Kakav su vazduh Valjevci udisali u 2024. godini, da li se i po čemu razlikovao od prethodnih godina? Šta smo to novo otkrili i saznali u godini iza nas vezano za problematiku aerozagađenja u našem gradu? Da li smo se pomakli sa mrtve tačke? Šta je moglo da se uradi i promeni, a nije? To su samo neka od pitanja koja smo postavili retkim, ali istrajnim boracima za čist(iji) vazduh u Valjevu. Jedna od njih je i Zorica Vuković, korodinator Građanskog Saveta za zaštitu životne sredine Valjeva, inače po struci diplomirani inženjer geologije, koja je deceniju i po radila kao ekološki inspektor. Neformalna grupa Građanski Savet za zaštitu životne sredine proistekla je iz Građanskog saveta za čist vazduh, koji je osnovan 2021. godine na icijativu više nevladinih organizacija. Reč je građanskom neformalnom konsultativnom telu koje čine predstavnici civilnog sektora, stručnjaci u oblasti zaštite životne sredine i medija. Savet je osnovan da svojim delovanjem i projektnim aktivnostima utiče na unapređenje lokalne javne politike koje se direktno odnose na oblast zaštite životne sredine, a u okviru toga i na rešavanje problema aerozagađenja. Aktivnosti Savata usmerene su na doprinos održivom unapređenju životne sredine, kvaliteta voda i vazduha u našem kraju, kao i na uspostavljanje neophodnog dijaloga sa donosiocima odluka, kako bi se prevazišli kompleksni i dugogodišnji problemi aerozagađenja i očuvanja životne sredine. Jedna od prvih aktivnosti Građanskog saveta za čist vazduh bio je predlog seta mera za smanjenje aerozagađenja koji je 2021. godine predat Gradskoj upravi, za koji se u javnosti ne zna da li je ikada bio razmatran. Proletos, Savet za zaštitu životne sredine Valjeva uspešno je realizovao projekat “(Sa)čuvajmo Gradac” kojim je ukazano na značaj kontinuiranog monitoringa kvaliteta vode reke Gradac u njenom zaštićenom području. Nedavno se Savet za zaštitu životne sredine prvi oglasio u javnosti po izbijanju većeg požara na gradskoj deponiji dajući preporuke za ponašanje lokalnog stanovništva u ovakvim situacijama.
– Kako biste opisali kvalitet vazduha u Valjevu u 2024. godini, da li se i po čemu razlikuje od prethodnih godina?
Za sada su nam dostupni podaci iz izveštaja Nacionalne ekološka asocijacije (NEA) o kvalitetu vazduha iz državnog automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Srbiji za 2024.godine, gde možemo videti i podatke o stanju vazduha u protekloj godini u Valjevu i uporednu analizu sa podacima iz 2023.godine. Iz ovog Izveštaja primetan je trend rasta koncentracija suspendovanih čestica PM2.5 i PM10, pri čemu je broj dana sa prekoračenjem dozvoljenih vrednosti za PM10 značajno povećan. Ako posmatramo detaljnije, srednje godišnje koncentacije suspendovanih čestica PM2.5 u 2024. godini u Valjevu, od 33,7 µg/m3 imaju trend rasta za 3,4% u odnosu na prethodnu godinu, a srednje godišnje koncentacije suspendovanih čestica PM10 od 48,7 µg/m3 imaju trend rasta od 8% u odnosu na 2023. Takođe, broj dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti srednje dnevne koncentracije PM10 je sa 117 dana u 2023. godini porastao na 131 dan, odnosno za 12%, iako je dozvoljeno maksimalno 35 dana gna godišnjem nivou. Prema ovim podacima može se zaključiti da i dalje udišemo vazduh III kategorije, odnosno prekomerno zagađen vazduh sa trendom povećanja srednjih godišnjih koncentracija pomenutih polutanata. Ono sto je posebno vazno istaći je da su dnevne koncentracije ovih zagađujućih materija tokom 2024. u Valjevu povremeno višestruko prelazile dozvoljene vrednosti.
– Da li se došlo do nekih novih saznanja vezano za problematiku zagađenog vazduha u našem gradu?
Prošle godine, konačno je usvojen Plan kvaliteta vazduha za grad Valjevo za period 2024-2027. godina od strane Skupštine Grada Valjeva – najvažnijeg dokumenta javne politike kada je unapređenje kvaliteta vazduha u pitanju. To bi trebalo, iako se silno kasnilo sa usvajanjem ovog važnog dokumeta, da bude dobra vest. Međutim, činjenica je da se mere iz Akcionog plana za sprovođenje Plana kvaliteta vazduha, kao što su nabavka adekvatnih maski, prečišćivača, upozoravanje građana kada je vazduh izuzetno loš i opasan po zdravlje, neadekvatno sprovode u ovom kritičnom periodu – grejnoj sezoni, pogotovo u onom delu koji se odnosi na rizik po zdravlje ljudi, posebno osetljivih grupa – dece, starih, bolesnih…
– Da li možemo da konstatujemo da smo se u rešavanju problema aerozagađenja pomakli sa mrtve tačke?
