Biti đak generacije ne znači “samo” da ste svepetičar, da ste vredno učili i osvajali nagrade na raznim takmičenjima, biti đak generacije znači da ste bili i dobar prijatelji i drug, i da ste izrasli u mlade ljude za primer. Zbog svega toga, najbolji među najboljima u generaciji u valjevskim srednjim i osnovnim školama, zaslužuju posebno predstavljanje. Biti đak generacije svakako je laskava titula, ali taj put do idealnog učenika na kraju školovanja nije lako ostvariv. Taj put popločan je predanom željom za znanjem, svojskim trudom, voljom, marljivošću, brojnim odricanjima, a takvim putem nije lako koračati. Pređu ga oni koji neoklevaju, koji su najistrajniji i najsnažniji u svojim željama i jasno postavljenim ciljevima. Jako je važno da se Valjevo upozna da svojom najuspešnijom decom i mladima, a u tom novom “poznanstvu” pomoći će serijal “Najbolji među najboljima”, započet na portalu Valjevska posla. To je ujedno i prilika da se toj izuzetnoj deci javno pošalje poruka da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh itekako znači, jer oni su naša budućnost, budućnost našeg grada, Srbije, pa i celog sveta. A, i svet i život imaju pred sobom. Jedan od najboljih među najboljima je Đorđe Šijačić, đak generacije OŠ “Desanka Maksimović”.
I dok su u rubricu u dnevniku, pod njegovim imenom, upisane sve petice, u ovom našem “spomenaru” iz osnovnoškolskih dana, osim stečenog znanja i zvanja “ĐAK GENERACIJE”, kod Đorđa Šijačića piše sledeće:
Rođen je 28. decembra 2007. godine u Novom Sadu, od oca Jovana i majke Mirjane. Nosilac je “Vukove” diplome. U mlađim razredima OŠ “Desanka Maksimović” bio je član šahovske sekcije, učestvovao je na šahovskim turnirima i takmičenju “Kengur bez granica”. U starijim razredima posebno je došla do izražaja njegova sklonost i ljubav prema prirodnim naukama, naročito iz hemije, tako da nisu izostali uspesi na takmičenjima u VII i VIII razredu i nosliac je specijalne diplome iz tog predmeta. Bio je učesnik javnog časa iz predmeta Tehnika i tehnologija. Nastavnici za njega imaju samo reči hvale. Opisuju ga kao tihog, nenametljivog, kulturnog, lepo vaspitanog, stabilnog i odgovornog dečaka. Škola je za njega uvek bila na prvom mestu, ali pored škole njegova interesovanja bila su i plivanje, košarka, odbojka, kao i neizostavno druženje sa vršnjacima. Uvek je bio spreman da pomogne svojim drugarima. Iz OŠ “Desanka Maksimović” oprštaju se od svog učenika generacije rečima: “Još jedan “ptić” iz Desankinog jata hrabro korača u nove pobede”.
– Koliko ti znači titula ĐAK GENERACIJE?
Moram da priznam da je ovu značajnu pohvalu nisam očekivao. Kao da nisam bio do kraja svestan svojih kvaliteta. Upravo iz tog razloga mi mnogo znači jer sada sa većim samopouzdanjem gledam na svoje mogućnosti i dodatno me motiviše da i u srednjoj školi budem uspešan.
– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao ĐAK GENERACIJE? Koliko je to, u tvom slučaju, bilo teško?
Potreban je kontinuiran rad i učenje, što za mene i nije predstavljalo veliki problem, jer sam naučio da dobro organizujem svoje slobodno vreme. Takođe, imam dodatna interesovanja posebno iz oblasti hemije, što je i doprinelo da se izdvojim od ostalih sjajnih učenika naše škole.
– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju zvanja ĐAK GENERACIJE?
