„Sveta Gora je carstvo bez krune, država bez vojske, zemlja bez žena, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, molitva bez prestanka, veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez žaljenja”. Rečima Vladike Nikolaja o Svetoj Gori, naš sugrađanin Sreten Pantelić obratio se publici na otvaranju njegove četvrte samostalne izložbe fotografija pod nazivom „Sveta Gora Atonska” koja je predstavljena valjevskoj javnosti u Muzeju zavičajnih pisaca.
Knjiga „A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom” arhitekte, umetnika Aleksandra Deroka, koji je tridesetih godina pohodio Svetu Goru i pravio skice manastira, monaha, ostavila je veliki utisan na našeg sugrađanina Sretena Pantelića i navela ga da poželi da poseti ovaj centar pravoslavnog monaškog života, što je i učinio u dva navrata, 2016. i 2017. godine.
„Tad nisam bio utvrđen u veri kao kasnije, ali maštao sam da odem na Svetu Goru i to mi se ispunilo. Bio je to za mene jedan šok u najpozitivnijem mogućem smislu reči. Moja je želja bila da prvi manastir koji budem posetio bude manastir Dohijar, ali to nisam rekao čoveku koji nas je vodio na Svetu Goru. Plan je bio da odemu u luku Jerisos na istočnoj obali odakle se ide u sasvim druge manastire. Međutim, dunuo je jak vetar i vratili smo se u Uranopolis, zapadnu obalu i stali kod Dohe. Sišao sam sa broda i poljubio zemlju i ogromnu ikonu, poput naše Trojeručice, bila je nedelja”, prisetio se Pantelić svog prvog dolaska na Svetu Goru.
„To je jedan poseban život, poseban režim, to su molitve, tamjan, smirenje. Najupečatljiviji mi je pored Hilandara, bio ruski manastir Pantelejmon, za koji je Putin dao veliki novac da se sredi i on izglada kao hotel de lux kategorije. U njemu stoji deset, petnaest iskušenika, okolo su kosti monaha i oni se non-stop mole za njihove duše. Kad jedna grupa monaha ode, druga dođe. Ipak, najjači utisak na mene su ostavila bogosluženja koja nije dozvoljeno fotografisati, ceo taj ambijent, neprestane molitve, liturgije i to ne samo u velikim crkvama, nego i u skitovima i kelijama u kojima žive po dva, tri monaha. Voleo bih kada bih dobio blagoslov Srpske pravoslavne crkve, ili oca Metodija koji je iguman manastira Hilandar, da slikam i bogosluženja, to mi je velika želja. Osim arhitekture, monaškog života, Svetu Goru karakteriše i nestvarna priroda, zovu je Bogorodičin vrt, to je klasičan Mediteran i zamislite boravke na moru sa jednom sasvim drugom sredinom – smirenje, liturgije, malo-malo pa zamiriše tamjan”, ispričao je Sreten Pantelić koji je od ukupno 20 manastira posetio 17, ostali su Konstamonit, Velika Lavra i Zograf.
Predsednik Foto kluba Valjevo Aleksandar Jovanović konstatovao je da sa ovom izložbom publika na kratko može da uđe u svet čuvene „Monaške republike”, da vide i osete tamošnji život.
„Nemamo svi prilike to da vidimo, a pripadnice lepšeg pola to nikada neće ni moći uživo da vide, ali na sreću postoji fotoaparat koji nam omogućava da na najbolji način prikažemo šta se to tamo negde dešava. Pred nama je jedan skladan skup fotografija koje nam govore i dokumentarno, ali u svakoj ovoj fotografiji, ili bar u većini fotografija, imamo i emociju autora koji nam na suptilan način pokazuje ono što zaista Sveta Gora jeste. Prisutstvovao sam na nekoliko izložbi u Srbiji na temu Sveta Gora, međutim, ovo je vrlo interesantna izložba, jer je u njoj Sreten na najbolji način prokazao ono što je mogao da fotografiše, s obzirom da se ne može sve fotografisati. Monasi ne dozvoljavaju da se njihov mir naruši, ali ono što nam je Sreten pokazao ovim fotografijama omogućava da osetimo taj život”, rekao je Jovanović.
Praksa ustanovljena pre nekoliko godina da u Muzeju zavičajnih pisaca Biblioteka organizuje izložbe pokazala se kao odlična, jer su izložbe u ovom prostoru uvek dobro i rado posećene.
„Večeras otvaramo izložbu jednog izuzetnog fotografa, i čini mi se da mogu da kažem jednog izuzetnog čoveka, zato što njegovu umetnost, a i njega, vole kolege fotografi, vole Valjevci, on je nenametljiv, tih, ali vrlo upečatljiv. Oko Sretena Pantelića je nešto što nam je zapalo za oko, i mi uvek želimo da on u našem prostoru organizuje izložbe zato što tako zajedno čuvamo za istoriju sve ono što Sreja svojim okom vidi, prebaci preko svog fotoaparata u digitalnu, fotografiju koju vi vidite”, rekla je prisutnima direktorka Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović” Violeta Milošević i pozvala sugrađane da do 5. decembra pogledaju ovu izložbu na kojoj je prikazano 50 fotografija odabranih iz bogate arhive koja broji preko 2.000 zapisa.
B. M.
