obuhvatilo i pravnu analizu, kao i ispitivanje stavova građana u vezi sa istražnim radnjama i potencijalnom otvaranju rudnika na području Bobije. Analiza akreditovane laboratorije Anahem iz Beograda pokazala je prisustvo povišenih koncentracija teških metala u pojedinim uzorcima površinskih i podzemnih voda, kao i zemljišta. Nalazi predstavljaju početni presek stanja na području Bobije i, kako je istaknuto na konferenciji, osnovu za dalja i obuhvatnija ispitivanja, uz potrebu za kontinuiranim i sistematskim monitoringom kvaliteta vode i zemljišta.
Rezultate analiza predstavila je Slađana Mladenović iz Saveta za zaštitu životne sredine, dok je Vladimir Radosavljević iz iRevolucije govorio o istraživanju stavova građana, koje je obuhvatilo 384 ispitanika i pokazalo izraženu zabrinutost zbog mogućeg otvaranja rudnika i spremnost na aktivizam. Pravnu analizu dokumentacije i statusa istražnih i eksploatacionih prava predstavila je advokatica iRevolucije Jana Aćimović Planojević, dok je dipl. inženjer šumarstva Aleksandar Manojlović, predsednik Ekološko-šumarske asocijacije „Ekošum“, članice neformalne grupe građana „Ne damo Bobiju“, ukazao na potencijalne rizike istražnih radova po zaštićena prirodna područja i vodne resurse celog tog kraja, kao i na potrebu da nadležne institucije preispitaju postojeća istražna prava u područjima koja se preklapaju ili nalaze u neposrednoj blizini zaštićenih zona.
„U pojedinim vodama registrovane povišene vrednosti teških metala“
Govoreći o rezultatima analize vode, Slađana Mladenović iz Saveta za zaštitu životne sredine istakla je da su najnepovoljniji nalazi registrovani u potoku ispod starog rudnika barita, na izvorišnim kracima Orovice. Kako je navela, upravo su u tom uzorku zabeležena najizraženija odstupanja, uključujući povećane vrednosti pojedinih metala.
„Većina rezultata pokazuje da voda pripada najlošijem kvalitetu voda, četvrtoj i petoj kategoriji. Pored tih opštih fizičko-hemijskih rezultata, koji takođe većinom spadaju u četvrtu kategoriju, zastupljenost nekih teških metala je nešto što posebno privlači pažnju, s obzirom na to kako može da utiče na zdravlje. Pored olova i gvožđa, tu su kadmijum, nikl i mangan, i svi ovi metali, nažalost, pokazuju prekoračenja koja ovaj potok dovode u petu, poslednju kategoriju površinskih voda“, rekla je Mladenović ukazujući da se voda iz tog sliva koristi za navodnjavanje poljoprivrednih površina i napajanje životinja, zbog čega, kako je navela, rezultati zahtevaju dodatnu pažnju i kontinuirano praćenje stanja.
Analizirani su i uzorci podzemnih voda, koji su, kako je navela Mladenović, pokazali povoljnije rezultate u odnosu na površinsku vodu iz potoka ispod starog rudnika barita. Ipak, u pojedinim uzorcima utvrđene su povećane vrednosti olova i antimona, dok su ostali fizičko-hemijski i mikrobiološki parametri uglavnom pokazali povoljnije karakteristike, odnosno pripadnost prvoj i drugoj kategoriji. Prema tumačenju predstavnice Saveta za zaštitu životne sredine, nalazi za olovo i antimon ukazuju na potrebu za dodatnom pažnjom i praćenjem kvaliteta tih izvora.
