Nakon Kule i Sombora, Autonomni ženski front (AŽF) koji funkcioniše unutar stranke Zeleno-levi front (ZLF) organizovao je u Valjevu tribinu “Zašto je žensko pravo na zdravlje važno?” Na tribini se govorilo o dostupnosti i kvalitetu ginekoloških usluga, pravima pacijentkinja, o ključnim problemima sa kojima se žene suočavaju u zdravstvenom sistemu, kao i o funkcionisanju i stanju našeg zdravstvenog sistema. Posebno su predstavljeni rezultati istraživanja koje je AŽF sproveo prošle i početkom ove godine o dostupnosti i kvalitetu ginekološkh usluga na nivou cele Srbije. Na tribini su govorile narodna poslanica Marina Mijatović, koordinatorka Grupe za zdravstvo u ZLF, koja je i inicirala pomenuto istraživanje, Ivana Kolaković, koordinatorka AŽF i Milica Maksić-Gajić, diplomirana pravnica. Moderator tribine bila je Marija Todorović, članica AŽF i Centra za zelene politike.
“Ideja je potekla od priče o akušerskom nasilju i hteli smo da proverimo na koji način smo došli u situaciju da žene u Srbiji toliko pričaju i doživljavaju akušarsko nasilje. Hteli smo da proveremo i kolika je opterećenost lekara u domovima zdravlja, bolnicama, kliničkim centrima i u klinikama za ginekologiju i akušerstvo. Ideja je bila da proverimo kako rade zdravstvene ustanove u celoj Srbiji. Napravili smo tim i bukvalno svim zdravstvenim ustanovama poslali pitanja koja su se odnosila na broj lekara, ukupan broj pacijentkinja, na dnevni broj pacijentkinja, na preventivne preglede, broj porođaja, kako bismo videli kako funkcioniše zdravstveni sistem u oblasti ginekologije”, rekla je Marina Mijatović.
Kako je prezentovano, ključni nalazi sprovedenog istraživanja su da nemamo dovoljan broj ginekologa, da su lekari preopterećeni brojem pregleda i brojem otvorenih kartona, što sve zajedno utiče na kvalitet i dostupnost pregleda. Takođe, na godišnjem nivou premine jedna od tri žene obolele od specifično ženskih bolesti (karcinom grlića materice, jajnika i dojke), a broj novoobolelih i preminulih žena u prethodne četiri godine je isti što, kako je napomenula Marina Mijatović, pokazatelj da nemamo dobre preventivne preglede i da je loš kvalitet zdravstvene zaštite.
“Zbog nedovoljnog broja ginekologa nemoguće je da sve žene obave preventivne preglede koji su od presudnog značaja za rano otkrivanje bolesti. Lekari su mnogo opterećeni i da zbog toga ne možemo da dobijemo očekivani kvalitet koji zadovoljava standarde, na primer, Evropske unije. Poražavajući je broj žena koji ima otvoren karton kod izabranog lekara u domu zdravlja. Na nivou Srbije, jedan lekar pregleda u proseku između 50 i 80 pacijenkinja dnevno. Kada govorimo o broju otvorenih kartona, postoje neki lekari u Srbiji koji imaju između 8 i 10 hiljada otvorenih kartona. Sa druge strane, samo 30% ženske populacije od 15 do 19 godina u Srbiji ima otvorene kartone u domovima zdravlja. Broj smrtnosti i novoobolelih žena od kancera materice, jajnika i dojki je svake godine u prethodne četiri godine isti, što pokazuje da nemamo dobru prevenciju i da je loš kvalitet zdravstvene zaštite. Odgovornost je ovde i na Ministarstvo zdravlja, koje apsolutno ne radi nikakvu promociju prevencije. U ekspozeu premijera se moglo čuti da se planiraju karavani za preventivne preglede i ja se apsolutno sa tim ne slažem, jer to je samo jedan dan u toku godine u jednom gradu, što je apsolutno nedovoljno. Istraživanje je pokazalo da je svest o prevenciji i o pravima pacijenata skoro nula. Smatra da mi nemamo zdravstvenu politiku u Srbiju, ona ne postoji”, istakla je Marina Maijatović.
Milica Maksić-Gajić, diplomirana pravnica iz Valjeva, istakla je da se stanje u Republici oslikava i na stanje u Valjevu.
“Nedovoljen je broj lakara, broj ginekologa posebno. Lakari su preopterićeni, imaju veliki broj pacijenata, pregledi traju kratko jer su preopterićeni, pa samim tim i kvalitet te usluge ne može biti zadovaljavajući. Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u Domu zdravlja Valjevo predviđeno je 6 do 7 ginekologa, a kod nas radi 4 trenutno. Tako da jedna lekar, maltene, ima duplo više pacijenata nego što bi trebalo da ima, u odnosu na broj žena koja je ovde žive”.
