Prikaz psa prisutan je u likovnim umetnostima od antike, bivajući deo religioznih, istorijskih ili žanr kompozicija. Asocijacije i konotacije koje vezujemo za psa su bogate i negativnim i pozitivnim uverenjima. Upravo motiv psa inspiriše više od četiri decenije i vajarku Tamaru Rakić koja se svojim skulpturama i crtežima predstavila valjevskoj javnosti u Modernoj galeriji Valjevo u okviru izložbe “Vreme nevreme”.
Jedan od razloga Tamarinog odabira skulpture kao oblika likovnog istraživanja odgovara protejskoj prirodi skulpture kojoj je postmodernizam ponudio nova lica, ocenila je na otvaranju izložbe istoričarka umetnosti Jelena Matić.
“Možemo reći da se Tamara Rakić oslanja na modernističko razumevanje umetnosti. Ona skulpturu interpretira kao crtež u prostoru preispitujući tradiciju prikaza psa u istoriji umetnosti i inovacije koje su u skulpturu uneli umetnici Alberto Đakometi i Beri Flanagan. Džef Kuns je u okvirima neoavangardnih ideja proslavio skulpturu psa, na prvom mestu ironijom i cenovnikom, praveći seriju skulptura Balloon Dog. Selektovana su dela koja svedoče o spoju ekspresionističkih i manirističkih postulata u kreiranju forme”, predočila je publici Jelena Matić.
Na osnovu formalnih karakteristika, skulpture Tamare Rakić mogu se podeliti u dve grupe. Prvu grpu determiniše dominacija izduženih formi, zamišljenih kao linije koje dele prostor na ravni, više nego kao volumeni koji ga zauzimaju. Skulptura se pojavljuje kao crtež na površini zida kojem odgovara objekat u prostoru – prizori sličani onima iz opisa Platonovog mita o pećini. Pokušaj da se predstavi pokret važno je svojstvo ove grupe skulptura. Drugu grupu skulptura karakteriše statičnost vezana za opredeljenje ka tradicionalnim predstavama bista sa nezaobilaznim elementom postolja, čija simbolika je uvek bila važna u tumačenju javnih spomenika i funkcionisanju skulpture u javnom prostoru.
“Za obe grupe, nastale ovom uslovnom podelom, svojstveno je grupisanje entiteta i njihovo uključivanje u različite kontekste, pa su stoga retki oni samostalni u svom delovanju. Ciklus skulptura “Mirni protest”, “Vremenski putnici” i “Porodični portret” su grupisane u nizovima, nekada kao jedan red, a nekada, ostavljajući utisak šahovskih figura, raspoređene su u više redova. Skulpture “Pljušti ko iz kabla”, “Kapljica koja ide na gore”, “Ključari”, skupovi su čiji elementi − figure pasa stilizovane do apstrakcije − označavaju ponavljanje istih radnji”, otkrila je publici istoričarka umetnosti Jelena Matić, uz napomenu da Tamara učestvuje u prevođenju zvukova nemuštih u likovni jezik, i čini da implicitno priznanje postojanja jezika onima koji ga zvanično nemaju postane moguće praveći nova imena za skulpture koje kao da govore.
Kako je sama autorka otkrila, za svoju umetnost je iskoristila poznavanje duše jedne životinje sa kojom živi ceo život, da iskaže svoje osećanje.
“Izabrala sam formu koju najviše volim, odavno, to traje 40 i kusur godina, formu koja je elegantna i koja me vuče. Dobro poznajem kompletnu psihologiju pasa, bez ijedne njihove aktivne reči. Razumem i pogled i pokret, razumem šta žele da kažu. A onda ja to koristim da izrazim ono što ja hoću da kažem, kroz njihov pogled. Kao što i naziv izložbe kaže “Vreme nevreme”, sve ovo što je ovde napravljeno je u vremenu apsolutnog apsurda, kroz godine pretvaranja da nam život postane apstrakcija umesto stvarnosti. I taj apsurd, i uopše cela nota mog stvaralaštva je povezena sa tim nadrealnim momentom koji mi živim. I svi naslovi imaju veze sa tim, a iskoristila sam našu mogućnost govora da kroz naslov iskažem ono što mislim i da na neki način i predvidim šta će da se dešava kroz godine”, rekla je vajarka Tamara Rakić koja je do sada priredila 22 samostalne i učestvovala na više od 100 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a ovo je bilo prvo predstavljanje u Modernoj galeriji.
“Predivan je prostor Moderne galerije i uopšte, Valjevo je mnogo lep grad, dopada mi se, bila sam ovde više puta. Moram da pohvalim zaposlene u Modernoj galeriji za ovako brižljivo održavanje, ovde samo troje ljudi rade, za toliku pažnju koju posvećuju umetnicima, ali i na sve koji u nju dolaze, poštovaoce umetnosti, ljubitelje, prema svima jednaka pažnja, a to je retkost”, navela je umetnica koja je 2006. godine stekla status istaknutog umetnika za doprinos u širenju i razvoju kulture i umetnosti u zemlji i inostranstvu i koja je dobitnica prestižnih nagrada u oblasti skulpture među kojima se izdvajaju nagrada salona SNBA Carrousel du Louvre u Parizu (2004); nagrada Gran Prix za skulpturu, Izložba moderne i savremene umetnosti Evrope, Gallerie Carre a la Farine, Versaj (2005); Zlatno dleto, Prolećna izložba ULUS-a galerija Cvijeta Zuzorić i brojnih drugih.
B. M.
