„Biće Božje, biće čovečje, biće svako uslovljeno je ljubavlju. Ljubiti znači biti, učio je za celog mu zemaljskog veka, propovedajući gromoglasno u ćelijskoj dolini, kolenopreklono moleći Tvorca i svete Srbe za oproštaj i povratak ideološki zalutalih savremenika, povratak Svetosavlju, temelju i suštinskom odredištu našeg identiteta. Glasom, suzama, perom, zagrljajem…”, poručio je episkop valjevski Isihije na otvaranju izložbe „Prepodobni Justin Ćelijski – riznica duha i premudrosti”, u ponedeljak u galeriji Narodnog muzeja Valjevo.
Ovom izložbom zaokruženo je obeležavanje trojubileja Prepodobnog Oca Justina Ćelijskog – 130 godina od njegovog rođenja, 45 od prestavljenja Gospodu i 10 godina od prenosa njegovih svetih moštiju. Istog dana, u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice protojerej dr Aleksandar Mihailović održao je predavanje na temu „Sveti Justin Ćelijski – O cilju čovekovog života”.
“Na Blagovesti smo se sabirali u Ćelijama i Valjevu. Danas smo ovde oko izložbe, koja nas vodi ka njemu i podstiče da se, zagledani u ono što mu je pripadalo, zamislimo nad tim ko je i šta on bio, jeste i biće svima nama danas, a možda još više pokolenjima koja dolaze, jer budući ograničeni trajanjem ne možemo umom i srcem preplivati okean njegove bogomudrosti i zaveštanja u vekove. Blagoslovom visokoprepodobne mati Glikerije, igumanije manastira Ćelije, satrudnice Ave Justina preko tri decenije, ovde su donete njegove knjige, spisi, odežde, sasudi, fotografije… Sve što je doticao i svojim blagorodnim rukama osvetio. Pred nama je da pogledamo i, uz Božju pomoć, približimo ga sebi i u srcima ponesemo svojim domovima, sa željom da susrete sa njim nastavimo čitajući njegove bogonadahnute praznične propovedi, njegova „Žitija Svetih“, njegovu „Tajnu Boga i čoveka“ i mnogo toga što je svojim krasnopisom slavio na komadima hartije, pišući večnost svom neponovljivom zemaljskom postojanju”, kazao je okupljenima episkop Isihije.
U svom prvobitnom, izvornom obliku, izložba je nastala u vranjskoj eparhiji, u rodnom kraju iz koga potiče Ava Justin, gde je ostavio veliki, neizbrisiv trag. Prvi put je izložena 17. maja u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, gde je Justin proveo najznačajnije godine života, ne samo kao duhovnik, propovednik, nego kao veliki, značajni naučni radnik, i na kraju profesor Univerziteta. I na kraju Ava Justin, na ovoj izložbi i kroz ovu izložbu dolazi u kraj gde je on svojom slobodnom voljom izabrao da provede poslednje decenije svoga života. Ovo je kraj koji ga je prihvatio kao svog!
Na istorijat i značaj ove izložbe podsetio je upravnik Muzeja Srpske pravoslavne crkve jerej dr Vladimir Radovanović, uz veliku zahvalnost episkopu valjevskom Isihiju i igumaniji manastira Ćelije, mati Glikeriji, za blagoslov i pomoć u realizaciji ove izložbe u Valjevu.
“Pred sobom imate mogućnost da vidite i upoznate se jednim savrmenim duhovnim nasleđem našeg naroda. Ovde imamo jednog svetitelja koji je dao veliki doprinos u jednom teškom vremenu punom iskušenja, dao nam je pravi putokaz kako u tim vremenima treba da postojimo i delujemo. I dalje mnogi vrlo lično doživljavaju svoj odnos i život spram njega. Njegove reči, propovedi uticale su tokom nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata na brojni srpski narod koji se nalazio u jednom teškom vremenu, uticale su na njihovo osvešćenje, a te reči dopiru i do današnjih dana, do nas” poručio je prisutnima u Narodnom muzeju gde su izložene brojne fotografije i eksponati kroz koje publika može bolje upoznati i doživeti život i rad ovog značajnog delatnika SPC, slaveći njegove jubileje i držeći se njegovih putokaza.
B. M.