Govoreći o mogućim zdravstvenim posledicama izloženosti štetnim materijama, Mladenović je navela da teški metali, u zavisnosti od načina izlaganja i unošenja u organizam, mogu uticati na različite organske sisteme i zdravlje ljudi. „To su veoma teške zdravstvene posledice ukoliko stanovnici i uopšte životna sredina dođu u kontakt sa ovako štetnim materijama“, rekla je ona, naglašavajući da je cilj daljeg rada upravo proširivanje monitoringa i sagledavanje mogućeg uticaja nalaza na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
„Različiti nalazi u dva uzorka zemljišta“
Prema rezultatima koje je predstavila Slađana Mladenović, dva analizirana uzorka površinskog zemljišta pokazala su izraženu prostornu neujednačenost. Dok u uzorku uzetom pored kaptaže iznad malinjaka, prema njenim rečima, nisu registrovane značajnije povišene vrednosti, drugi uzorak, sa parcele pored malinjaka, pokazao je povećane koncentracije više elemenata. Prema laboratorijskom izveštaju, kod šest elemenata u tom uzorku zabeležena su prekoračenja remedijacionih vrednosti.
„Moram da napomenem da dva uzorka možda ne znače ništa, ali eto, mi smo hteli da na neki način pokažemo kakav je taj početak, odakle da krenemo. Sami uzorci pokazuju različitosti, verovatno od same blizine starom rudniku ili nekim novim geološkim istraživanjima. Tako da imamo da je jedan uzorak potpuno neopterećen, dakle nema opterećenost ni u nekim fizičko-hemijskim parametrima, pa ni u nekim teškim metalima. Dok drugi uzorak, koji je uzet na jednoj parceli pored malinjaka, pokazuje ne samo fizičko-hemijske promene, nego i veće, povećane koncentracije određenih teških metala – barijuma, arsena, bakra, olova, cinka i antimona. Sve su to metali koji prelaze maksimalno dozvoljne koncentracije za ove uzorke.“, rekla je Mladenović, ističući da je za pouzdaniju procenu potrebno sistematsko uzorkovanje većeg broja lokacija i praćenje promena kroz vreme.
„Građani zabrinuti zbog mogućeg otvaranja rudnika“
Drugi deo istraživanja „Bobija – nulto stanje“ odnosio se na stavove građana prema rudarenju, aktuelnim istražnim radovima i mogućem otvaranju rudnika na području Bobije. Vladimir Radosavljević iz iRevolucije naveo je da je u istraživanju učestvovalo 384 ispitanika sa područja u radijusu od 50 kilometara od Bobije, a pitanja su bila grupisana u pet oblasti: stav prema rudarenju i potencijalnom otvaranju rudnika, nivo zabrinutosti zbog mogućih posledica, procenu koristi od eventualnog otvaranja rudnika, poverenje u institucije i spremnost građana na različite oblike angažovanja.
Prema rezultatima koje je predstavio Radosavljević, najveći broj ispitanika izrazio je protivljenje otvaranju rudnika, dok je zabrinutost građana bila još izraženija. Na trećem mestu bila je spremnost na aktivizam, dok su najniže ocene zabeležene kod pitanja koja su se odnosila na podršku otvaranju rudnika i očekivanje koristi od njegovog otvaranja.
„Kada je reč o poverenju, građani su, prema rezultatima istraživanja, najviše poverenja iskazali prema ekološkim organizacijama i fakultetima. Šta je nama bilo interesantno, građani više veruju društvenim mrežama nego stručnjacima, pa su na sledećoj skali ispod stručnjaka bili mediji i nakon toga tek dolaze nadležne institucije – lokalna samuprava, ministarstva i kompanije koje vrše istraživanja. Građani žele da se najviše učestvuje u potpisivanju peticija, smatraju da treba izaći na referendum, čak su se izjasnili u toj visokoj skali da bi učestvovali u protestima, dok su na nižim ocenama pisanje pisame institucijama Europske unije, učestvovanje u javnim raspravama i gostovanja u medijima. I ono što je još važno, na skali od 1 do 10, proveravali smo koliko zaista građani poznaju ovu problematiku i dobijena je ocena 7,6, što nam govori da su građani solidno informisani“, kazao je Radosavljević.
