Odbornici koalicije „Svanuće“ ponovo su ukazali na moguće propuste u evidentiranju reklamnih površina u Valjevu i naplati naknada za oglašavanje, ocenjujući da bi potencijalno nenaplaćeni prihodi mogli da iznose „desetine miliona dinara godišnje“. Na konferenciji za medije predstavljeni su podaci iz dokumentacije Gradske uprave i rezultati provera koje je „Svanuće“ izvršilo na terenu, uz ukazivanje na znatne razlike između evidentiranih i stvarnih reklamnih površina kod kladionica, benzinskih stanica i velikog trgovinskog lanca. Zatražili su da se preispitaju metodologija rada nadležnih gradskih službi i odgovornost za eventualne propuste, kao i da se utvrdi obim prihoda koji nisu naplaćeni. Najavili su da će dokumentaciju dostaviti nadležnim institucijama i insistirati na proveri postupanja odgovornih službi.
Kao jedan od razloga za sumnju u doslednu primenu postojećih propisa, Nemanja Jakovljević naveo je mišljenje Ministarstva finansija iz novembra 2019. godine, kojim se ukazuje da oglašavanje obuhvata različite oblike predstavljanja u vezi sa poslovanjem, a ne samo svetleće natpise. Međutim, u dokumentaciji koju su analizirali, kako tvrdi, uglavnom su evidentirane svetleće reklame i pojedinačni reklamni paneli, dok nije jasno da li su druge vidljive reklamne površine, kao što su bilbordi, plakati i displeji, sistematski popisivane i merene.
„Ko je bio dužan da prati propise i tumačenja Ministarstva, pretoči ih u jasne kriterijume za inspektore i kontroliše njihovu primenu? Po kojoj metodologiji inspektori u Valjevu utvrđuju šta je reklamna površina? Da li postoji pisano uputstvo? Da li su inspektori obučeni za primenu propisa i mišljenja Ministarstva? Ko kontroliše njihov rad? Ako procedura postoji, Grad treba da je pokaže. Ako ne postoji, onda se mora utvrditi ko je godinama dozvolio da se kvadrature utvrđuju bez jasnog i ujednačenog kriterijuma. To više nije pitanje samo pojedinačnog inspektora, već rukovodstva Odeljenja za inspekcijske poslove i Gradsku upravu“, kazao je Jakovljević.
Jakovljević je potom objasnio da Lokalna poreska administracija (LPA) ne izlazi na teren i ne meri reklamne površine, već da rešenja o naknadi donosi na osnovu podataka koje dobija od nadležnih službi. Zbog toga smatra da eventualni propusti nastaju u fazi evidentiranja i utvrđivanja površina, pre nego što podaci stignu do službe zadužene za naplatu.
„Inspekcija i Urbanizam moraju da uoče, evidentiraju i utvrde površinu. Ako se u službenom aktu pojavi samo svetleća tabla od nekoliko kvadratnih metara, Lokalna poreska administracija će upravo to i naplatiti. Ono što ne uđe u zapisnik ili akt Urbanizma ne stiže ni do naplate. Samo iz ovog dela jasno se vidi da problem pre svega leži u Gradskoj upravi. Onaj ko je najodgovorniji za rad Gradske uprave to je v. d. načelnika Gradske uprave Nemanja Rasulić zato što se pod njegovom direktnom kontrolom nalaze sva odeljenja u Upravi, između ostalog i Odeljenje za inspekcijske poslove. Ovde je lanac odgovornosti vrlo jasan – ono što inspektor utvrdi na terenu i sačini službeni akt jeste osnov za dalju proceduru i za rešenje koje izdaje Lokalna poreska administracija. Lokalna poreska administracija može izdati rešenje jedino na osnovu zapisnika inspektora sa terena“, istakao je Jakovljević.
Kao primer naveo je podatke o naknadi za oglašavanje na benzinskim stanicama. Prema njegovim rečima, LPA je u odgovoru na zahtev navela da konkretnim podacima raspolaže samo za Lukoil, dok je za ostale objekte morala dodatno da se obrati Urbanizmu i inspekciji.
