Građani Valjeva nastaviće da plaćaju visoke račune za usluge zbrinjavanja otpada sve dok JKP “Vidrak” i Regionalni centar za upravljanje otpadom Eko-Tamnava ne unaprede primarnu selekciju i ne uvedu savremene tehnologije, rečeno je na konferenciji za medije koalicije “Svanuće”. Govorilo se o manjkavostima i nedostacima pred početak rada Regionalnog centra Eko-Tamnava, ali i o neiskorišćenim mogućnostima koje bi mogle da smanje troškove transporta, a samim tim troškove odlaganja otpada.
“Ambalažni otpad je jedina struktura materijala koja više vredi ako ga imaš više. Međutim, sa poslovanjem JKP “Vidrak” je potpuno drugačija situacija – što ga više imamo, građani više plaćaju. To smo imali prilike da vidimo na poslednjim računima za usluge zbrinjavanja komunalnog otpada iz vašeg domaćinstva”, kazao je odbornik “Svanuća” Marko Nikolić.
Nikolić je naglasio da jedino u sistemu upravljanja Regionalnog centra Eko-Tamnava tekstil i otpad od obuće nisu uključeni u primarnoj selekciji otpada. U svim ostalim sistemima regionalnog upravljanja ta vrsta materijala je, kako je istakao, prepoznata u primarnoj selekciji.
“Od 3 do 5 procenata ukupnog komunalnog otpada čini tekstilni otpad. To znači da će od 30.000 tona otpada, koliko se godišnje generiše u Valjevu, najmanje 1.500 tona tekstilnog otpada biti zbrinuto u Eko-Tamnavu i odloženo u telo deponije bez toga da je odvojeno primarnom selekcijom. To je veliki gubitak koji će građani bespotrebno plaćati, jer sve što nije primarno odvojeno biće deponovano u Eko-Tamnavi”, upozorio je Nikolić.
Nikolić je dodao da se i dalje mogu preduzeti mere kako bi se troškovi smanjili.
“Još uvek nije kasno, to je čvrsta frakcija otpada koja bi mogla da se odvaja u jednu od dve kante gde će biti reciklabilni materijali. U planu za 2025. godinu JKP “Vidrak” predvidelo je 70.000 tona otpada koji će se generisati u Valjevu. Ta količina ne prelazi 2.500 tona mesečno, što je nekih 30.000 tona godišnje. Prema onome što su najavili u JKP “Vidrak”, samo 346 tona otpada će se reciklirati, odnosno nešto manje 1 tone otpada dnevno, što je na ovih 30.000 tona nešto preko 4%. Prosečno se u Srbiji na sistemima lokalnih samouprava koje nisu na regionalnim sistemima reciklira i više od 10%. Tu smo u velikom problemu, a taj veliki problem će plaćati građani Valjeva”, istakao je.
U svom obraćanju Nikolić je posebno govorio o inicijativi koju predlaže koalicija “Svanuće”
“Mi iz koalicije “Svanuće” predlažemo da se dodatno stimulišu održive inicijative za ponovnu upotrebu ambalaže koja se za istu ili sličnu svrhu može koristiti veći broj puta, jer upravo je u članu 2 Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu prethodno navedena ambalaža prepoznata kao ambalaža sa dugim životnim vekom, bilo da je reč o primarnoj, sekundarnoj ili tercijarnoj ambalaži. Sa očekivanim početkom rada Regionalnog centra u javnom mnjenju se stvorio takav stav da će se rešiti svi naši problemi, u šta mi uopšte ne možemo da verujemo, jer sve ono što nam se trenutno dešava nas potpuno u tu priču razuverava”, rekao je on.
Nikolić je posebno govorio o mikrobiloškom MBT postrojenju u okviru Regionalnog centra ukazujući da su za njega samo dobijeni lokacijski uslovi i da ono tek treba da se projektuje. Uz iznošenje stava da se sa projektom zakasnilo, Nikolić je istakao da “Svanuće” insistira da se pokrene inicijativa i da građani budu obavešteni zašto se toliko čeka sa tim projektom i koje su prepreke u početku realizacije MBT postrojenje u Regionalnom centru Eko-Tamnava.
“Očekivana vrednost tog projekta je 25 milion evra. Dosadašnji svi troškovi za izgradnju Regionalnog centra ne prelaze 28,2 miliona evra. Dakle, dobili smo samo lokacijske uslove za MBT postrojenje, a to je jako važno zbog primarne selekcije koju ne očekujemo da će se ovde realizovati na pravi način. Dolazimo do toga da će se i reciklabilni materijali odlagati na telo deponije. MBT postrojenje ima trojaku funkciju: pranje i sušenje komunalnog otpada koji dođe, zatim se odvaja u tri frakcije – reciklabilne, energetske za termički tretman i frakcije za odlaganje u telo deponije. Mislimo da se sa tim projektom zakasnilo, jer to je ona tehnološka celina koja bi životni vek deponije povećala za 100%. Insistiramo da se pokrene dodatna inicijativa i da građani budu obavešteni zašto se toliko čeka sa tim projektom i koje su prepreke u realizaciji, odnosno početku realizacije MBT postrojenje u Regionalnom centru”.
