Gradski odbor Udruženih sindikata Srbije “Sloga” u Valjevu, održao је u Omni centru panel diskusiju o predlogu novog Zakona o radu. Predlagači novog zakona smatraju da je postojeći “prilično nedefinisan” i da svako može da ga tumači na način koji mu odgovara. Predlog zakona urađen je u saradnji sa Fondacijom “Ulof Palme” u Srbiji i Centrom za dostojanstvo i rad (CDR). Panel diskusiji prisustvovali su i predstavnici ovdašnjih opozicionih partija, među kojima i predstavnici gradskog odbora SPS-a.
Željko Veselinović, predsednik Udruženog sindikata “Sloga”, rekao je, između ostalog, da je važeći zakon usvojen 2014. godine u vreme najveće sezone godišnjih odmora i da je tadašnja Vlada zajedno sa stranim privrednim komorama napravila anti-radnički Zakon o radu, kako bi se otpor radnika i sindikata sveo na minimalnu meru.
“Videli smo da taj Zakon, u proteklih osam godina, nije pokazao efekat, kao što su oni pričali, nego je napravio još gore. Odnosno, neodgovorni poslodavci kojih je, nažalost, sve više i više u Srbiji, veoma zloupotrebljavaju taj važeći Zakon o radu. Tu, pre svega, mislim na strane kompanije koje dolaze i uzimaju subvencije od države za svako radno mesto, a pri tome radnicima daju minimalac”, kazao je Veselinović.
Prema rečima Veselinovića, predlog novog zakona usklađen je sa celokupnim evropskim zakonodavstvom i sa evropskim socijalnim poveljama i sa svim normama i radnici će imati mnogo veća prava.
“Pored toga što obuhvata Zakon o radu, obuhvata još nekoliko zakonskih rešenja, kao što su Zakon o štrajku, Zakon o inspekcijskom nadzoru, o Socijalno-ekonomskom savetu, agencijskom zapošljavanju itd. Takođe obuhvata još šest podzakonskih rešenja u samom Zakonu koji će definisati mnogo novih pojava. To je potpuno moderan evropski zakon koji je spoj različitih primera iz različitih zemalja Evrope, koji će radnicima dati mnogo veća prava, nego što ih imaju danas”, istakao je Željko Veselinović i naveo da smo svedoci toga da mnoge zemlje u Evropi sada smanjuju radnu nedelju, zabranjeno je da poslodavci zovu radnike posle radnog vremena i mnogo toga što ide na ruku radniku.
Veselinović je rekao da su, kada su pre dva meseca počeli ovu kampanju, pozvali sve političke činioce i aktere, sve političke partije u Srbiji da dođu i da učestvuju u diskusiji, da bi dali svoje sugestije i predloge.
“Nažalost, predstavnici vladajućih stranaka se nisu odazvali ni na jednu od ovih tribina, dok su predstavnici opozicionih partija, pre svega mislim na Stranku slobode i pravde (SSP) i Demokratsku stranku (DS), uvek prisustvovali našim skupovima. To govori da ova vlast sigurno neće učestvovati ni na koji način, čak ni sugestijama i predlozima ili dobrom namerom, i da ćemo morati da se oslonimo na partije opozicije koje će, ukoliko budu u prilici, podržati taj novi Zakon o radu”, naglasio je Željko Veselinović.
Naveo je i to da očekuju da do izbora imaju potpuno usaglašen dokument, koji će ponovo ponuditi svim političkim akterima, i tada će videti ko je od njih spreman da se zalaže za ozbiljan Zakon o radu, a ko će biti protiv toga. Naglasio je da još ništa nije zaključeno.
“Svi politički činioci i političke partije, i sindikati i nevladin sektor, i mediji i obični ljudi, pojedinci, mogu da daju svoje sugestije i predloge kako bismo, na kraju kampanje, napravili sublimaciju i ponudili svima manje-više završnu verziju tog predloga Zakona”, zaključio je diplomirani ekonomista Željko Veselinović, predsednik Udruženog sindikata “Sloga”.
Prof. dr Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, aktivista i analitičar Centra za dostojanstveni rad iz Beograda, naglasio je da je bazna ideja vraćanje radnika u Zakon o radu i vraćanje radnog odnosa u centar Zakona o radu, i da zakonom nije predviđen rad van radnog odnosa.
“Želeli smo da pokažemo da je moguće napraviti savremen, moderan zakon, koji jeste po meri radnika. Nismo zaboravili poslodavce. Postoje rešenja koja su i u interesu poslodavaca. Ono što je karakteristično za ovaj zakon, jeste da je u potpunosti harmonizovan sa pravom i propisima Evropske unije, i sa međunarodnim instrumentima, Ujedinjenim nacijama, Savetom Evrope, naročito sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada. Dakle, imamo jedan instrument koji u potpunosti odgovara međunarodnim obavezama Srbije, a istovremeno je radnik u centru tog Zakona, a ne poslodavac, kao do sada”, istakao je prof. dr Mario Reljanović, analitičar iz CRD-a.
Reljanović je naveo da je novim zakonom obezbeđena veća zaštita trudnica i porodilja, a agencijsko zapošljavanje je svedeno na sezonske poslove. Sudski radni sporovi mogu trajati najviše šest meseci i definisani su i rad na određeno vreme i zarada.
“Rad na određeno vreme je oročen, najduže može da traje 12 meseci i tu nema izuzetaka. Mi smo iz prakse, iz iskustava ljudi, sakupljali kako se danas taj Zakon krši. Odnosno, kako se koriste neke nedorečenosti u postojećem Zakonu i probali smo da ih sve zatvorimo tako da ni agencije, ni studentsko-omladinske zadruge, ni klasični poslodavci više ne mogu da drže ljude duže od 12 meseci u nekoj neizvesnosti, kada je reč o produžetku rada”. rekao je on.
Prema Reljanovićevim rečima, novim zakonom i sistematizacija otkaznih razloga je drugačije uređena i uvodi se disciplinski postupak koji je odavno izbrisan iz Zakona.
“Postoje lakši i teži disciplinski prestupci. Jedino za teži disciplinski prestup se može izreći otkaz Ugovora o radu, što značajno smanjuje mogućnost poslodavca da diskreciono odluči da li će dati otkaz, ili ne. Ono što je važna stavka kod otkaza, je da se vraća “iznuđeni otkaz”. To je kada zaposleni sam daje otkaz pod pritiskom poslodavca. Mi smo imali tu odredbu, o nezakonitosti takvog otkaza, do 2014. godine. Ona je obrisana te godine, a sada se vraća. Važna stavka su i otkazni rokovi. Mi trenutno nismo usklađeni sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada, kada je reč o otkaznom roku, a ovde se to usklađuje i ponovo se uvode otkazni rokovi, kao i neke druge mogućnosti radnika da u toku otkaznog roka imaju određeno odsustvo radi traženja novog posla”, precizirao je prof. dr Mario Reljanović.
Prema predlogu alternativnog Zakona o radu na “scenu” se vraća i radnički savet, ali taj naziv dobija sasvim novo značenje, odnosno usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, prema nemačkom modelu radničkog saveta.
