Po osnovu tužbe koju su meštani koji žive u okolini valjevske deponije podneli krajem marta meseca protiv JKP “Vidrak” (prvotuženi) i Grada Valjeva (drugotuženi) radi otklanjanja opasnosti od štete, Osnovni sud u Valjevu doneo je rešenje kojim se određuje privremena mera radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja tužilaca, pa se zabranjuje prvotuženom JKP “Vidrak” iz Valjeva, da neovlašćeno skladišti, vrši tretman neopasnog otpada i isti odlaže na nesanitarnu gradsku deponiju u Valjevu.
“Privremenu meru će sprovesti Izvršno odeljenje Osnovnog suda u Valjevu odmah po donošenju ovog rešenja. Nalaže se tuženom da se ponaša saglasno obavezi određene privremene mere i zabrane navedene u rešenju, pod pretnjom izricanja novčane kazne, ukoliko postupi suprotno zabrani navedenoj u stavu jedan ovog rešenja. Predmetna privremena mera određena ovim rešenjem ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja predmetnog parničnog postupka”, piše u rešenju Osnovnog suda koje je potpisao sudija Aleksandar Aničić.
Kako se navodi u obrazloženju, Sud nalazi da su tužioci postojanje svog nenovčanog potraživanja za otklanjanje izvora opasnosti od nastanka nenadoknadive štete učinili verovatnim kroz navode tužbe i priložene dokaze – ugovore i fakture, i ukazali koje sve posledice trpe tužioci i druga lica koja svoju imovinu poseduju u blizini označene gradske deponije.
“Tužioci su jasno ukazali da nepravilno upravljanje deponijom, neodgovarajuće odlaganje otpada i prekoračenje dozvoljenog kapaciteta, predstavljaju ozbiljnu pretnju po životnu sredinu i zdravlje ljudi, te da su opasnosti od zagađenja vode, vazduha, kao i rizici od požara posebno izraženi u osvom slučaju. Da su ovi navodi tužilaca učinjeni verovatnim, proizilazi iz činjenice, koja je opet nesporna, da je gradonačelnik grada Valjeva, kako je to zastupnik drugotuženog istakla u pisanom podnesku, doneo odluku o proglašenju vanredne situacije na teritoriji grada Valjeva i to radi preduzimanja hitnih i neodložnih mera koje se odnose na upravljanje gradskom deponijom”, piše u obrazloženju.
Dalje se navodi da iz priloženih dokaza tuženi (JKP “Vidrak” i Grad Valjevo) nisu bili u dovoljnoj meri do sada angažovani u pravcu konkretnog delovanja i sprečavanja znatnijih štetnih posledica po život i zdravlje ljudi i uopšte po životnu sredinu, o čemu svedoče i priloženi podaci o ispitivanju vode u kojima je u uzorcima pronađena bakterija Escerihia coli, a pritom je reč o uzorcima vode sa mesta koje je u neposrednoj blizini deponije, odnosno parcela koje istu obuhvataju. Takođe se navodi da drugotuženi Grad Valjevo nema nameru daljeg odlaganja otpada na deponiji a da to nije potkrepio niti jednim pouzdanim dokazom.
“Zbog svega toga, Sud nalazi da su tužioci (građani koji žive u blizini deponije) učinili verovatnim postojanje svog nenovčanog potraživanja i da bi bez usvajanja privremene mere njihovo potraživanje bilo osujećeno ili znatno otežano, odnosno da bi bez određivanja privrmene mere mogla nastupiti nesaglediva šteta po život i zdravlje tužilaca i ostalog stanovništva, jer je jasno da neodgovarajuće skladištenje i odlaganje otpada, kao i prekoračenje dozvoljenog kapaciteta deponije, predstavljaju ozbiljnu pretnju po životnu sredinu i zdravlje ljudi, pa postoji opasnost od zagađenja vazduha i rizik od požara, za koje je nesporno da su se u predmetnom području u proteklom periodu i dešavali.
Sud je imao u vidu i Odrebu čl. 449, st. 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), koja propisuje da tužilac nije dužan da dokaže opasnost po potraživanje ako učini verovatnim da izvršni dužnik ovde tuženi ne trpi nikakvu štetu čak ni neznatnu zbog usvojene mere-zabrane raspolaganja, izvođenja bilo kakvih radova na objektu ili kat. parceli i odnosno dužnosti da preduzme radnje da se ista nepokretnost ne ošteti, pa kako je sud zaključio da tuženi usvajanjem privremene mere ne bi trpeo nikakvu štetu dok bi sa druge strane, za tužioce, kako je već navedeno bi mogla nastupiti nenadoknadiva šteta i bez usvajanja privremene mere bilo bi osujećeno ostvarenje njihovog nenovčanog potraživanja, pa sud nalazi da su ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere propisani članom 449 ZIO, te je na osnovu navedenog člana doneta odluka iz izreke ovog rešenja”, piše, između ostalog u obrazloženju rešenja, koje je otkucano na 8 strana.
