Problem aerozagađenja u našem gradu i njegovo rešavanje bili su tema i ovogodišnjeg, trećeg po redu, valjevskog Climathona. Ova globalna inicijativa, kao jedna od najmasovnijih kolektivnih svetskih akcija u čijem fokusu je ekologija, ove godine održana je u 166 gradova u 57 različitih zemalja. Zahvaljujući organizaciji iRevolucija, naš grad Valjevo je bio jedan od njih. U Art holu Centra za kulturu održan je okrugli sto, koji je tendenciozno okupio donosioce odluka, eminentne stručnjake, predstavnike zdravstvenih ustanova, organizacija civilnog društva i medija. Svoja izlaganja imali su i specijalan gost valjevskog Climathona Antoan Avinjon, programski menadžer za životnu sredinu pri Delegaciji EU u Srbiji i gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković. U okviru celodnevne agende događaja “Climathon Valjevo 2022”, u Bisokopu 85 premijerno je prikazan dokumentarni film “Ima neko ko ne ćuti”, urađen u produkciji iRevolucije. Održane su i vrlo korisne prezentacije posvećene analizi programa kontrole kvaliteta vazduha 2022-2023, istraživanju o najvećem pojedinačnom zagađivaču u Valjevu i rešenjima za aerozagađenje.
Kako se moglo čuti na okruglom stolu od strane stručnjaka i predstavnika OCD sektora, progres u rešavanju problema aerozagađenja u Valjevu je napravljen, ali sporo napredujemo u odnosu na to gde građani treba i žele da budu. Sesija je započeta diskusijom o tek objavljenom Nacrtu Plana kvalitet vazduha 2022 – 2027 za Valjevo na zvaničnom sajtu grada. Izneti su prvi utisci i primedbe na ovaj Nacrt. Ukazano je da taj osnovni dokument lokalne javne politike za upravljanje kvalitetom vazduha sadrži niz manjkavosti, među kojima su i nedostatak procene i merljivih indikatora. Kako će Javni uvid u sadržinu Nacrta Plana kvaliteta vazduha trajati do 17. novembra, rečeno je da će i zvanično biti podnete primedbe i predlozi za njegovo poboljšanje, a najavlljeno je učešće i u Javnoj raspravi koja je zakazana za 22. novembar 2022. godine.
Specijalan gost ovogodišnjeg Climathona, Antoan Avinjon, istakao je da je Delegacija EU u Srbiji upoznata sa problemom aerozagađenja u Valjevu koji je prevelik da bi ga rešavao jedan čovek.
“Danas smo na okruglom stolu čuli izlaganja određene grupe ljudi koje je okupila iRevolucija. Problem aerozagađenja je prevelik da bi mogla da ga reši jedna osoba. To mora da se desi kroz dijalog i saradnju sa timom stručnjaka, koji će da se posvete ovom problemu. Mislim da je disksija bila odlična. Identifikovani su problemi, kao i neka rešenja. Deo problema su i domaćinstva koja se greju na ugalj i drva, Krušik takođe učestvuje u zagađenju vazduha. Svi oni su deo problema, ali su i deo rešenja. Di bi se videli rezltati na terenu najvažnija je implemntacija tih rešenja”, naglasio je Antoan Avinjon, programski menadžer za životnu sredinu pri Delegaciji EU.
Avinjonov predlog je da se sredstva ulažu tamo gde će se napraviti razlika.
“Znamo da Valjevo nema prevelik budžet, ali znamo da određena ministarstva dodeljuju novac lokalnim samoupravama kako bi građani mogli da se subvencionišu za zamenu kotlova i pređu na zdravije energente. Mi promovišemo energetsku efikasnost i kako smo mogli čuti danas, gasifikacija grada može doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha. Gde ima volje ima i načina da se to postigne. Rešenja su investicije. Problem aerozagađenja je problem i u Parizu, Milanu i drugim gradovima i ako se protiv njega borite zajednički, u timu, to čini razliku. Postoji nacionalni plan kvaliteta vazduha koje je finasirala Evropska unija i koji još uvek nije usvojen. Nadamo se da će to uraditi nova Vlada. Taj Nacionlani plan mora de se ogleda i u lokalnom Planu kvaliteta vazduha. Danas sam čuo da Valjevo ima novi Plan kvaliteta vazduha koji je objavljen pre dva dana. On mora proći javni uvid i javnu raspravu, ali je najvažnija njegova primena i implementacija”, ukazao je Avinjon.
Gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković osvrnuo se na poslednje dve godine rekavši da se Valjevo očigledno pomerilo sa mrtve tačke, da su napravljeni određeni koraci, ali da je to nažalost još uvek nedovoljno kako bi se višedecenijski problem aerozagađenja rešio. Naveo je da je prošle godine proširen toplovod i da je na daljnski sistem grejanja priključeno nekoliko značajnih korisnika. Takođe je naveo da se završava sa projektom postavljanja kontejnerske kotlarnice na komprimovani gas u Suvobroskoj ulici u Gradcu, zahvaljujući kojoj će biti ugašene tri velike kotlarnice na ugalj i mazut, kao i da je budžetom za narednu godinu planirano da se takva gasna kontejnerska kotlarnica postavi i u Novom naselju.
“Spremamo se za ono što je najvažnije, a to je gasifikacija, koju smatram ključnom stvari za rešenje problema aerozagađenja. Planirano je da će gasovod do marta sledeće godine doći do Valjeva. Dolazak dva investitora ubrzao je ceo taj proces. Tako da ćemo do marta imati gas u Industrijskoj zoni. Mislim da je to idealna prilika da se uz dve nove fabrike na gasovod priključi i “Toplana”, jer će time cena grejanja biti jeftinija u odnosu na sadašnju cenu kada “Toplana” koristi komprimovani gas koji je skuplji. U drugoj fazi treba da krene i gasifikacija grada. Jako je važno da što više građana i individualnih ložišta priključimo na gasovod. Bitno je da priča oko gasa ne ide sporo, kao priča oko Plana kvaliteta vazduha, i jako mi je stalo da ta druga faza gasifikacije grada krene čim transportni gasovod visokog pritiska dođe do nas“, kazao je gradonačelnik Gojković.
Govoreći o konkursima za unapređenje energetske efikasnosti i zamenu kotlova u individualnim ložištima, gradonačelnik Gojković je izneo podatak da je podneto 223 prijave na konkurs za energetsku efikasnost, a 103 za zamenu kotlova.
“Očekivao sam da će biti mnogo više prijava, posebno za zamenu kotlova. Mislim da je finansijska situacija uticala na to, ali ne toliko koliko strah ljudi po pitanju peleta. Siguran sam da bi se pre 3-4 godine više građana prijavilo na taj konkurs i da bi veći broj domaćinstava prešao da se greje na pelet, ili neko drugo prihvatljivije gorivo. Subvencija za zamenu kotlova iznosi čak 70%, ali cena peleta je tu napravila problem”, istakao je Gojković.
Kroz konstruktivan dijalog svih učesnika okruglog stola, kreirani su preliminarni zajednički zaključci koji treba da usmere aktivnosti i delovanje kako bi se kvalitet vazduha poboljšao. Ti preliminarni zaključci tiču se obaveznog informisanja i upozoravanja građana o prekoračenjima koncentracija štetnih materija u realnom vremenu, uvođenja hitnih mera u alarmantnim situacijama, formiranja ekspertskog tima koji će sarađivati sa lokalnom samoupravom po pitanju rešavanja problema aerozagađenja, kontinuirane saradnja sa lokalnom upravom na mesečnom nivou, edukacije građana, iznalaženja rešenja za Krušuk kao najvećeg pojedinčanog zagađivača u gradu, sankcionisanje svih zagađivača, zatim odnose se na važnost kvalitetne izrade i implementacije Plana kvaliteta vazduha, unapređenje javnih poziva za energetsku efikasnost i zamenu kotlova u individualnim ložištima, kao i omogućavanje direktne pomoći najugroženijima da uz pomoć javnih sredstava unaprede energetsku efikasnost.
