Prvi put u svojoj dugoj i bogatoj istoriji, datira od 1868. godine, Matična biblioteka “Ljubomir Nenadović” bila je izlagač na ovogodišnjem 68. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu u periodu od 25. oktobra do 2. novembra.
Najstarija ustanova kulture u Kolubarskom okrugu i jedna od najstarijih bibliotečkih institucija u zemlji, valjevska Biblioteka je ovom prilikom prezentovala posetiocima Sajma svoju bogatu kulturnu i izdavačku delatnost koja doprinosi očuvanju i predstavljanju lokalne prošlosti i savremenog stvaralaštva, a sve u cilju razvoja kulturne svesti i dostupnosti znanja široj javnosti.
Ovogodišnji 68. Sajam knjiga bio je prilika da Biblioteka predstavi svoju vrlo ambicioznu i produktivnu, a pre svega raznovrsnu izdavačku delatnost u domenu beletristike, istoriografskih istraživanja, naučnih studija i zbornika sa naučnih skupova i literarnih susreta koje organizuju, bibliografija, prevoda dela, od pre dve godine i ilustrovanih knjiga za decu, ali i periodičnih publikacija, kataloga, postera, pozivnica i drugog promotivnog materijala. Ono što je zajedničko za sve domene ove delatnosti je visok umetnički i grafičko-dizajnerski kvalitet, a sve zahvaljujući sjajnom i internom i eksternom timu saradnika koji su na sajmu i predstavljeni javnosti.
U prvom segmentu predstavljanja valjevske biblioteke, javnost se upoznala upravo sa timom ljudi koji godinama doprinose izdavačkoj delatnosti, počev od tehničkog urednika Josipa Gračanina, “maestro preloma” kako ga je svojevremeno prozvao valjevski novinar Branko Vićentijević, lektora Milice Ranković, dizajnera Dušana Arsenića kao eksternog saradnika, ali i drugih bibliotekara: Đorđa Milinkovića, Ivana Bazdrđana, Slađane Liknić…
Kako je podsetila direktorka Matične biblioteke Violeta Milošević, izdavačka delatnost u valjevskoj biblioteci postoji otkako postoji i biblioteka.
“Ono što se u međuvremenu desilo je da su se stekli uslovi da možemo reći da se izdavaštvom ozbiljno bavimo. To znači da imamo budžet za to, da imamo saradnike i autore, da imamo dobru komunikaciju sa autorima, istraživačima i svima koji su spremni da objavljuju i konačno, da u biblioteci imamo tim. Svojevremeno su mi ukazali na podatak da je Valjevska štamparija kao ozbiljan izdavač radila deset naslova godišnje i da ne postavljamo nerealne ciljeve, a biblioteka danas objavljuje od šest do osam naslova godišnje i za to zaslužan ovaj tim”, ukazala je Violeta Milošević.
Govoreći o izdavačkoj delatnosti Biblioteke, dizajner Dušan Arsenić je ocenio taj posao kao blagotvoran, lekovit po našu sredinu, neophodan za trenutak u kome se nalazi valjevska kultura.
“Violeta i njen tim su uspeli da objedine sve ono kreativno što postoji u Valjevu, ali i van Valjeva i to ne samo deklerativno kako mi to u Valjevu volimo da radimo. Napraviću digresiju. U Valjevu imamo preko 70 diplomiranih glumaca, etablirane reditelje, scenografe, scenariste, dramaturge, a nemamo pozorište. Mi smo dovoljno uradili da materijalizujemo tu kreativnu energiju koja postoji u gradu”, poručio je Arsenić.
Na ovogodišnjem Sajmu Matična biblioteka je u sali “Ivo Andrić” pred brojnim posetiocima predstavila svoja tri ovogodišnja izdanja: “Pozlata poezije – Valjevska poezija i pesnici u 19, 20. i 21. veku” istoričara književnosti Ostoje Prodanovića, “Ježeva kućica” Branka Ćopića ilustrovano, dvojezično izdanje na srpskom i španskom koje su prevele Lora Petronić Petrović, profesorka španskog jezika iz Valjeva i Alisja Lopes iz Španije, dok je autorka ilustracija, Valjevka Marija Jevtić, dizajner, scenograf i kostimograf, i fotomonografiju “Laza, novinar koji je ostao čovek”, autora Radovana Lazarevića, kao svedočanstvo jedne višedecenijske novinarske karijere, života redakcija u kojima je radio, a pre svega svedočanstvo jednog vremena u istoriji našeg grada.
O antologiji zavičajnog pesništva sa obimnom studijom o autorima i njihovoj poetici govorio je sam priređivač, istoričar književnosti Ostoja Prodavnović, viši bibliotekar u penziji i nekadašnji direktor Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović”. Reč je o trećem segmentu istorije valjevske književnosti, koji, nakon studije posvećene valjevskoj pripovetci “Od Glišića do Belog Markovića i dalje” (2017), preko knjige “Mimezis romana” (2019) u kojoj se bavi valjevskim romanima i romanopiscima, donosi informacije o valjevskoj poeziji i pesnicima počev od Ljube Nenadovića iz prve polovine 19. veka do Nemanje Grujičića, koji je rođen u 21. veku.
“Tumačeći sa jednakom strašću i poeziju Matije Bećkovića i Bojana Belića Belke, Ostoja Prodanović je pokazao nešto što je u ovakvim poslovima veoma važno, spremnost da se služi samoj ideji, da se afirmiše ono što je iznutra oblikuje, smisao postojanja književnosti u jednom gradu i jednom narodu”, izjavio je nedavno profesor Radivoj Mikić, koji je trebalo da govori i ovom prilikom, ali je bio opravdano odsutan.
