Koalicija 27 predstavila je novi Izveštaj iz senke u kome je, između ostalog, analizirala finansijska ulaganja za životnu sredinu u periodu od otvaranja pristupnih pregovora Srbije sa EU od 2014. do 2023. godine. Događaj na kojem je predstavljen Izveštaja iz senke okupio je predstavnike civilnog sektora, EU delegacije, stručnu javnost i medije u Privrednoj komori Srbije. Događaj su otvorili predstavnici Koalicije 27 i Antoan Avinjon, ispred Delegacije EU u Republici Srbiji, koji je istakao značaj i kvalitet Izveštaja. Prisutnima se obratio i Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije, a svoj doprinos dali su i ekonomski stručnjaci i profesori.
Ovogodišnji Izveštaj nosi naziv „Godine prolaze, mi stojimo”, jer je to ujedno i ocena koju Koalicija 27 daje napretku u Poglavlju 27: Životna sredina i klimatske promene tokom prethodne decenije. Iz Koalicije 27 ističu da novina ovogodišnjeg Izveštaja iz senke jeste ta da, pored toga što se bavi ključnim događajima u oblasti životne sredine i klimatskih promena, pruža i odgovor na pitanje koliko je Srbija od otvaranja pregovora uložila u zaštitu životne sredine?
“Analiza pokazuje da je u prethodnoj deceniji država u životnu sredinu uložila tek oko 30% sredstava koje je planirala da uloži u Nacionalnoj strategiji Republike Srbije za aproksimaciju (NEAS) u oblasti zaštite životne sredine, a samo 20% u investicije u infrastrukturu. To je daleko ispod nivoa ulaganja potrebnog da bi se postigao značajan napredak u oblasti zaštite životne sredine. Ako je ulaganje u životnu sredinu luksuz koji Srbija ne može sebi da priušti, možemo li priuštiti luksuz bolničkog lečenja, devastiranja životne sredine i sporog napretka”, pitaju iz Koalicije 27.
Koalicija 27 naglašava i da je ovaj dokument donet 2011. godine, te da je reč o poprilično konzervativnoj proceni finansijskih ulaganja, a podaci u novijim strategijama i planovima potvrđuju da je konačna suma daleko veća.
“U oblasti upravljanja vodama, recimo, za poboljšanje kvaliteta voda uloženo je manje od 10% predviđenog iznosa. Kod drugih oblasti zaštite životne sredine, kao što je upravljanje otpadom, postoje stvarni troškovi i ulaganja, ali nedovoljno kapitalnih izdataka, zbog čega Srbija uprkos značajnim troškovima još uvek nije ni blizu uspostavljanja efikasnog sistema za upravljanje otpadom koji bi počivao na principima cirkularne ekonomije. Uzmimo u obzir i da iznos koji se prikupi na ime naknada za životnu sredinu, prema podacima iz nacrta dokumenta Strategije zaštite životne sredine (septembar 2024. godine) iznosi 3,9% BDP-a, dok iznos koji Srbija ulaže u zaštititu životne sredine od 2021. godine jeste oko 1% BDP-a godišnje”, navode iz Koalicije 27.
Koalicija 27 podseća i da Vlada Republike Srbije još uvek nije uspostavila operativni Zeleni fond kojim bi se reforme u zaštiti životne sredine finansirale, iako se dugo ističe da je Poglavlje 27 jedno od finansijski najzahtevnijih.
“Takođe, ovo je jedna od osnovnih preporuka Evropske komisije koja se ponavlja u njenim izveštajima za Srbiju. Fond za zaštitu životne sredine osnovan je 2009. godine, kao institucija nadležna za poslove prihodovanja sredstava od ekoloških taksi i naknada i njihovo ulaganje u projekte unapređenja životne sredine. Time se institucionalizovalo načelo „zagađivač plaća”, jer su firme obveznice direktno uplaćivale naknade u budžet Fonda, odakle su sredstva usmeravana u projekte putem tendera. Od 2012. godine, Fond za zaštitu životne sredine prestaje da važi, ekološka taksa tada postaje prihod republičkog budžeta, a od 2021. godine Zeleni fond više ne postoji ni kao nezavisna institucija, niti kao budžetski fond. Ovo je u velikoj meri smanjilo transparentnost i onemogućilo praćenje na koji način država troši sredstva koje je naplatila po ovom osnovu”, ističu iz ove mreže nevladinih organizacija.
“Kako bi javnost, i u realnosti, mogla da utiče na procese donošenja odluka u vezi sa životnom sredinom – pored rešavanja problema zatvorenosti institucija, netransparentnih procesa i donošenja i izmene postojećih zakona, od ključne važnosti jeste i podrška, kao i otvoren odnos ka civilnom društvu u Srbiji. Sa tim u vezi, Koalicija ne deli optimizam iz Izveštaja Evropske komisije za Srbiju za 2024. godinu, i smatra da je Srbija u mnogim oblastima ostvarila napredak – nerealan i nepravedan. Naša zemlja bi trebalo i da značajno da ojača administrativne kapacitete u sektoru zaštite životne sredine na svim nivoima vlasti, uključujući inspekcije i pravosudne organe”, ukazuju iz Koalicije 27 koju su organizacije civilnog društva osnovale 2014. godine.
Takođe, Koalicija 27 ponovo je pozvala na usvajanje preporuka navedenih u novom Izveštaju iz senke, a koje se odnose na oblasti kvaliteta vazduha, vode, šuma, upravljanja hemikalijama, otpadom, zaštite prirode, buke, industrijskog zagađenja, ali i horizontalnog zakonodavstva u ovoj oblasti. U njima su, kako se ističe, dati jasni pregledi postojećeg stanja, strateškog i zakonodavnog okvira, kao i sprovođenja propisa u praksi.
“Kao odgovor na pitanje jesmo li bliže EU ili se odaljavamo, u odnosu na takav cilj, bez strateškog pristupa, jasnih ambicija i ulaganja u njih, skromni napredak je nekada samo tapkanje u mestu, posebno ako uzmemo u obzir da čak trećina ukupnog zakonodavstva EU koje zemlje kandidati moraju najpre da primene, odnosi upravo na Poglavlje 27. Pored očiglednog manjka političke volje i (ne)uključivanja stručne javnosti, verovatno glavni krivac za ovako razočaravajuće rezultate je to što su finansijska ulaganja u životnu sredinu u ovom periodu, uprkos ambicioznim planovima, ipak ostala na konstantno niskom nivou”, zaključuju iz Koalicije 27.