Do ove teške situacije sa stanjem vazduha se došlo nakon decenije nečinjenja i tako složen problem se ne može ni rešiti u kratkom periodu, odnosno “preko noći”. Ovoj situaciji posebno “odmažu” pojedini nepogodni klimatski uslovi, geografski položaj i geomorfološki uslovi. Tokom 2024. godine, značajno je poboljšan monitoring kvaliteta vazduha uvođenjem dodatnog broja merača kvaliteta vazduha u oblasti građanskog monitoringa. Ovi merači su raspoređeni i po obodu grada, tako da se dobija kompletnija slika o stanju ambijentalnog vazduha u Valjevu, posebno merenjem koncentracija PM10 i PM2.5 čestica u realnom vremenu. Rezultati ovih merenja se objavljuju i na portalu Zavoda za javno zdravlje Valjevo, a rezultat su aktivnosti organizacija civilnog društva , u mrežama Klimerko i Sensor Community. Smatram da se stvari jesu pomerile sa mrtve tačke, naročito povećane zainteresovanosti građana o aerozagađenju, o zdravstvenim rizicima zbog zagađenog vazduha, potrebi da se zaštite, da unaprede energetsku efikasnost svojih objekata, da se informišu, da nabave prešistače vazduha i slično. Takođe, mnogo više se govori i piše u medijima o aerozagađenju u Valjevu. Tu su veliku ulogu odigrale organizacije civilnog društva, neformalne grupe, pojedinci i svakako novinari aktivisti – vi i vaše kolege. Mislim da je ta sinergija jako važna. Pa, onda i političari ne mogu da izbegavaju ovu temu.
– Šta je moglo da se uradi i promeni, a nije?
Grad Valjevo nije proglasio Status ugrožene životne sredine, iako postoje svi uslovi da se primeni Uredba o utvrđivanju kriterijuma za određivanje statusa ugrožene životne sredine i prioriteta za sanaciju i remedijaciju, na osnovu III, najlošije kategorije kvaliteta vaduha koje Valjevo ima. Smatram da bi se proglašenjem ovakvog Statusa u Valjevu problem rešavanja aerozagađenja postavio kao prioritet! A, potom bi se preraspodila novčana sredstva i ostali resursi na rešavanje ovog problrema, a potencijalno i stvorila mogućnost da se obezbede dodatna sredstva u svrhu sanacije i remedijacije. Iako, možda, zvuči zabrinjavajuće, to je najbolji mehanizam koji u krajnjem i pozitivni propisi naše države predviđaju kao mehanizam sanacije zagađenja vazduha. A, prema mom mišljenju, i jedino časno i odgovorno suočavanje sa problemom,
– Kome upućujete glavne kritike?
Prema zakonima koji tretiraju oblast zaštite zivotne sredine i zaštite vazduha, tu nema dileme – Lokalna samouprava je odgovorna za stanje ambijentalnog vazduha u gradu Valjevu i jedina ima mehanizme, čijim sprovođenjem može poboljšati stanje aerozagađenja, uz adekvatnu stručnu pomoć Ministarstva životne sredine i drugih merodavnih institucija. Kako najveći uticaj na zagađenju vazduha u Valjevu imaju individualna ložišta, svako od nas u svom domu mora uložiti dodatni napor – da smanji svoje emisije zagađujućih materija u vazduh i da bude energetski efikasniji, da blagovremeno pripremi svoj ogrev za grejnu sezonu i slično.
– Kako biste prokomentarisali odnos lokalne samouprave prema rešavanju problema aerozagađenja?
Činjenica je da lokalna samouprava nudi neka rešenja za probleme sa zagađenim ambijentalnim vazduhom. Ali, uglavnim su ta rešenja više stihijska, a ne jasno planirana i transparentna. U krajnjem, dobijeni podaci o zagađenju vazduha i trendu njegovog rasta, govore da je stanje lošije nego prethodne godine. Teška situacija sa zagađenjem vazduha u većem broju gradova i opština u Srbiji, ne treba da nas uteši. Za dopinos rešavanju problema aerozagađenja u Valjevu, lokalna samouprava ne bi dobila prelaznu ocenu. Smatram da naša lokalna samouprava ne koristi adekvatno raspoložive mehanizme za poboljšavanje stanja ambijentalnog vazduha, radi nedovoljno transparentno i ne prihvata zahteve i sugestije organizacija civilnog društva. Posebno smatram neodgovornim to što se građani ne obaveštavaju i ne upozoravaju u periodima kada je veliki rizik po zdravlje od visoke koncentracije zagađujućih materija u vazduhu, posebno u akcidentnim situacijama. Za to vreme se neko razboleo ili izgubio život od posledica aerozagađenja.
