“Jedna bugarska književnica je rekla da mora da piše kada nešto više ne može da podnese: nesreće, siromaštvo, sebičnost i surovost među ljudima, laž, gubitak nade… Ja nisam mogao da bez reči prihvatim strašno mnogo nesreće i bola koje je doneo građanski rat, posebno, čini mi se, krvav u srebreničkom kraju, mom širem zavičaju. Želeo sam kroz teške i opominjujuće priče da ukažem i da je vreme za saosećajnost, da jedni drugima, bez obzira kako se zvali, možemo da kažemo: “Žao mi je”. Među koricama knjige nalaze se i ohrabrujući primeri izuzetne čovečnosti tihih, skromnih ljudi, koji kao svici svetle u našoj tmini”, otkrio je dugogodišnji novinar Radio Valjeva Mijo Stojkanović motive koji su ga naveli da objavi knjigu pod nazivom “Zato, majstor, što si čo’ek”, koja je predstavljena valjevskoj javnosti na promociji u svečanoj sali Muzičke škole “Živorad Grbić”. Pored autora, na promociji su govorili i novinar Marko Jeremić i inženjer Žarko Kovač.
U knjizi je objedinjeno 13 priča koje obuhvataju vremenski raspon od autorovog dečaštva do današnjih dana. Mijo kaže da ih je sve nosio kao snažno osećanje u sebi, a onda je morao da ih prenese na papir.
“Knjiga nosi naslov kao i poslednja priča u njoj. Ta je priča posvećena mom ocu. Rečenicu: “Zato, majstor, što si čo’ek” izgovorio je ocu njegov radnik Ibra’im s Kosova i Metohije, u Zaostrogu, na moru, krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Bilo bi predugo da sada prepričavam zašto je i u kojim okolnostima izgovorena ta rečenica, ali i očev i Ibra’imov postupak spadaju u primere izuzetne čovečnosti i poštovanja među ljudima. Da se zapitamo kakvi su danas odnosi između zaposlenih i njihovih pretpostavljenih, radnika i vlasnika preduzeća”, pojasnio je Stojkanović.
Knjiga je sa jedne strane vrlo pitka, lepo pisana, laka za čitanje i razumevanje, a sa druge strane teška, jer obrađuje i dotiče se ljudskih priča, a posebno jer su te priče istinite, imate žive ljude, živa iskustva koja možete da osetite kroz redove, kroz napisano, ali i kroz neizgovoreno, ocenio je novinar Marko Jeremić.
“Možda ova knjiga nije remekdelo u klasičnom poimanju, ali je remekdelo jer se Mijo nije trudio da nekog fascinira, niti je lagao, niti kitio te priče, već napisao priče koje svako može osetiti, zamisliti čoveka preko puta sebe. Srž je u ljudskosti, u emociji. Mijo je uspeo da izbegne zamke političkog narativa, i srpskog i bošnjačkog, koji se često zloupotrebljavaju i on je uspeo da to uradi da ne bude usiljeno pod parolom neke nametnute tolerancije, nego pošteno”, ocenio je Jeremić na koga je knjiga ostavila utisak upravo zbog te ljudskosti, jednostavnosti, neizveštačenosti.
“Pošto su stvorili savršenu književnost (Tolstoj, Turgenjev, Dostojevski…) krenuli su da stvaraju savršen život, a ja bih dao sve da radim na tome”, rekao je Mijo na promociji, a koliko književnost može doprineti nekom boljem životu, nekom saosećanju koje treba da vodi pomirljivosti kojoj kroz svoje priče teži, Mijo odgovara citirajući reči vladike bihaćko-petrovačkog Sergija, nedavno objavljenog pod naslovom Apel za očuvanje mira:
“Čuvajmo jedni druge poštovanjem. Neka sa naših usana ne potekne niti jedna riječ koja će rastužiti našu braću. Čuvajmo bogomolje i groblja jedni drugima, poštujući različitosti koje ovu zemlju (BiH) čine bogatijom. Otvorimo srca jedni za druge i Gospod će nam svima pružiti mir, bez koga ova zemlja ne može opstati”. Na ovakav način bilo bi nade. Vladimir Solovjov je napisao da umetnost treba da zaceljuje, obnavlja i preporađa život na zemlji koji je pun zlobe i mraka”, smatra Mijo Stojkanović koji je prvu promociju knjige organizovao u Valjevu u kom je proveo radni vek, stekao prepoznatljivo ime i prezime, a kao takav oseća da još pripada valjevskoj kulturi i novinarstvu.
Mijo Stojkanović rođen je u Bajinoj Bašti 1958. godine. Završio Fakultet političkih nauka u Beogradu, smer Mmeđunarodna politika. Počeo da radi u Radio Valjevu 1986. godine, u kome je proveo četvrt veka i kojem je prošao je put od pripravnika do direktora i glavnog urednika. Emisija “Bez anestezije”, koju je uređivao i vodio 18 godina je nešto po čemu se najviše prepoznavao njegov novinarski rad. Kratko je radio na Televiziji Marš gde je imao autorsku emisiju “Putokaz”. Bio je pokretač i urednik nedeljnih novina “Valjevska iskra”, koje su izlazile tokom 2011. i 2012. godine. Iako su se te novine ugasile, njegova ideja o Valjevskoj iskri nastavila je da tinja, samo u obliku internet portala pod istim imenom valjevskaiskra.rs koji je zaživeo polovinom 2016. godine.
B. M.