Milica je ukazala da pacijentkinje ne znaju koja prava imaju u okviru zdravstvene zaštite, a nekima primarna zaštita nije ni dostupna.
“Zdravstveni sistem je nekako trom i spor, ne pruža vam uslugu i onda vi odustanete ili ne odete uopšte na pregled, ili odete u privatni sektor. To su vam mogućnosti. Takođe, postoji i velika socijalna nejednakost. Sama primarna zdravstvena zaštita mnogima nije ni dostupna. Jeste dostupna ovde u Valjevu, ali ne žive sve žene u gradu, u nekim ruralnim područjima nemate ni ambulantu, ni dom zdravlja. Tako da je tim ženama iz takvih područja i onemogućeno i da dođu. Tako da je u suštini jako loša situacija”, ocenila je Milica Maksić-Gajić.
Koja su to prava pacijentkinja u zdravstvenom sistemu i koji su to mehanizmi zaštite koji nam stoje na raspolaganju, predočila je Marina Mijatović.
“Najčešči problem je oko zakazivanja pregleda. Moraju se ostaviti neki termini, U suprotnom to je osnovno kršenje prava na pristup zdravstvenoj zaštiti. Problem zakazivanja pregleda može da se adresira i na Savetnika za zaštitu prava pacijenata i na Ministarstvo zdravlja. Takođe na zdravstvenu ispekciju ako se niko ne javi na telefon koji je predviđen na sajtovima zdravstvenih usnova za zakazivanje. Dalje, pitanje u kom roku možete da zakažete ultrazvučni pregled kod specijaliste, to isto niko ne zna! To je rok od 30 dana. Dakle, kada vi dođete u zdravstvenu ustanovu i hoćete pregled kod specijaliste, ako vam se ne omogući u roku od 30 dana da zakažete prvi, inicijalni pregled, ne kontrolni, na primer u domu zdravlja, ako ne možete da ga dobijete u roku od 30 dana, vi tražite od Doma zdravlja da vam se adekvatno sa potpisom i pečatom da PZ obrazac i ne odlazite dok vam ga ne daju. Vaše pravo je da sa tim PZ obrascem odete u neku privatnu zdravstvenu ustanovu, obavite pregled i uzmete račun, medicinsku dokumentaciju i podnesete zahtev RFZO za refundaciju. Takođe, ukoliko niste uspeli u nekom kratkom roku da zakažete pregled kod lemara opšte prakse, ginekologa ili pedijtara, vi možete da uložite prigovor Savetniku za zaštitu prava pacijenata. Problem je što u većini gradova niko ne zna da taj neko uopšte postoji uopšte, niti gde se nalazi, koji je broj telefona i e-mail adresa! Taj savetnik odlučujen a osnovu vašeg prigovora u roku od pet dana. U slučaju da ste nezadovoljni njegovom odlukom, sledeći mehanizam, za koji takođe malo ko zna da postoji, je Savet za zdravlje. Taj Savet isto treba da postoji i u Valjevu. Po Zakonu o javnom zdravlju i po Zakonu o pravima pacijenata, Savet za zdravlje mora da postoji u svakoj lokalnoj samoupravi, što nije slučaj”, skrenula je pažnju Marina Mijatović.
Ivana Kolaković, predstavila je Autonomni ženski front kao autonomnu organizacija koja funkcioniše u okviru Zeleno-levog fronta. Kako je reklam, AŽF postoji dosta duže od ZLF-a, još dok je “Ne davimo Belograd” bio aktivistička rupa.
“Postojala je potreba za jednom ženskom organizaciju unutar “Ne davino Belograd”, kako bi smo pre svega zastupale svoja prava i vodile računa da se ženski glas čuje i da zaista bude ravnopravan, da podržimo participaciju žena i u politici i da zaštitimo neka svoja prava u okviru organizacije. Tako je počelo i Autonomi ženski front je prosto rastao i sada je već autonoma organizacija unutar ZLF sa ciljem pre svega da pruži podršku našim političarkama, ženama u politici, liderkama, kako bi se ohrabrile da preuzmu vodiće pozicije, kako bi bili tu kao njihova podrška, ali i kako bismo se bavili ženskim pravima, ženskim pitanjima, ženskim problemima i radili na tome da kroz različite politike, programe i akcije podrižimo žene u Srbiji. I baš zbog toga nam je zdravlje jedna od najbitnijih tema. Tokom prthodnog izbornog ciklusa smo zdravlje identifikovali kao jedno od važnijih krovnih pitanja kampanje”, kazala je Ivana Kolaković osvrnuvši se na prethodne realizovane aktivnosti, kao što je bio panel “Biramo borbu za žensko zdravlje”, skretanje pažnje na teme kao što su akušersko nasilje, prava žena u menopauzi, posebno o menstrualnom siromaštvu u Srbiji i javno zalaganje da se besplatni menstrualni proizvodi obezbede u javnim ustanovama i školama.