„Za Lukoil je za 2026. utvrđena reklamna površina od samo 6,50 m², uz godišnju obavezu od 83.265 dinara. To otvara pitanje šta je tačno izmereno i kako su tretirani veliki reklamni stubovi i ko je utvrdio kvadraturu? Ako Lokalna poreska administracija nema rešenje za veliki broj drugih benzinskih stanica, kako je moguće da takav sistem godinama niko nije preispitao“, naglasio je Jakovljević.
Pored benzinskih pumpi, slični propusti u evidentiranju reklamnih površina i naplati naknada, kako je naveo Jakovljević, uočeni su i kod kladionica i velikog trgovinskog lanca, što, prema njegovoj oceni, ukazuje na potrebu za sistemskom kontrolom rada nadležnih gradskih službi.
„Preliminarne analize samo kladionica i benzinskih pumpi ukazuju na mogući finansijski efekat od oko devet miliona dinara godišnje. Moram da podsetim da to nije konačno utvrđena šteta, ako i sami znamo koliko na teritoriji grada Valjeva ima i drugih privrednih subjekata. Mi smo ovo uzeli samo kao primer gde smo videli da se ovaj obrazac ponavlja i da je potpuno isti. Ovo odslikava rad Gradske uprave, odnosno nerad“, kazao je Jakovljević.
Na kraju izlaganja najavio je da će odbornici „Svanuća“ dokumentaciju kojom raspolažu dostaviti nadležnim institucijama, pre svega Sektoru za budžetsku inspekciju Ministarstva finansija, v.d. načelniku Gradske uprave Nemanji Rasuliću i Pravobranilaštvu grada Valjeva, kako bi se ispitali mogući propusti i utvrdila odgovornost.
Odbornik „Svanuća“ Željko Trifunović predstavio je nekoliko primera kladionica kod kojih su, prema proverama ove koalicije, utvrđene značajne razlike između reklamnih površina navedenih u službenoj dokumentaciji i stanja na terenu.
„Evo, recimo, kladionica Mozzart u Ulici kneza Mihaila, inspekcija i Urbanizam su utvrdili 3,12 m², proverom na terenu mi smo utvrdili oko 28 m². Znači, razlika je skoro 25 m². Skoro devet puta je manje utvrđeno i naplaćeno nego što to zaista na terenu jeste. Drugi primer, kladionica SoccerBet, gde je utvrđeno 7,7 m², isto u Ulici kneza Mihaila, proverom na terenu utvrđeno oko 18 m². Uzmimo i treći primer, AdmiralBet kladionica na uglu ulica Vuka Karadžića i Pantićeve, utvrđeno je i naplaćeno 7 m², a kontrolom na terenu utvrđeno je oko 80 m² reklama. Razlika je 73 m² ili preko 11 puta više nego što je naša Gradska uprava utvrdila i naplatila. Takođe, da pomenem i kladionicu preko puta Višeg suda, gde praktično ne postoji nikakvo rešenje, a svima je lako vidljivo preko 100 m² reklamnih površina, a nema naplate nijednog kvadrata. Pumpi smo evidentirali 15, samo za jednu 6,5 m². Takođe, došli smo do saznanja da jedan veliki trgovinski lanac, koji ima 25 prodavnica, za jednu godinu ima tri rešenja, za jednu godinu dva rešenja sa malim kvadraturama, a videli smo da sve te prodavnice imaju reklame“, naveo je Trifunović.
Govoreći o procenjenim gubicima za gradski budžet, Trifunović je pojasnio da se iznos od oko devet miliona dinara godišnje, koji je prethodno pomenuo Jakovljević, odnosi samo na deo kladionica i benzinskih stanica. Uz to je naveo da bi, kada se u obzir uzmu i drugi privredni subjekti, potencijalno nenaplaćeni prihodi mogli da dostignu desetine miliona dinara godišnje.
Dodao je da bi, osim utvrđivanja stvarnih reklamnih površina, trebalo ispitati od kada eventualna odstupanja postoje, kolike su neizmirene obaveze za nezastarele periode i da li postoji zakonski osnov za obračun kamata i drugih uvećanja.
„Sada više ne govorimo o proceni, imamo konkretne predmete u kojima se vidi metod rada: inspekcija izađe na teren, izmeri svetlosni natpis ili dva reklamna panoa, Urbanizam odobri upravo te elemente, a Lokalna poreska administracija naplati. Ono što ostaje van zapisnika inspekcije, ostaje van Urbanizma, a zatim i van naplate“, zaključio je Trifunović.