Stara eksploataciona i nova istražna prava
Pravnu analizu dokumentacije predstavila je advokatica iRevolucije Jana Aćimović Planojević, koja je ukazala da na području Bobije danas postoje stara eksploataciona polja, odobrena nova istražna prava, kao i planovi kompanija za dalje istraživanje, dok se na tom području nalaze prirodne vrednosti koje moraju biti zaštićene.
Ona je podsetila da rudarska aktivnost na Bobiji datira još od 1963. godine, kada je počela eksploatacija barita. Eksploataciono polje Bobija i dalje se, kako je navela, vodi u evidenciji Ministarstva rudarstva i energetike. Nosilac eksploatacionog prava je Bobija d.o.o. Ljubovija, kojoj je 2004. godine odobreno da nastavi eksploataciju, dok je iste godine izvršena privatizacija preduzeća. Prema dokumentaciji kojom je raspolagala iRevolucija, rudarske aktivnosti na ovom području trenutno nisu aktivne.
„Bobija danas nije novi rudnik, ali istraživanja koja se trenutno sprovode na Bobiji mogu i te kako dovesti do projekta novog rudnika i zato je vrlo važno da ono što se danas dešava na Bobiji bude praćeno sa izuzetnom pažnjom“, rekla je Aćimović Planojević.
U nastavku obraćanja, istaknuto je da pored Bobije, postoji i staro eksploataciono polje Tisovik, površine približno 0,4 km2 , koje se za rudarske aktivnosti vezuje za 1975. godinu i RMHK Trepča iz Kosovske Mitrovice. I ovo područje, kako je navedeno, danas se vodi kao neaktivno eksploataciono polje. AćimovićPlanojević je istakla da na osnovu raspoložive dokumentacije nije moguće utvrditi ko je trenutno formalni nosilac ovih eksploatacionih prava i kakav je njihov aktuelni status.
Od 2023. godine kompanija Konstantin Resources d.o.o. Beograd ima odobrena prava na primenjena geološka istraživanja na područjima Bobije, Kamenite Kose i Bobije Istok. Ova tri istražna prostora zajedno obuhvataju oko 12.300 hektara. Na njima se istražuju zlato, srebro, bakar, gvožđe, barit, olovo, cink, antimon i prateće mineralne sirovine.
„Pored ova dva stara eksploataciona polja, od 2023. godine Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je kompaniji Konstantin Resources d.o.o. tri zasebna prava na primenjena geološka istraživanja. To su Bobija (površina 2.977 hektara), Kamenita Kosa (površina 2.560 hektara) i Bobija Istok (površina 6.774 hektara) i ukupno ova tri odobrena istražna prostora obuhvataju površinu oko 12.300 hektara. To je dakle površina odobrenog istražnog prava, to nije površina rudnika, niti se na toj površini vrši eksploatacija. Za sada je u fazi istraživanja. Na njima se istražuje zlato, srebro, bakar, gvožđe, barit, olovo, cink, antimon i prateće mineralne sirovine“, objasnila je Aćimović Planojević ističući da su svi izneti podaci dostavljeni od Ministarstvo rudarstva i energetike.
Prema njenim navodima, osnovni istražni rok za Bobiju i Kamenitu Kosu ističe 6. oktobra 2026. godine, dok za Bobiju Istok ističe u februaru 2027. godine. Objasnila je da produženje istražnog prava nije automatsko, već da mora biti podnet zahtev najmanje 30 dana pre isteka istražnog roka, uz uslov da je izvršeno najmanje 75% projektom planiranog obima istražnih radova.
Aćimović Planojević je kazala i da se istražni radovi obavljaju u okviru starog eksploatacionog polja Bobija. Prema njenim rečima, Bobija d.o.o. Ljubovija prijavila je takve radove i navela da je njihovo izvođenje povereno kompaniji Konstantin Resources d.o.o.
