Delegacija EU u Srbiji u partnerstvu sa Francuskim institutom, Olimpijskim i Paraolimpijskim komitetom Srbije, Politikinim zabavnikom i Erazmus studentskom mrežom Srbija organizovali su tradicionalnu izložbu „Sport u fokusu”, koju je krajem oktobra u Evropskoj kući u Beogradu otvorio Emanuel Žofre, ambasador i šef delegacije Evropske unije u Srbiji. Na izložbi za najbolju fotografiju Srbije čija je tema sport po prvi put je učestvovao valjevski fotograf Sreten Pantelić sa pet svojih fotografija zabeleženih na sportskim događajima u protekle tri godine. Njegova fotografija „Najverniji navijač” zabeležena na utakmici KK Metalac dobila je specijalnu pohvalu Paraolimpijskog komiteta Srbije, a u najuži izbor uvrštena mu je i fotografija pod nazivom „Žuta kapica” snimljena na Petnica kupu.
„U moru sportskih fotografija koje sam zabeležio bilo mi teško da odaberem one koje ću poslati, pa sam se trudio da izaberem neke specifične. Na fotografiji koja je dobila specijalnu pohvalu Paraolimpijskog komiteta je Valjevac Dejan Petković koji sedi u kolicima na terenu ispod semafora i posle jedne pobede KK Metalac raširio je ruke ka igračima da sa njima proslavi, a ja sam ga sa leđa fotografisao. Na izložbi je prikazana i fotografija sa plivačkog kupa u Petnici gde devojka sa žutom kapicom pliva leđni stil, samo viri njena glava i kapica, a sve okolo je plavo. Na konkursu je bilo preko 400 učesnika, a ovo je moje prvo učešće na jednoj strogo specijalizovanoj izložbi vezano za sportsku fotografiju”, kaže Sreten Pantelić koga je otac zainteresovao za sport, a ljubav prema fotografiji proizašla je iz toga.
„Moj otac je bio veliki sportski fan i vodio me je na boks mečeve te čuvene 1961/62. godine kada sam imao 5 godina, a potom 1964/65. i na Krušikov stadion da gledam fudbal. Kasnije sam počeo da treniram fudbal u Matalcu i u to neko vreme sam počeo da kupujem list “Tempo”. “Tempo” je u to vreme bio pojam za Jugoslaviju, posebno kada je bio kolorizovan. To je bilo neverovatno za mene, klinca koji sam bio oduševljen time, kad vidiš fotografije u koloru ne samo naših igrača, nego i stranih timova. U to vreme nije bilo interneta, imali smo jedan prenos utakmice mesečno i ređe, to je danas nepojmljivo, neuporedivo. Onda sam počeo da pišem za španske listove iz Madrida i Barselone “Gigantes del basket” za košarku i “Don Balon” za fudbal, kao dopisnik najpre iz Jugoslavije, potom Savezne Republike Jugoslavije, pa Srbije i Crne Gore i na kraju Srbije, preko 20 godina. U to vreme nisam imao opremu, nisam se bavio fotografijom, ali su mi par puta tražili fotografiju. Recimo, kada sam radio intervju sa Cecom Ražnatović kao predsednicom “Obilića”, posle atentanta na Arkana, napravio sam fotografiju Idiotom i poslao im, a urednik, koji je bio moj veliki prijatelj rekao mi je da imam bonus 200 evra jer je tu fotografiju objavila cela španska štampa. Oni su bili fascinirani Arkanom, celom tom gungulom, u kontekstu satanizacije Srba gde se on lepo uklopio. Rad za te časopise je bio izvanredno iskustvo, nisam mogao mnogo da uradim na planu fotografije, ali sam imao prilike da vidim izvanredne fotografije. Onda sam se zapitao zašto ja to ne bih mogao, i 2005/06. godine kada sam počeo da se bavim digitalnom fotografijom krenuo sam ozbiljnije u sve to, naročito poslednjih sedam, osam godina otkako imam nešto kvalitetniju opremu”, ispričao je Sreten Pantelić koji svojim objektivom zapisuje istoriju valjevskog sporta od 2008. godine, od oktobra kada je KK “Metalac” ušao u KLS. Najpre je košarka bila dominantna, a onda i fudbal, pa boks, vaterpolo.
