Željko Joksimović održao je dva koncerta u dve večeri pred punom salom Centra za kultru u Valjevu i ocenio ih “za nezaborav”. Fantastičan muzički projekat i turneja “Dva sveta” doveli su ga na dva dana u njegovo Valjevo, gde je pred svojom publikom, koju je oslovio sa “familijo”, u pratnji Big benda pevao poznate folk, pop i rok pesme u sving i džez aranžmanu. Ovo su dani pomešanih osećanja, rekao je između ostalog Joksimović obraćajući se publici, prema kojoj, kako reče, oseća veliku odgovornost, jer je njegova, valjevska.
I druge večeri, posle koncerta, Željko je ispoštovao sve svoje “fanove”, sa svima se slikao, kao i uvek bio krajnje ljubazan, ali je održao i obećanje da će “na miru” kad se sve završi odvojiti vreme i za valjevskaposla.info. Evo o čemu smo sa njim razgovarali!
Kakav je osećaj prenoćiti u Valjevu posle dužeg vremena?
– Divno je i jako specifično. Prošle godine sam u ovo vreme prenoćio u Valjevu kada sam imao 25 godina mature. Sad smo se opet spontano okupili i otišli na ručak. Bilo nas je dvadesetšestoro iz generacije na”Lovcima” i nazvali smo to okupljanje “26 polumatura”. Mi smo generacija Valjevske gimnazije (1972. godina, prim. aut.) koja je poznata po svojoj kompaktnosti i svom druženju. Nije nam teško da se okupimo bukvalno na telefonski poziv, što morate priznati da je jako retko danas.
Ko je zapevao na “Lovcima”?
– Prošle godine, kada smo na Divčibarama proslavljali 25 godina mature napravili smo takav lom, da smo ovaj put svi uz ručak pričali i siti se ispričali. To je potrebno svima. Mislim da čovek koji nema takvu fazu u svom životu, ako je precrta olovkom, može sam sebe slobodno da precrta.
Omiljeni kutak u Valjevu?
-Ima ih puno, ali padaju mi na pamet Tešnjar, Pećina i Markova stolica.
Najbolji prijatelj iz detinjstva?
-Ja još nisam odrastao, tako da sam još uvek u detinjstvu. U Valjevu mi je najbolji prijatelj i nekako najprivrženiji uvek bio Miloš Smiljenić Žuća. On je radio sa mnom moju prvu ploču i mnoge tekstove. Njega bih izdvojio, jer je baš bio prisutan svih tih godina pre nego što sam otišao u Beograd. Tu su naravno i moji prijatelji iz Gimnazije, iz mog IV 5, koji su mi bukvalno familija.
Koga prvo pozoveš kada dođeš u Valjevo?
– Čujem se ja tokom boravka u Beogradu konstantno sa Valjevom. Uglavnom se čujem sa mojim gimnazijalcima.
Omiljeni porfesor iz Gimnazije?
– Svi smo mi iz IV5 voleli našu razrednu Veru Janković najviše.
Sa kim najčešće piješ kafu u Valjevu?
Sa već pomenutim školskim drugarima iz Gimnazije
Najistaknutiji Valjevac prema tvom mišljenju je …?
– Ima ih zaista mnogo. Bio bih pristrasan kada bih rekao da je to Ljuba Popović, a da ne kažem da su to i Desanka Maksimović, Živojin Mišić i Nenadovići. Mnogi pozati ljudi potekli su iz ovih krajeva, tako da sam ponosna što potičem takođe iz ovog mesta.
Nepravedno zanemaren Valjevac?
– Valjevo je specifična sredina, tako da ako uspete u Valjevu uspećete svugde u svetu. Mislim da verovatno ima onih koji su malo u zapećku, ali čini mi se da Valjevo ide dobrim koracima napred i mislim da će se takve stvari u budućnosti anulirati. Verujem da će biti bolje, samim tim što ovakvu produkciju, bar dok sam ja živeo ovde, nismo imali prilike pre da vidimo u Valjevu. Sad je to postala realnost. Valjvo je imalo nekoliko koncerata pre ovih mojih koncerata, sledi Džez Fest. Dešava se nešto. Kreće se lađa.
Da li si protivnik društvenih mreža?
– Protivnik sam preokupiranosti društvenim mrežama. To je nešto što je svakodnevica i što se percipira na različite načine. Zastupam tezu da u svemu treba biti umeren, pa i u korišćenju društvenih mreža.
Šta bi ti kao roditelj savetovao ostalim roditeljima po pitanju korišćenja društvenih mreža od strane dece?
– Rekao bih im ono što je rekao i pokojni Stiv Džobs, a to je da deca sve gedžete, kao što su aj pedovi, aj podovi, tableti, mobilni telefoni, lap topovi i drugo, ne koriste u prostorijam gde spavaju i gde obeduju i da ne provode više od sat vremena na internetu.
Jel to primenjuješ sa svojom decom?
– Sina svakako usmeravamo u tom pravcu. On voli da igra igrice, a za internet je još mali. Što se tiče starije ćerke, ona je vrlo savesna devojka, ali i nju kontrolišem.
Nezaobilazno pitanje vezano je za Euro Song i ko je bio tvoj favorit ove godine?
– Nećete verovati, nisam gledao ovaj Euro Song. Nisam stigao, imao sam obaveze.
Da li si ti lično digao ruke od Euro Songa?
– Nisam. Nikad. To je moj posao. Muzika je moj posao. Neću više nastupati kao pevač, ali svakako nisam digao ruke od komponovanja za Euro Song?
Šta se dešava na tom planu?
– Mnoge zemlje me zovu da im pišem pesme, da im moja produkcija bue izvršna produkcija. Sve češće me zove Malta. Maltežani me zovu svake godine. Bilo je tu i poziva iz nekih drugih zemlja, iz Švedske i Slovenije na primer, ali videćemo!
Razgovarala: Marija Petrović-Marković
