„Zapleti slikane stvarnosti“ naziv je izložbe otvorene juče u Modernoj galeriji Valjevo, a koja pred valjevsku publiku donosi izbor iz privatne umetničke kolekcije Valjevca Zorana Popovića, diplomiranog ekonomiste, privrednika, koji živi i radi u Beogradu. Ova postavka svedoči o ukusu i znanju, ali i dubokom poverenju u značaj umetnosti u društvu, ocenila je direktorka Moderne galerije Valjevo zahvalivši Zoranu Popoviću na spremnosti da deo kolekcije podeli sa publikom i na višegodišnjoj saradnji sa valjevskom galerijom.
„Ova izložba nije samo prilika da vidimo izuzetna dela savremenih umetnika, već i da govorimo o nečemu dubljem – o značaju privatnog kolekcionarstva za očuvanje, promociju i razumevanje umetnosti u našoj sredini. Kao ustanova koja već decenijama neguje i promoviše savremenu umetnost, Moderna galerija Valjevo ne funkcioniše u vakuumu. Naša misija ne bi bila moguća bez podrške pojedinaca – entuzijasta, poklonodavaca, prijatelja umetnosti, i pre svega, kolekcionara. Ljudi poput Zorana Popovića ne samo da ulažu u umetnost, već i u njenu budućnost – pažljivo birajući, čuvajući i spremno deleći ono što su kroz godine sakupljali. Oni čine most između umetnika i publike, između prošlog i budućeg, između ateljea i galerije. Kroz njihovu posvećenost, dela koja bi možda ostala nevidljiva ili zaboravljena, pronalaze svoj put do javnosti”, poručila je na otvaranju izložbe direktorka Moderne galerije Valjevo Marija Đurić ukazujući na višestruku vrednost ove postavke, koja ne samo što je vrhunski likovni događaj, već i primer plodne saradnje između jedne javno dostupne ustanove kulture i privatne inicijative, što je od naročitog značaja u vremenu kada institucionalna podrška umetnosti često nije dovoljna, te ovakvi doprinosi postaju ključni za rad galerija.
Naziv izložbe nije slučajan. Postavka otkriva koliko je savremeno slikarstvo bogato, slojevito i otvoreno za različita čitanja. Stvarnost na ovim platnima nije ravna i jednostavna – ona je zamršena, višeznačna, puna simbolike i ličnih izraza. I upravo u tim „zapletima“ leži njena moć – da nas zadrži, zaintrigira i podstakne na razmišljanje.
Autor teksta u katalogu, univerzitetski profesor istoricar umetnosti Nikola Šuica upoznao je prisutne sa delima izloženim u okviru ove postavke koja stapa i poredi nešto što bi možda bilo potpuno nespojivo, na svu raznovrsnnost kolekcije koja je misija Zorana Popovića duže od četvrt veka.
„Nemerljive sile, termin koji je davno skovao Rastko Petrović, su iskušenja koja bi možda mogla da se nađu u svim primerima najrazličitijih autorskih izraza koji objedinjuju i sada gostuju u Modernoj galeriji Valjevo. Jer ako se malo odmaknete, vi ćete videti da li je neko delo nastalo 1999. ili 1953., odmah pored je delo iz 2004. godine. Vreme o kome možemo da govorimo pre ili posle rezolucije Informbiroa ili pre ili posle pandemije. Tu su dela autora kojih više nema među nama, vrsnih slikarskih imena kao što su Bogoljub Jovanović ili Vera Božičković Popović ili su to momenti kolorističkih solarnih trenutaka iz četkice Petra Lubarde, ili je to slikarstvo prizora vrlo šokantnog socijalnog pada koji je emitova Mića Popović u svojim programskim slikama. Sve što se pojavljuje u slikarskom smislu pokriva rečenica kojom sam i počeo studijski napis „iskustva slikanja preobražavaju realni svet”, i mi jesmo sada u realnom svetu, kakav god da je, ali ono što sadrže odabrana dela ove zbirke je jedno iskustvo koje vas pozivam da sa zadovoljstvom i možda zamišljenošću uđete i iskušate”, poručio je prisutnima Nikola Šuica.
Na izložbi su predstavljena dela čak 47 autora koja su nastala u vremenskom rasponu od 1953. do 2025. godine, dela najrazličitijih razdoblja i umetničkih izraza, sa kojima je Zoran Popović počeo da se povezuje sredinom devedesetih godina. Kako je otkrio kolekcionar, ovo je bila jedinstvena prilika i za njega, da konačno vidi dela koja su u njegovom vlasništvu, prezentovana na ovaj način.
„Danas je prva prilika da ova dela budu izložena u mom Valjevu i to me jako raduje, naročito što se ovo dešava na dvadesetak metara od škole u kojoj sam učio. Mislim da su mnogi Valjevci iznenađeni, da nisu znali čime se njihov sugrađanin ceo život bavio, bilo u Hamburgu, bilo u Beogradu. Skupljao sam ono što mi se sviđa, nisam se vodio nikakvim principom, pravilom, a u poslednje vreme sve više se posvećujem mladim slikarima. Želja mi je i ovom izložbom da se pokaže da slikarstvo nije prestalo da postoji 1990. godine, da postoji i dalje, da se razvija, čovečanstvo je u svemu napredovalo, pa pretpostavljam i u slikarstvu”, poručio je Zoran Popović, kako reče, Valjevac po rođenju, opredeljenju i uverenju, a kao takav ima želju da u svom rodnom gradu napravi nešto što bi ostalo za buduća pokolenja – galerijski prostor u kom bi bila izložena dela iz njegove bogate kolekcije u Karađorđevoj ulici 33, na mestu gde je nekada bio kafić Šervud, a čiji je Popović vlasnik od pre nekoliko godina.
B. M.