“Hteli smo da uz pomoć iskustva, znanja i primera dobre prakse iz Evropske unije, njenih krovnih orgnizacija, predstavnika lokalne samouprave, zdravstvenih ustanova, slobodnih aktivista, eksperata i medija, napravimo zajedničke zaključke kojim želimo da naradne godine imamo jasnu projekciju gde treba da budemo i šta možemo da uradimo. Ti zaključci bi bili nova istanca, i vremenska i odredišna, kojom treba da težimo u narednih godinu dana. Istovremeno da za godinu dana kažemo šta je urađeno, a šta ne, i kako možemo da popravimo situaciju na terenu”, kazao je Vladimir Radosavljević, iz iRevolucija i jedan od organizatora “Climahona” u Valjevu.
U Radosavljevićevom izlaganju na okruglom stolu dat je presek stanja vazduha u Valjevu, mapirani su i locirani uzroci i posledice prekomerno zagađenog vazduha. Prema njegovim rečima, najviše zabrinjava i pogađa podatak Svetske zdravstvene organizacije za 2019. da u Valjevu godišnje 242 osobe prerano izgube život od posledica aerozagađenja. Kako je naveo, prema podacima Extreme Ecology (xEco), grad Valjevo beleži 180 dana sa prekomernim zagađenjem PM čestica, a glavni lavni razlog tog šestomesečnog disanja na škrge je sirovi lignti, kao i ekonomski status građana. Podaci istraživanja govore da udeo od 70-75% u zagađenju vazduha u Valjevu imaju individualna. Krušik u tome učestvuje sa 20-25%, a da ostatak od 3-5% dolazi iz saobraćaja i industrije.
“Oslanjajući se na istraživanje RES Fondacije koje je sprovedeno u Valjevu, shvatili smo da ne treba uperiti samo prst u Gradsku upravu, Zavod za javno zdravlje ili neku drugu instituciju. Podaci ukazuju da oko 50% građana živi u siromaštvu i ne može da razmišlja o promeni energenta. Termoizolaciju nema 75% objekata u gradu. Prosečna starost automobila je oko 15 godina i skoro svi koriste dizel. Najviše pogađa podatak da 1/4 ispitanika ima hronično obolele članove u domaćinstvu, među kojima dominiraju kardio-vaskularne bolesti, što mi dovodimo u vezu sa aerozagađenjem. Najteža stvar vezano za rešavanje problema aerozagađenja je promena navika ljudi koji imaju svoja individualna ložišta. Oko 46% njih koristi peć na čvrsta goriva, a oko 63% koristi drvo kao energent. Problem je što koriste vlažna drva! Ako bismo uspeli da sugrađane ubedimo da koriste suva drva, podjednak efekat bi se postigao kao kada bi Krušik zamenio energent”, precizirao je u izlaganju Radosavljević.
On je podsetio da je iRevolucija letos pokrenula akciju zahvaljujući kojoj Valjevo može postane evropski rekorder u smanjenju aerozagađenjam. Namera je da se kompanija Krušik primora da ugasi zastarelu energanu što pre i pređe na zdraviji energent. Tako bismo kao grad uspeli da smanjimo aerozagađenje za 20-25%.
“Međutim, tu se isprečila kupusijada od odgvornosti, uključujući i Ministarstvo odbrane, ali od borbe za ostvarenje cilja te akcije nismo odustali”, istakao je Radosavljević.
Prema rečima orgnizatora iz iRevolucije, zvaničan zajednički zaključak sa ovogodišnjeg događaja Climathon Valjevo 2022, čije su partnerske organizacije Trag Fondacija, BOŠ CRTA, TIM42 Leskovac i Paraćin, Pokret Tvrđava, biće sačinjen u narednim danima.
M.P.M.
“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva “
