„Budite dobri graditelji nove, vaše budućnosti“, reči su arhitekte Dimitrija Mite Mladenovića koje su podstakle Mariju Marković, arhitektkinju iz Valjeva, da pokrene inicijativu za kreativnu transformaciju urbanog ambijenta u svom gradu. Tako je nastala priča o prostoru, umetnosti i ljudima, ali i o tome kako jedna ideja može nastaviti da živi kroz nove stvaralačke poduhvate. U naselju Oslobodioci Valjeva, poznatijem kao Kolubara 2, ta priča dobila je svoj prvi konkretan oblik kroz mural „Dijalog“, kojim je započeta realizacija projekta „Večito“ Udruženja „Arhetip“.
Prvi mural u okviru projekta „Večito“, simboličnog naziva „Dijalog“, nedavno je završen na fasadi u naselju Oslobodioci Valjeva, ulaz 58. Umesto prvobitno planirane realizacije jednog velikog murala, projekat je dobio drugačiji koncept – niz manjih umetničkih intervencija na fasadama liftova u zgradama u naselju, sa namerom da se saniraju godinama zapuštene površine i istovremeno unese likovna dimenzija i novi vizuelni karakter u taj deo grada.
Iza ove inicijative stoji Udruženje „Arhetip“, koje je kroz projekat „Večito“ želelo da pokrene razvoj urbane kulture u Valjevu, približi savremenu umetnost građanima i podstakne drugačiji odnos prema javnom prostoru. Kako objašnjava Marija Marković, arhitekta i osnivač udruženja, mural nije cilj sam po sebi, već povod za promenu odnosa prema prostoru, okruženju i zajednici.
„Mural „Dijalog“, istražuje odnos čoveka, izgrađenog prostora i prirode, predstavljajući ih kao međusobno povezane elemente jednog živog sistema. Kroz uprošćene geometrijske forme arhitekture, stepeništa, vegetacije i ljudskih figura koje se susreću u gestu rukovanja, kompozicija simbolizuje mogućnost sklada i saradnje između čoveka i njegovog okruženja. Vertikalni oblici koji se uzdižu izvan granica kompozicije, kao i linija koja se vraća ka tlu, upućuju na neprekidan proces rasta, obnavljanja i uzajamnog prožimanja prirodnog i izgrađenog. Međutim, ne mora svako to da doživi. Neka svako interpretira na svoj način. U tome i jeste čar apstrakcije“, ističe Marija koja je osmislila i oslikala ovaj mural.
Ideja da umetnost postane deo svakodnevnog okruženja, a ne samo sadržaj galerijskih i muzejskih prostora, jedna je od važnih polaznih tačaka projekta „Večito“. Marković smatra da javni prostor treba da bude mesto susreta sa umetnošću, dostupno svim građanima, bez obzira na to koliko često posećuju kulturne ustanove.
„Galerije i muzeji imaju svoju ulogu, ali umetnost u javnom prostoru ima mogućnost da neposredno komunicira sa ljudima, čak i sa onima koji ne posećuju često kulturne ustanove. Posebno mi je važna ideja da umetnost ne mora samo da oplemenjuje prostor, već i da podstiče ljude da ga drugačije doživljavaju, da o njemu razmišljaju i da uspostavljaju drugačiji odnos prema svojoj neposrednoj okolini. Nije poenta da „Pikasa“ posmatramo isključivo u galerijskom prostoru, dok su nam ulice prepuštene vizuelnom haosu, proizvoljnim natpisima i propagandnim porukama. Zašto elementi umetnosti ne bi bili deo našeg svakodnevnog kretanja kroz grad? Zašto ne bismo, šetajući ulicom, nailazili na savremene umetničke intervencije? Mislim da javni prostor treba da bude prostor susreta sa umetnošću, a ne samo površina za njeno odsustvo ili za vizuelno zagađenje“.
Da mural nije ostao samo umetnička intervencija na fasadi, već i povod za povezivanje ljudi, pokazale su reakcije stanara i prolaznika tokom njegovog nastanka. Mariju Marković posebno je obradovala podrška komšija, ali i pažnja i gostoprimstvo koje su joj pružili tokom izvođenja radova.
„Komšije iz ulaza donosile su kafu, sokove i hranu, dok su se prolaznici zaustavljali da isprate nastanak murala, bez ijednog negativnog komentara. Posebno su je obradovali najmlađi stanovnici naselja, deca uzrasta od sedam do deset godina, koja su dolazila da pitaju kada će i njihovi ulazi biti oslikani. Isto interesovanje pokazali su i stariji sugrađani. Pilot-projekat, misija uspela, planiramo da crtamo dalje“, kaže Marija, najavljujući nastavak umetničkih intervencija u naselju.