„Prema članu 46. ovog Zakona, nosilac eksploatacionog prava može vršiti i istraživanje u okviru svog eksploatacionog polja, ali mora te radove da prijavi i Bobija d.o.o. je prijavila ovakve radove i navela je da je vršenje ovih radova poverila upravo Konstantin Resources d.o.o. i sada se i na ovom polju vrše istražvanja i to ovih ostalih mineralnih sirovina, zlata, srebra i tako dalje“, rekla je ona.
Šta obuhvata „Bobija Project“?
Poseban deo pravne analize odnosio se na vlasničku strukturu kompanija i ono što se u njihovoj korporativnoj dokumentaciji predstavlja kao „Bobija Project“. Aćimović Planojević je navela da je Konstantin Resources d.o.o. Beograd formalni nosilac istražnih prava u Srbiji, dok je njegov krajnji korporativni vlasnik australijska kompanija Middle Island Resources Limited, koja je tokom 2025. godine preuzela 100% vlasništva nad Konstantin Resources Limited.
Prema dokumentaciji kompanije koju je predstavila Aćimović Planojević, „Bobija Project“ obuhvata odobrena istražna prava na Bobiji (29,8 km2), Kamenitoj Kosi (25,7 km2) i Bobiji Istok (67,7 km2), kao i područje Orovice (84,1 km2), za koje je u trenutku analize bio podnet zahtev za odobravanje istražnog prava. U okviru tog projekta kompanija navodi i stara eksploataciona polja Bobija i Tisovik. Kako „Bobija Project“ uključuje i staro rudarsko polje Bobija (0,2 km2) i Tisovik (0,4 km2), ukupna površina koju kompanija Middle Island Resources predstavlja u okviru tog projekta iznosi približno 208 km2, odnosno oko 20.800 hektara.
Aćimović Planojević je naglasila da se kompanijski projekat ne sme poistovećivati sa pravima i dozvolama koje su trenutno važeće u Srbiji.
„Ovo ne treba mešati sa onim što je zvanično po našim važećim propisima i odobrenja koja trenutno su važeća u našem pravnom sistemu, ovo su planovi kompanije. Za sada, Orovica još uvek nije odobrena, dakle istražno pravo nije odobreno i u statusu je zahteva“, rekla je Aćimović Planojević.
„Bobija Agreement“ i pitanje eksploatacionih prava
Advokatica iRevolucije ukazala je i na privatno-pravni sporazum „Bobija Agreement“, zaključen između Konstantin Resources Limited i Bobija d.o.o. Ljubovija. Prema dostupnoj korporativnoj dokumentaciji, kako je navela, aranžman predviđa mogućnost sticanja do 100% interesa u pravima obuhvaćenim tim sporazumom, uz 0,5% NSR Royalty naknade, koja je vezana za eventualnu buduću proizvodnju i prodaju mineralnih sirovina, i prema dostupnom opisu aranžmana ovu naknadu bi sticalac interesa plaćao Bobija d.o.o. po uslovima utvrđenom „Bobija Agreement“-om.
Istovremeno je posebno naglasila da takav privatno-pravni aranžman sam po sebi ne predstavlja prenos eksploatacionih prava.
„Ovaj privatno-pravni ugovor koji sam pomenula, njime se ne mogu prenositi eksploataciona prava. Eksploataciono pravo da bi se prenosilo mora se dobiti posebno odobrenje ministarstva“, navela je Aćimović-Planojević.
Prema njenom tumačenju, eventualni pronalazak mineralne sirovine čija bi eksploatacija bila ekonomski opravdana ne znači automatski i dobijanje prava na otvaranje rudnika. Za to bi, kako je navela, morali da budu sprovedeni odgovarajući postupci i ispunjeni uslovi predviđeni Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o zaštiti prirode i drugim propisima.
