U subotu 5. aprila 2025. godine, u 13 časova u Modernoj galeriji Valjevo, biće svečano otvorena izložba Tamare Rakić pod nazivom “Vreme – nevreme”. To će biti prva samostalna izložba Tamare Rakić u valjevskoj Modernoj galeriji.
Izloženi opus čine dva segmenta: skulpture, nastale u periodu od 2012. do 2025. godine, i crteži, nastali u periodu od 2011. do 2022. godine. U skulpturama Tamare Rakić živi predmet istraživanja postaje životinja – pas. Autorkina analiza, zasnovana na iskustvenim temeljima, jedan element stvarnosti prenosi u ravan likovne reprezentacije. Struktura tog prenosa otkriva nam veze između različitih znakovnih sistema i načina označavanja − put od životinje do simbola. Skulpture i crteži komplementarno izražavaju i imenuju iznova stvorene svetove i moduse njihovog opisivanja. Tamara skulpturu interpretira kao crtež u prostoru preispitujući tradiciju prikaza psa u istoriji umetnosti i inovacije koje su u skulpturu uneli umetnici Alberto Đakometi i Beri Flanagan. Selektovana su dela koja svedoče o spoju ekspresionističkih i manirističkih postulata u kreiranju forme i metafori kao metodi spoznaje.
U katalogu izložbe, autor teksta pod nazivom “Onomatopeja”, istoričarka umetnosti Jelena Matić navodi da naslov teksta “pokušava da pomoću jedne složenice obuhvati svojstva skulptura i crteža Tamare Rakić”.
“Onomatopeja označava retoričku figuru čija jednostavnost pravljenja imena čuva uverenje da između jezika i stvari, koje oni označavaju, postoji prirodna veza. Ona ukazuje na građenje reči procesom podražavanja prirodnih zvukova – zvukova neke životinje, stvari ili radnje – i u tom prevođenju, zvukova nemuštih u jezik ljudi, implicitno priznanje postojanja jezika onima koji ga zvanično nemaju. Tamara pravi nova imena za skulpture koje kao da govore”, ističe Jelena Matić.
Dalje pojašanjava da su skulpture i crteži Tamare Rakić reprezentacije pasa.
“U skulpturama Tamare Rakić živi predmet istraživanja postaje životinja – pas. Autorkina analiza, zasnovana na iskustvenim temeljima, jedan element stvarnosti prenosi u ravan likovne reprezentacije. Struktura tog prenosa otkriva nam veze između različitih znakovnih sistema i načina označavanja – put od životinje do simbola. Tamarine skulpture i crteži komplementarno izražavaju i imenuju iznova stvorene svetove i moduse njihovog opisivanja… Idiomi kojima se služe imaju dovoljan stepen realističnosti da možemo prepoznati ili naslutiti određenu vrstu psa, od antike hvaljenu zbog svoje elegancije, izuzetu od negativnih konotacija vezanih za ove životinje u različitim kulturama – hrta. No ovo prepoznavanje sličnosti ne vodi nas samorazumljivo do referenta. Prema Nelsonu Gudmanu prepoznavanje je izbor zasnovan na interpretaciji realističnosti, koja je uslovljena više prevođenjem, nego oponašanjem i preslikavanjem jednog ili svih načina kako neki predmet postoji. Ovaj autor reprezentaciju tumači kao klasifikaciju predmeta, a ne kao njihovo oponašanje. U opusu Tamare Rakić jedinka ili klasa pasa uopšte predmet su klasifikacije”, ističe Jelena Matić.