Iskustvo tokom realizacije prvog murala otvorilo je i pitanje odgovornosti prema zajedničkom prostoru, ali i potrebe da se jasnije definišu uslovi pod kojima se umetničke intervencije na fasadama mogu izvoditi. Marković smatra da je poštovanje volje stanara od izuzetne važnosti, jer niko ne sme samoinicijativno da izvodi radove na fasadama stambenih zgrada bez saglasnosti, odnosno zvanične odluke stambene zajednice. Iako je reč o muralima i grafitima, praksa je, kako primećuje, decenijama unazad često bila drugačija.
Pored saglasnosti stanara, smatra da je opravdano pribaviti i odgovarajući akt Odeljenja za urbanizam, budući da se umetničkim intervencijama neposredno utiče na izgled i karakter javnog prostora. Ipak, pitanje odnosa grada prema uličnoj umetnosti, prema njenom mišljenju, zahteva širu raspravu, jer je potrebno pronaći ravnotežu između slobode umetničkog izražavanja i zaštite zajedničkog prostora.
„Ulična umetnost ima specifičnu filozofiju koja podrazumeva spontanost, slobodu izražavanja i često kritički odnos prema institucijama, zbog čega ne bi trebalo da bude svedena na administrativno odobravanje estetski prihvatljivih sadržaja. S druge strane, javni prostor je zajednički prostor i ne može biti prepušten proizvoljnom zauzimanju, naročito kada je reč o propagandi, porukama mržnje i drugim sadržajima koji podstiču netrpeljivost“, objašnjava Marija.
Kao jedno od mogućih rešenja, ona predlaže da Grad razmotri formiranje stručnog, interdisciplinarnog tela koje bi se bavilo umetničkim intervencijama u javnom prostoru. U njegovom sastavu, pored arhitekata, bili bi i likovni umetnici, istoričari umetnosti, sociolozi i drugi relevantni stručnjaci. Njegova uloga ne bi bila da propisuje šta je umetnost, već da stvara uslove za njeno slobodno izražavanje, uz uvažavanje prava stanara i interesa šire zajednice.
Kada je reč o budućim aktivnostima, projekat „Večito“ neće se zaustaviti na prvom muralu. U toku je prikupljanje saglasnosti stanara za oslikavanje naredne fasade, na ulazu broj 30, a interesovanje koje su pokazali stanovnici naselja daje dodatni podsticaj za nastavak inicijative. Ovoga puta, kako kaže Marija, jedan od komšija sam je preuzeo organizaciju prikupljanja potpisa, dok je Udruženje „Arhetip“ obezbedilo potrebnu dokumentaciju i predstavilo idejno rešenje.
Govoreći o mogućnostima za razvoj nezavisne kulturne scene u Valjevu, Marija Marković ukazuje na nedovoljna budžetska izdvajanja za kulturu i mali broj konkursa namenjenih umetničkim i kulturnim projektima. Realizacija većih inicijativa zato često predstavlja ozbiljan finansijski izazov za udruženja koja žele da razvijaju sopstvene programe. Ipak, smatra da Valjevu ovakvih inicijativa i te kako nedostaje.
„Umetnost i kultura nisu luksuz niti nešto što dolazi na red tek kada se zadovolje sve druge potrebe grada. Kvalitet života ne određuju samo radna mesta, infrastruktura i ekonomski pokazatelji, već i mogućnost ljudi da stvaraju, učestvuju u kulturnom životu i prepoznaju sebe u prostoru u kojem žive“, ističe Marković.
Prema njenim rečima, umetnost otvara mogućnosti za susrete, razmenu ideja i povezivanje ljudi, podstiče kritičko mišljenje i razvija osećaj pripadnosti. Zbog toga su Valjevu potrebne nezavisne inicijative koje kulturu ne zadržavaju isključivo u institucijama, već je uvode u svakodnevni život građana.
Udruženje „Arhetip“ osnovano je u martu 2025. godine kao nezavisna, neprofitna organizacija koja deluje u oblasti kulture i savremene umetnosti. Njegov rad usmeren je na istraživanje odnosa čoveka i arhitektonsko-urbanističke prakse u različitim kulturnim kontekstima, a projekat „Večito“ jedan je od načina da se te ideje prenesu u neposredno okruženje građana.
Projekat „Večito“ realizuje Udruženje „Arhetip“ uz podršku Grada Valjeva, odnosno sredstvima odobrenim na Javnom konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti kulture za 2026. godinu, koji je raspisalo Odeljenje za društvene delatnosti Gradske uprave grada Valjeva.