„Moraš to da voliš, da znaš, da vidiš, da imaš osećaj gde će šta da se desi, da bi mogo da reaguješ. Ja nisam od onih fotografa koji pritisnem i napravim 15 fotografija, ja gledam, pratim situaciju, i napravim eventualno dve, tri u toj situaciji. Strpljivo čekam trenutak i izvučem ono najbolje. Ja sa svojih 67 godina ceo vikend provedem po terenima. Ako su za jedan vikend tri fudbalske utakmice, ne mogu na sve da idem, idem na “Budućnost” jer je u najvišem rangu, KK Metalac uvek, Valis uvek, rukometaše uvek, ali polako se umaram, a da bi sve zabeležio moraš da budeš prisutan”, objašnjava valjevski fotograf i dodaje da mu je za sportsku fotografiju najvažniji taj trenutak na kome se vidi emocija.
“Ako je košarka, mora da se snimi šut, skok pod košem, da se vidi ta grimasa, da se vidi ta emocija, da se vidi taj bol ili je radosti. Isto je u fudbalu – gde je lopta, moraju da bude igrači. Moja je želja je da imam što više fotografija sa velikim planom, gde se vidi duel, gde vidiš dvojicu, trojicu igrača gde je lopta, da sve bude ostro i da se na njihovim licima jasno vidi emocija, umor, tuga, bol, razočarenja, radost u tom trenutku. Postoji jedna vrlo interesantna stvar. Ne moraš ti da budeš na stadionu u Milanu ili u Livarpulu, da bi uhvatio emociju. Ja sam 2012/13. pravio seriju fotografija u Okružnoj ligi Valjeva, gde sam bio u Dračiću, Rubribrezi, Divcima i taj etnuzijazam, to ludilo ne postoji nigde, i kod članova uprave, igrača i kod publike”, otkriva Sreten i dodaje da je posao sportskog foto reportera, iako fizički naporan, za njega veliko zadovoljstvo, svojevrsni ventil, jedno duhovno pročišćenje kada se isključi od svega i skoncentriše samo na jedno.
„Ja sam perfekcionista i trudim se da održim visok nivo fotografije. Oprema je otišla u stratosferu, to je jako skupo, za jedan dobar objektiv, ali prosečan, za sporti treba 2.000 evra, ali definitivno nije sve u opremi. Nemam vrhunsku opremu, ali se trudim da iz toga što imam, izvučem maksimum, da nadoknadim svojim iskusvom koje sam stekao nakon hiljade odgledanih utakmica. Fotografije koje biram i koje šaljem, koje izlažem na mojoj Fejsbuk stranici, to su najbolje fotografije. Bitna je i kompozicijia i emocija i tehnički momenat, da sve bude bistro, čisto, da ne snimiš akciju gde se vidi pola lopte, mora sve da bude perfektno da bih ja bio zadovoljan. Pored emocionalnog dela, tu je i reporterski deo, svaka fotografija mora da ima priču”, objašnjava svoje standarde Sreten Pantelić koji ni u snu nije sanjao da će se baviti fotografijom, da će zbog toga biti izuzetno zadovoljan, i da će se ljudima to svideti, što je činjenica, jer pogled na njegove fotografije evocira sećanja na neke od najsjajnijih momenata valjevskog sporta.
Osim što je zvanični fotograf KK Metalca za KLS ligu, njegove fotografije valjevskih klubova ekslkuzivno se objavljuju na portalu Valjevska posla.
„Dok god osećam zadovoljstvo kad uzmem aparat u ruke i slikam baviću se time, nezavisno od nagrada, priznanja. Za sve ove godine nisam zapostavio ni fotografije sa drugom tematikom. Imao sam tri samostalne izložbe, “Svetlost i život” (2012.), “Od mistike do radosti pravoslavlja” (2016.) i “Više od igre” (2022.). Trenutno je u pripremi nova izložba o Svetoj Gori koja bi trebalo da bude otvorena 19. novembra u Muzeju zavičajnih pisaca, tamo sam išao dve godine zaredom, imam bazu od oko 2.000 fotografija, a treba da izaberem 50. U svojoj bazi imam na desetine hiljada fotografija koje čuvam na hard disku i četiri eksterna diska, i želja mi je i da priredim knjigu u kojoj će biti selekcija mojih najboljih fotografija koje objedinjuju moj dosadašnji opus, da nešto iza mene ostane”, poručuje Sreten Pantelić.
B. M.