„Istražni radovi moraju biti pod pojačanim inspekcijskim nadzorom“
Aćimović Planojević je ukazala da činjenica da su istražni radovi odobreni ne znači da se time završava nadzor nad njihovim sprovođenjem. Prema njenim rečima, istraživanja moraju biti praćena odgovarajućom inspekcijskom kontrolom, posebno imajući u vidu radove koji uključuju upotrebu mehanizacije, izgradnju pristupnih puteva i bušenje.
„Sve vreme dok se istraživanja sprovode, mora biti pojačana inspekcijska kontrola i pojačan inspekcijski nadzor, pošto sama istraživanja takođe sama po sebi nose rizik po životnu sredinu“, rekla je ona.
Govoreći o ulozi građana, navela je da javnost ima pravo da prati postupke koji se odnose na produženje istražnih prava i da učestvuje u postupcima od značaja za zaštitu životne sredine, pozivajući se, između ostalog, na Ustav Srbije i Arhusku konvenciju.
„Bobija se ne štiti onda kada šteta već nastane, Bobija se štiti sada dok još možemo da sprečimo posledice i dok javnost može da utiče na odluke koje se donose u vezi Bobije“, poručila je advokatica.
„Sukob istražnih prava i zaštite prirode“
O istražnim radovima na području Valjevskih planina i Bobije, kao i o njihovom odnosu prema zaštićenim područjima i vodnim resursima, govorio je dipl. inženjer šumarstva Aleksandar Manojlović iz asocijacije „Ekošum“ i grupe građana „Ne damo Bobiju“. On je naveo da ekološke organizacije već tri godine prate istražne aktivnosti kompanije Konstantin Resources i da je, po njegovom mišljenju, neophodno da javnost bude uključena u praćenje postupaka koji se odnose na istražna prava.
Kao posebno pitanje izdvojio je status istražnog područja Kamenita Kosa, za koje je naveo da obuhvata delove područja koja su u međuvremenu dobila status zaštite prirode. Prema njegovim rečima, deo istražnog područja nalazi se u okviru Predela izuzetnih odlika „Povlen“, koji je proglašen nakon što je istražno pravo već bilo odobreno. Manojlović smatra da bi zbog promene statusa tog prostora trebalo preispitati postojeća istražna prava.
„Nekih 20% ovog istražnog polja je u Predelu izuzetnih odlika Povlen. U okviru ovog polja imamo i prvu i drugu i treću zonu zaštite. Strogo je zabranjeno bilo kakvo rudarenje u predelima izuzetnih odlika. Tada, 2023. kada je pomenuta kompanija dobila istražno pravo, tada nije bio proglašen PIO Povlen, ali kada je proglašen, lokalna samouprava trebalo je u međuvremenu da reaguje na to. Opozicija je početkom godine predala Skupštini grada predala zaključak da se preispitaju postojeće dozvole na tom području i odbornici vlasti to nisu podržali“, rekao je Manojlović.
„Dovoljna jedna bušotina da ugrozi ceo Gradac“
Govoreći o području Kamenite Kose, Manojlović je ukazao i na blizinu hidroakumulacije Stubo-Rovni, navodeći da postoje propisi koji uređuju sanitarnu zonu zaštite vodoizvorišta. Prema njegovom tumačenju, pitanje istražnih radova u tom području zato zahteva dodatnu pažnju nadležnih institucija.
Ukazao je i na proširenje područja zaštite PIO „Gradac“, koje je, prema njegovim rečima, delom ušlo u istražno područje, posebno izdvajajući izvorište Zabavice i povezanost podzemnih tokova na krečnjačko-dolomitskom terenu.
„Dovoljno je samo jedna bušotina, jedna istražna radnja, s obzirom da imamo krečnjačko-dolomitski teren, lelićki kras nadaleko poznat, povezanost podzemnih tokova, dovoljna je jedna istražna radnja, jedna bušotina, da zagadimo kompletan Gradac“, rekao je Manojlović.