“Opisi skulptorskog umeća zabeleženi su u mitovima o rodonačelniku skulptora Dedalu i kralju Kipra Pigmalionu. Dedal je vajao ljudske figure koje su mogle da se kreću, gledaju, čak i da govore. Pigmalionov ženski kip, lepši od bilo koje smrtnice, oživljen je voljom boginje Afrodite. Dedalove skulpture, koje kao da govore, kao da vide i kao da se kreću, upućuju na reprezentaciju u čijim okvirima je moguće denotirati fiktivno. Pigmalionova skulptura, u čijem opisu izostaje kvalifikativ kao, primer je ukidanja reprezentacije činom podudaranja slonovače sa živim bićem, čiji uslov je, ispostavlja se naknadno, ne skulptorska, nego božanska intervencija. Ovi primeri mogu poslužiti kao ilustracija za dva načina razumevanja skulpture: prvog – koji skulpturu tumači posredstvom razlika između stvarnog i fiktivnog; drugog – koji označitelja i označenog tumači kao simetrično podudarane. Nedostatnost prikazivanja stvarnosti na ravnoj površini slike, rezultiralo je uverenjem da je mogućnost njenog udvostručavanja veća u skulpturi. Međutim, u okvirima teorije reprezentacije, denotacija povezuje ova dva medija istim mehanizmima referiranja nezavisno od sredstava pomoću kojih se realizuju”, napisala je o Tamarinom odnosu prema skulpturi Jelena Matić.
Izložba će biti otvorena do 30. maja 2025. godine.
Tamara Rakić (Beograd, 1961), diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti, odsek vajarstvo, u klasi profesora Nikole Koke Jankovića, 1985. godine. Magistarske studije završila je u klasi istog profesora 1988. godine. Priredila je 22 samostalne i učestvovala na više od 100 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Od 1984. do 2005. godine bila je u statusu samostalnog umetnika. Od 2005. godine zaposlena je u srednjoj školi TEHNOART BEOGRAD ̶ škola za mašinstvo i umetničke zanate. Član je ULUS-a od 1986. Status istaknutog umetnika je stekla 2006. godine za doprinos u širenju i razvoju kulture i umetnosti u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je prestižnih nagrada u oblasti skulpture među kojima se izdvajaju nagrada salona SNBA Carrousel du Louvre u Parizu (2004); nagrada Gran Prix za skulpturu, Izložba moderne i savremene umetnosti Evrope, Gallerie Carre a la Farine, Versaj (2005); Zlatno dleto, Prolećna izložba ULUS-a galerija Cvijeta Zuzorić i brojnih drugih. Skulpture Tamare Rakić nalaze su u muzejskim zbirkama, privatnim kolekcijama i javnom prostoru: skulptura Krug, Bavanište (2018); skulptura Kad je nama vreme stalo…ostalo su događaji, Veliko Gradište (2017); skulptura Mirni protest, Bor (2012); skulptura Samo ljubav, Zlatibor (2011); skulptura Oblak, Aranđelovac (2011); skulptura Ostrvo, Aranđelovac (2010); skulptura Ključari, Bor (2010); skulptura Život, Apatin (2010); skulptura A nije mu teško, Apatin (2010); bista akademika Miloja Vasića, Veliko Gradište (2006); skulptura Savaot, Pristanište Veliko Gradište (2006); skulptura Molba, Dečiji kulturni centar Beograd (2004). Član je i direktor Internacionalnog simpozijuma skulpture PINKUM od 2014. godine. Učestvovala je u više saziva kao član žirija za ULUS-ovu galeriju i izbor novih članova ULUS-a. Bila je član žirija za odabir umetnika za učešće na Međunarodnoj likovnoj koloniji koju organizuje JU Narodni muzej Veliko Gradište, u saradnji sa Udruženjem likovnih stvaralaca Đura Jakšić iz Požarevca i Udruženjem Fokus-Europa iz Nemačke, na Međunarodnoj likovnoj koloniji ARTEFAKT. Predstavljala je Srbiju na sazivu vizuelnih umetnika u Tunisu (2016), Srbiju i Crnu Goru na izložbi u Luvru u Parizu (2004) i bila predstavnik FLU Beograd na XVIII sazivu Prve likovne kolonije mladih u Ivanjici (1985). O radu Tamare Rakić snimljen je kratkometražni film u serijalu Umetnici, slikari i vajari za Treći program RTS-a (2010).