– Šta, prema Vašem mišljenju, može urgentno da se uradi kako bi se koliko-toliko vazduh u Valjevu poboljšao?
Neophodno je da urgentno počnu da se sprovode mere iz Akcionog plana za sprovođenje usvojenog Plana kvaliteta vazduha. Neophodno je da se sprovode jasne mere, odrede odgovorna lica i prati napredak sprovođenja tih mera, dok se vrši stalni monitoring kvaliteta vazduha. Neophodno je i da se urgentno formira radno telo za implementaciju Plana kvaliteta vazduha i u njega uključe oranizacije civilnog društva i stručni pojedinci za pomenutu oblast, kao i članovi Građanoskog saveta za zaštitu životne sredine. Takođe je neophodno i da se poboljša rad inspekcijskih organa, posebno Inspekcije za zaštitu životne sredine.
– Da li Valjevo ima borce za čist(iji) vazduh, ko su oni i u čemu se njihova borba ogleda?
Naravno da Valjevo ima borce za čistiji vazduh! Znam one koje delovanje ispoljavaju u civilnom sektoru, bilo da su stručnjaci, aktivisti, novinari. Sigurna sam da su to i profesori u školama, koji podučavaju učenike o važnosti zdrave životne sredine i čistog vazduha, lekari koji preventivno deluju i mnogi drugi koji verovatno nemaju mogućnost da im se čuje glas. Naravno, kako sam već rekla, svako je borac ko na svom mikroplanu pokušava da smanji svoje emisije zagađujućih čestica u vazduh i da uštedi energiju.
– Koji Vi lično energent koristite u svom domu i na koji način se Vi lično borite za čistiji vazduh?
Od jeseni 2018. godine, počeli smo da koristimo pelet kao ogrev. Pre toga smo se grejali na električnu energiju sa nekoliko TA peći i sa stalnim oprezom da ne uđemo u tzv. “crvenu zonu”. Kuća u kojoj živimo je stara, građena sedamdesetih godina, ali je adekvatno postavljena u prostoru i ima zadovoljavajuću osunčanost. Na objektu je postavljena spoljašnja izolacija. Takođe, svaka prostorija je dodatno toplotno izolovana, sve u cilju smanjenja utroška energije. Naravno, uvek može bolje. Razmisljali smo o sanaciji krova i postaljavljanju solarnih panela.
Kako se borim za čistiji vazduh? Trudim se da svojim znanjem i iskustvom koje sam stekla radeći na poslovima životne sredine pomognem lokalnu zajednicu, a to delujući kroz organizacije civilnog društva, uz sjajnu ekipu stručnih ljudi i aktivista u Savetu za zaštitu životne sredine, koji je proistekao iz Saveta za čist vazduh, Naravno, volela bih i kad bi Gradska uprava Valjevo uključivala ljude iz Saveta, ali i druge organizacije koji se bore za čist vazduh u Valjevu, kao partnere u rešavanju problema sa aerozagađenjem. Postoje razni načini da se stisne ta pružena ruka, uključujući nas u različita stručna radna tela od strane lokalne samouprave, posebno u Radno telo za implementaciju Plana kvaliteta vazduha 2024-2027. Smatram da nema dobrih i održivih rešenja za unapređenje kvaliteta vazduha u gradu dok svi sektori (javni, civilni, privreda) ne stanu zajedno u rešavanje ovog velikog problema.
– Na kraju, šta biste poručili donosiocima odluka, a šta građanima Valjeva?
Doniocima odluka bih poručila da jedino sistemska rešenja nude merljive rezultate. Da požure sa donošenjem konkretnih odluka, jer nečinjenje svake godine odnosi novih 331 žrtava u našem gradu, kako nam to govore podaci najnovijih istraživanja. Podaci su užasni i poražavajući, a da ne pominjemo koliko “košta” lečenje obolelih od respiratornih i malignih bolesti, kao i koliko i njihove porodice stradaju.
Dok sačekamo neka konkretna rešenja donosioca odluka ili prođe i ova grejna sezona, svojim sugrađanima bih poručila da se ponašaju odgovorno prema sebi i svom zdravlju, da pre svega zaštite sebe u svoje bližnje od štetnog uticaja čestica iz zagađenog vazduha, da se informišu o stanju kvaliteta vazduha u gradu koristeći podatke sa sajta Zavoda za javno zdravlje Valjevo, podatke sa aplikacija xEco i više valjevskih portala. I da bez preke potrebe ne izlažu sebe, svoju decu, stare i bolesne članove porodica u peridu kada je vazduh jako zagađen i opasan po zdravlje.