„Džabe štitimo krov kuće, a temelj nam se urušava“
Posebno se osvrnuo na istražna područja Bobija i Bobija Istok, koja se, kako je naveo, nalaze u neposrednoj blizini Specijalnog rezervata prirode „Kanjon Trešnjice“. Iako, prema njegovim rečima, samo zaštićeno područje nije obuhvaćeno istražnim pravom, Manojlović je ukazao na to da istražno područje obuhvata izvorišne krake Trešnjice. Kao razlog za zabrinutost naveo je mogući uticaj budućih aktivnosti na vodni sistem koji se uliva u zaštićeno područje.
„Šta nama znači sad ako imamo zaštićeno područje Trešnjice, a izvorišne krake? U slučaju budućeg rudarenja istražnih radnji mi ćemo zagaditi Trešnjicu. Džabe mi štitimo – to je kao štitimo krov kuće, a temelj nam se urušava“, rekao je Manojlović, navodeći da se u kanjonu nalaze značajne prirodne vrednosti, među kojima je izdvojio stanište beloglavog supa, autohtonu pastrmku i bogat biodiverzitet.
„Našli su dobru mineralizaciju zlata i srebra!“
U tom kontekstu govorio je i o podacima koje kompanija Konstantin Resources objavljuje u vezi sa istraživanjima na Bobiji. Prema podacima koje je izneo Manojlović, na jednom području od oko 80.000 kvadratnih metara kompanija je objavila rezultate koji ukazuju na prisustvo mineralizacije zlata i srebra, uz navedene vrednosti od 1,23 grama zlata i 64 grama srebra. On je ocenio da takvi rezultati predstavljaju razlog da se istraživanja nastave i da zbog toga treba ozbiljno sagledati moguće posledice budućih aktivnosti po šire područje.
Manojlović je kritikovao i postupanje nadležnih institucija, navodeći da su ekološke organizacije tokom prethodne tri godine podnosile prijave i obraćale se inspekcijama, ali da, prema njegovim rečima, nije bilo odgovarajućeg institucionalnog odgovora. Posebno je govorio o slučaju nekadašnjeg rudnika barita na Bobiji i navodima o ispuštanju vode sa jalovišta u okolne vodotokove. Kako je rekao, u postupanjima po prijavama nadležnosti su se prebacivale između različitih inspekcija, bez konkretnog ishoda.
„Velika opasnost po Pecku i Osečinu“
Govoreći o potencijalnom istražnom području Orovica, Manojlović je naveo da ono obuhvata izvorišne krake više vodotokova značajnih za područje Osečine i Pecke. Prema njegovim rečima, zbog toga bi eventualno odobravanje istražnog prava na tom području zahtevalo posebnu pažnju kada je reč o zaštiti izvorišta i vodosnabdevanju stanovništva.
„Ovo istražno polje predstavlja izuzetnu opasnost po Pecku i Osečinu i to je sad budući neki njihov problem ako se usvoji to istražno pravo“, ukazao je Manojlović.
Kao primer mogućih posledica rudarskih aktivnosti naveo je i havariju na jalovištu nekadašnjeg rudnika antimona u Stolicama kod Krupnja 2014. godine, kada je, prema njegovim rečima, usled pucanja brane došlo do dospevanja jalovine i teških metala u vodotokove Korenite i Jadra. Taj slučaj naveo je kao primer koji, prema njegovom mišljenju, pokazuje značaj prevencije i nadzora nad rudarskim aktivnostima.
Manojlović je tokom obraćanja pomenuo i podatke Biološkog fakulteta o više od 250 zaštićenih vrsta biljaka i životinja na području Valjevskih planina, kao i terenski rad Istraživačkog društva „Josip Pančić“, čije se objavljivanje rezultata očekuje.
On se zahvalio svim udruženjima okupljenim u okviru ekološkog pokreta „Ne damo Bobiju“, među kojima je naveo iRevoluciju, Osnu, Gljivarsko društvo, Ekošum, Društvo za proučavanje lekovitog bilja, Putevi Sokola, Udruženje domaćina, Valjevski zbor i Ekomar…
