Dragi prijatelji, saborci, srednjoškolci, studenti, građani, danas ne koračamo samo ka Beogradu – koračamo ka pravdi, istini i dostojanstvu. Koračamo jer verujemo da naš glas ima snagu, da naše reči imaju težinu i da naša dela mogu da promene svet u kojem živimo. Odavde, ispred Valjevske gimnazije, jedne od kolevki slobode, misli i znanja, počinjemo put kojim su pre nas išli mnogi koji su verovali u pravdu i bolje sutra. Mi smo deo te iste borbe – borbe za obrazovanje, za budućnost, za poštovanje onih koji uče i stvaraju. Ovaj marš nije samo putovanje od jednog grada do drugog. On je simbol upornosti, solidarnosti i nepokolebljive volje mladih koji odbijaju da ćute pred nepravdom. Danas pokazujemo, da nismo pasivni posmatrači, već generacija koja zna šta želi i koja je spremna da se za to izbori. Neka svaki naš korak bude korak ka boljem društvu. Neka svaka naša reč bude poziv na dijalog, a ne na podelu. Neka ovaj put bude dokaz da se mladost ne miri sa ćutanjem, već da bira da govori, misli i deluje. Vidimo se u Beogradu!”, poručili su jutros sati ispred Valjevske gimnazije učenici koji su se oko 8.30 časova uputili ka Beogradu, da prisustvuju velikom protestu studenata u Beogradu koji će biti održan u subotu, 15. marta.
Prema spiskovima, nešto više od 250 valjvskih srednjoškolaca, većinom učenika Valjevske gimnazije, profesora, nastavnika, roditelja i studenata koji su iz našeg grada, krenulo je na Protestni marš pod nazivom “Valjevo uz studente”. Jedan broj učenika koji su želeli da se prijave za put morao je biti odbijen jer su maloletni, a nisu imali saglasnost roditelja, koji nisu mogli ni da krenu sa njima kao pratnja.
Sa srednjoškolcima ceo put ide sedam profesora Valjevske gimnazije i jedan iz Šeste škole, dok će jedan broj profesora iz drugih valjevskih škola sa njima ići prvu, a neki i drugu deonicu puta – do Obrenovca, Lazarevca.
Najmlađi učesnici marša imaju 15 godina, a što se tiče najstarijih – jedan učesnik ima 67, a jedan 75 godina. Sve potrebne obuke su prošli, održana je i obuka iz Prve pomoći, a među šetačima imaju i lekare, kao i obučene maturante valjevske Medicinske škole.
Studenti su za kratko vreme uspeli da ih pripreme i organizuju čitavu logistiku, od rute pa nadalje. U slučaju da nekome pozli i bude loše, ili da iz nekog razloga oseti da ne može da nastavi put, dežurne ekipe su u pripravnosti, čekaju njihov poziv i biće organizovan prevoz do prvog obližnjeg mesta gde će onome kome to bude potrebno biti pružena adekvatna pomoć.
Pre polaska, sveštenik i veoručitelj Dragan Stanojević pročitao je molitvu za Bogom blagosloven i srećan put svih učesnika Protestnog marša. U glas svih izgovorena je molitva Oče naš.
Potom je pročitano ranije preneto saopštenje učenika Valjevske gimnazije, nakon čega su formirali kolonu ispred škole i puni energije, entuzijazma i sa osmehom na licu, započeli trodnevno putešestvije.
Pozdravljeni aplauzima, zvucima pištaljki, sirena i povicima podrške brojnih sugrađana, kolona je krenula od Valjevske gimnazije, Karađorđevom, Uzun Mirkovom, duplim trakama, put Divaca, gde će odati poštu nastradalima u Novom Sadu. Zatim do Slovca, Lajkovca, sve vreme u pratnji pripadnika saobraćajne policije koji obezbeđuju kolonu.
Pešačka ruta Valjevo – Beograd trajaće tri dana i dužine je oko sto kilometara. Prva stanica na njihovom putu biće nakon pređenih 35 kilometara, u Lazarevcu, gde će ih ugostiti Lazarevčani u svojim kućama, iako je prvobitno trebalo da prenoće u Domu kulture, za šta iz ove beogradske opštine nije dato odobrenje.
Naredna stanica je Obrenovac, nakon još 30 kilometara pešačenja, gde će bitu smešteni u Obrenovačkoj gimnaziji. U 9.30 sati planiran je polazak za Beograd, uz pauze u Ostružnici i na Adi Ciganliji. U Beogradu im je obezbeđeno prenoćište u Trećoj beogradsko gimnaziji.
Glavno očekivanje mladih je da se ovako nešto dešava jednom u životu. Neki među njima, mahom stariji studenti, koji su učestovavali u dosadašnjim marševima po Srbiji, kažu da je atomsfera uvek sjajna, da uprkos naporu, energije ne manjka i da ih nosi “neka neopisiva emocija”. Najjači utisak dok su prolazili kroz neka mesta i gradove, to što su shvatili koliko su neki delovi Srbije, naročito južniji krajevi, siromašni, što je na njih ostavilo “poražavajući utisak”.
Među Valjevcima koji su ih ispratili na ovaj put, bilo je puno roditelja, ali i penzionera, koji su, čini se, bili možda i najemotivniji. Uz komentar da su “ovi mladi sve što imamo” i “naše najveće blago”, ističu da su ih “probudili iz jedne učmalosti, apatije, pomirenosti sa svime što ih okružuje” i dali ima “jednu novu nadu i snagu za dalje!”
B. M.