Master profesorka španskog jezika i hispanske književnosti Lora Petronić Petrović, otkrila je publici kako se rodila ideja da na španski jezik prevede čuveno delo Branka Ćopića uz koje su stasavale mnoge generacije širom Jugoslavije.
“Sve je počelo u rano detinjstvu kada sam čitala “Ježevu kućicu”. Dugo sam mislila da je samo meni to omiljena knjiga, a onda jednog dana shvatite da to nije samo vaše da pripada širokom auditorijumu naroda koji govore sličnim jezikom I dele književnu zaostavštinu. U meni se javila želja da je prevedem na španski jezik. Tu ideju sam predložila mojoj saradnici Alisiji Lopes, ona je to sa oduševljenjem prihvatila i upustile smo se u tu avanturu i došle do našeg Ježurke koji je u španskoj verziji postao Era, ali je sačuvao duh srpskog naroda, zahvaljujući ilustracijama koje se naslanjaju na našu narodnu tradiciju”, navela je Lora Petronić Petrović.
Autorka ilustracija Marija Jevtić, koja radi u Pozorištu “Atelje 212”, kao scenograf i kostimograf, a bavi se i grafičkim dizajnom i ilustracijama i autor je više slikovnica za decu, na početku svog obraćanja istakla je okružena Valjevcima da je ponosni đak Valjevske gimnazije, u kojoj su podsticani i motivisani da izraze svoju kreativnost na sve načine, da pronađu sebe, a zahvaljujući tome se danas bavi poslom koji voli i u kome uživa.
Kako je otkrila, “Ježeva kućica” je delo koje svaki ilustrator tajno priželjkuje, ali istovremeno jako veliki izazov jer je nečem dobro poznatom morala da da lični pečat, a na pomen španskog imena Ero, odlučeno je da likove stave u etnografski koncept, da ih obuku u odeću karakterističnu za našu zemlju.
“Najznačajnija stvar je poduhvat Valjevske biblioteke. To u šta su se Violeta Milošević i njen tim uhvatili u koštac je fenomenalno i preponosna sam što je to krenulo iz mog grada. To potvrđuje da te promene na bolje treba da krenu iz malih sredina i da svako od nas učini najbolje što može. To nije lako, ali niko nije ni obećao da će biti lako”, poručila je Marija Jevtić.
“Novinar koji je ostao čovek” autora Radovana Lazarevića, fotomonografija bogata vizuelnim i dokumentarnim prilozima svojevrsna je medijska slika Lazarevićevog rada i hronologiija burnih dešavanja na javnoj sceni Valjeva, ponekad Srbije i Jugoslavije, u kojima je kao dopisnik RTS-a učestvovao. Kako sam autor otkriva, bilo je više motiva da ona nastane.
“Želeo sam da objedinim i sačuvam svoju bogatu arhivsku građu plašeći se da ne nestane kao dragocena arhiva lokalnog Radio Valjeva. Da otrgnem od zaborava plejadu valjevskih novinara i podsetim na značaj njihovog stvaralaštva u vremenu kada se novinarstvo u Valjevu pisalo velikim slovom i da pokažem da i van beograda postoje dobri novinari koji kada je najteže, hodajići ivicom žileta, čuvaju ugled profesije radeći za lokalne i centralne medije u Beogradu, naročito važno danas kada je novinarstvo na ivici posrnuća, možda kao nikad pre”, poručio je Lazarević.
Na promociji su pored autora, govorili i Branislava Džunov, novinar i televizijski kritičar, Žika Nikolić, novinar i televizijski urednik, i Dušan Arsenić, autor dizajna i grafičke pripreme, a njihova zajednička ocena je da je ovo delo zapravo istorija Valjeva.
“Pišući o sebi, Radovan je zabeležio mnoge događaje za koje se nije znalo, naizgled sporedni događaji ali koji govore mnogo o vremenima kroz koja smo prošli”, ocenila je Branislava Džunov sa čime se složio i Dušan Arsenić na koga je poseban utisak ostavilo Lazino slikarstvo kome je posvećen jedan segment ove monografije.
Poslednji segment promocije bio je posvećen izdavačkoj delatnosti drugih ustanova kulture iz Valjeva Istorijskog arhiva, Moderne galerije i Internacionalnog umetničkog studija “Radovan Trnavc Mića”.
Pored raznolikih kulturnih aktivnosti, značajan segment u radu valjevskih kulturnih ustanova predstavlja izdavaštvo koje nastoji da bude podrška i oslonac književnim stvaraocima i istraživačima, kao i da doprinese razvoju kulturne svesti i dostupnosti znanja široj javnosti.
Kroz saradnju sa kulturnim, naučnim i obrazovnim institucijama u Srbiji i inostranstvu, valjevske ustanove kulture podstiču kulturni dijalog i umetničku razmenu, pri čemu njihovo delovanje predstavlja važan stub kulturnog identiteta grada i okoline. O ovoj oblasti govorile su Bojana Savčić, direktorka Međuopštinskog arhiva Valjevo, Marija Đurić, direktorka Moderne galerije Valjevo i Marija Petrović Marković iz Studija “Trnavac”.
Učešće Biblioteke na Sajmu knjiga pokazalo je da lokalna kulturna energija može da se materalizuje i predstavi široj javnosti potvrđujući da promene na bolje često počinju iz manjih sredina, a kako u samoj završnici reče direktorka Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović” Violeta Milošević, udružene kulturne ustanove grada mogu daleko više da doprinesu uz poruku da u vremenu teškom za kulturu upravo ovaj događaj bude motiv da naprave iskorak napred, da ovakvi potezi postanu redovne i svetle tačke u kulturi Valjeva!
B. M.