Nisam razmišljao o tome da treba da učim i da se borim za zvanje Đak generacije, nisam imao motiv u tom smislu. Imao sam motivaciju da ostvarim što bolji uspeh da bih upisao školu koju želim, da proširim znanja iz oblasti koje su mi interesantne, da opravdam poverenje moje porodice, učitelja, nastavnika, da dokažem sebi da mogu da pružim maksimum. Sve to je bilo značajno i vodilo je uspešnom završetku osnovne škole. Poslednje dve i po godine, kada je nastava bila isprekidana i nismo kao odeljenje svi bili prisutni u školi pokazala je da, i pored tih poteškoća, možemo biti uspešni i zadovoljni u učenju i u druženju.
– Kako se među vršnjacima gleda na titulu ĐAKA GENERACIJE? Da li je popularno biti ĐAK GENERACIJE, ili ne?
Mislim da je prošlo vreme kada su najbolje đake sa podsmehom nazivali “štreberi”. Svi mi, priznali to ili ne, volimo da smo u društvu uspešnih, onih koji ostvaruju zapažene rezultate. Drugari su mi čestitali i mislim da su iskreno obradovali mom uspehu. Inače se trudimo da podržimo jedni druge i nadam se da će tako biti i u budućnosti.
– Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz osnovne škole?
Osnovnu školu ću pamtiti prvenstveno po drugarima, svim našim dogodovštinama i anegdotama, ali i po podršci učitelja i nastavnika kojima sam zahvalan za sve naučeno, ono što će biti korisno za dalje školovanje ali i za neke realne životne situacije.
– Kako si prošao na Završnom ispit, koju srednju školu upisuješ i koji smer?
Upisao sam Medicinsku školu “Dr Miša Pantić” u Valjevu, smer Medicinska sestra-tehničar. Završni ispit sa položio sa 91,35 poena i bio peti na listi za raspodelu na smeru koji sam želeo da upišem.
– Zašto baš tu školu i taj smer?
Moram da priznam da sam se za ovu struku zainteresovao pod uticajem moje porodice, kao i pojedinih doktora iz mog okruženja, od kojih sam dosta saznao o poslu medicinskih radnika, svim prednostima, ali i manama tog poziva. Bio sam puno puta u prilici da u lekarskoj ordinaciji vidim kako se izvode pojedine intervencije i to mi je bilo interesantno.
– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Moj plan je da završim Medicinski fakultet, posebno me interesuju oblasti ortopedija i fizijatrija, pa ću ići u tom pravcu i dati sve od sebe da u budućnosti radim ono što volim, da učestvujem u izlečenju onih kojima je to potrebno. Uveren sam u to da kad čovek radi ono što voli neće izostati uspeh u poslu, ali i drugim životnim poljima.
– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?
Planiram da ostanem u Srbiji bez obzira na to što često čujem priče koje idu u prilog odlaska u inostranstvo. Voleo bih da u zemlji u kojoj sam se rodio, u svom gradu, budem uspešan i ostvarim svoje ciljeve u vezi sa profesijom i drugim važnim životnim pitanjima.
– Na kraju, poruka narednim generacijama?
Verujte u sebe! Otkrijte svoje potencijale i talente, radite ono što volite, usresredite se na ono što kod vas budi želju da istražujete i budete jedinstveni i originalni, radite to sa zadovoljstvom i uspeh neće izostati.
Đorđe je za odličan uspeh dobio diplomu i knjigu “Živojin Mišić Suvoborski zmaj”, autora Miloša Smiljanića Žuće i “Leksikon pisaca Valjevskog kraja”, autora Dr Tomislava R. Đurića i Branka Jovića. Kao đak generacije od Sedme osnovne škole dobio je na poklon lap-top. Od Grada Valjeva, kao i svi “Vukovci”, dobio je propusnice za bazene u SRC Petnica i novčani iznos od 20.000 dinara, koji će biti isplaćen naredne godine.
Autor serijala “Najbolji među najboljima”: Marija Petrović – Marković
