Puke kadrovske promene na čelu policije nisu dovoljne da bi se ova institucija oslobodila političkog uticaja i kriminalnih mreža. Suštinska reforma podrazumeva utvrđivanje odgovornosti svih koji su učestvovali u nezakonitim postupanjima, uključujući i one na najnižim nivoima odlučivanja, uspostavljanje nezavisne kontrole i oslobađanje policijskog rada od političkih pritisaka. To su neke od ključnih poruka tribine „Ka policiji u službi građana: Kako je osloboditi političke kontrole i kriminalnih mreža?”, održane u prepunom „Tchardaku” u Valjevu.
O ovim temama govorili su Spasoje Vulević, komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) u penziji, Vuk Cvijić, novinar nedeljnika „Radar”, Jana Aćimović Planojević, advokat, i Svetlana Stanarević, profesorka Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu i kandidatkinja za narodnu poslanicu na Studentskoj listi. Tribinu je moderirao novinar Uglješa Bokić, a organizovali su je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i udruženje „iRevolucija”.
Pored brojnih građana, skupu su prisustvovali i predstavnici lokalne opozicije ali, na iznenađenje mnogih, i pojedini političari i odbornici iz stranaka koje na lokalnom nivou i dalje zajedno sa SNS-om čine vladajuću koaliciju. Neki od njih čak su se uključili u diskusiju postavljanjem pitanja učesnicima.
VUK CVIJIĆ: „KRIMINALIZACIJA POLICIJE POVEZANA SA MEDIJSKIM PROGONOM”
Govoreći o kriminalizaciji policije, novinar nedeljnika „Radar” Vuk Cvijić ocenio je da je Valjevo na najteži način osetilo posledice sprege kriminalnih struktura i policije. Kao posebno opasan aspekt takvog sistema izdvojio je povezivanje delova policije sa provladinim medijima, preko kojih su, kako je naveo, proganjani pojedinci i objavljivani podaci iz policijskih evidencija. Ukazao je i na to da su ljudi koji su učestvovali u takvim aktivnostima, prema podacima iz Skaj komunikacije, radili i za kriminalne strukture.
„Znamo da je kriminalizacija policije počela sa dolaskom Nebojše Stefanovića i sada pomilovane Dijane Hrkalović. Ali tadašnji ministar informisanja, a sada građanin Aleksandar Vučić, napravio je nešto novo. Napravio je spregu tog kriminalnog dela policije i paramedija. To nismo imali čak ni devedesetih, da se ljudi proganjaju u medijima, da se iznose tajni podaci. Isti ti izvođači radova, ti propagandisti i ti ljudi u službama koji su to radili, pa i u policiji, nisu samo radili za građanina Aleksandra Vučića, nego su, a to otkriva Skaj komunikacija, radili i za mafiju“, kazao je Cvijić.
On je ukazao na značaj transparentnosti i odgovornosti policije za informacije koje je plasirala u javnost, navodeći kao primer slučaj Dalibora Dragijevića, koji je preminuo tokom policijskog zadržavanja u Boru. Istakao je da, uprkos hapšenju osumnjičenih za njegovo ubistvo, na sajtu MUP-a i dalje stoji prvobitno saopštenje da je Dragijević preminuo prirodnom smrću. Prema njegovim rečima, odgovornost za objavljivanje takvih informacija ne može se pripisivati samo političkom vrhu. „Znaju dobro u policiji ko može da odobrava saopštenja. Ako gledamo po propisima to nije ministar, to je direktor policije“, rekao je Cvijić
Govoreći o drugim slučajevima policijskog postupanja, uključujući hapšenje Marka Krička i događaje ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, Cvijić je naveo da postoje snimci, dokazi i svedočenja na osnovu kojih očekuje potpuno rasvetljavanje tih događaja. Posebno je naglasio da odgovornost ne treba da izostane ni kod policijskih službenika koji nisu neposredno učestvovali u nezakonitostima, ali su znali šta se događa i nisu reagovali. Smatra da su njihova svedočenja važna.
SPASOJE VULEVIĆ: „POLICIJU TREBA OSLOBODITI POLITIČKOG UTICAJA I VRATITI JE U SLUŽBU GRAĐANA”
Penzionisani policijski pukovnik Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), koji je u penziju otišao 5. septembra ove godine, nakon 33 godine provedene u toj jedinici, od čega 20 godina na mestu komandanta, govorio je o promenama koje je tokom svoje karijere pratio unutar Ministarstva unutrašnjih poslova. Kao jednu od najvećih anomalija naveo je praksu dovođenja lojalista na rukovodeće pozicije, mimo uobičajenih profesionalnih kriterijuma i karijernog napredovanja. Posebno je kritikovao način na koji su, prema njegovoj oceni, urušavani stručnost i autoritet pojedinih policijskih službi.
Govoreći o tome kako bi trebalo da izgleda reforma policije, Vulević je naglasio da promena rukovodećih kadrova i sankcionisanje odgovornih nisu dovoljni bez uspostavljanja jasnih pravila i granica između političkog i policijskog delovanja. Založio se za precizno definisanje nadležnosti ministra, direktora policije i načelnika, kao i za delotvornu civilnu kontrolu, transparentnost i odgovornost u radu. Predložio je formiranje nezavisne radne grupe koja bi analizirala stanje u MUP-u i pripremila predloge reforme.
„Predlažem da se formira nezavisna radna grupa, sastavljena od pravnika, predstavnika civilnog sektora, Ministarstva unutrašnjih poslova i svih drugih koji mogu da pomognu, kako bismo u jednom širokom zahvatu sagledali stanje. Kada se formira nova vlada, ovaj proces neophodno je pokrenuti u prvih 100 dana, ali već u prvih 15 dana mora se sprovesti faza konsolidacije. To ne podrazumeva samo kadrovske promene, već i razgovore sa ljudima, jasno ukazivanje na sve ono što se dešavalo, kao i preduzimanje hitnih mera i radnji protiv svih koji su učestvovali u ovakvim torturama“, istakao je Vulević.
JANA AĆIMOVIĆ PLANOJEVIĆ: „NE TRAŽIMO OSTAVKE, VEĆ OSUĐUJUĆE PRESUDE”
Jana Aćimović Planojević, advokatica koja zastupa građane povređene tokom policijske intervencije 14. avgusta 2025. godine u Valjevu, govorila je o toku postupka pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, koje je tokom juna i jula saslušalo 25 oštećenih, a u međuvremenu su počela i saslušanja svedoka. Navela je da se postupku pridružuju novi oštećeni, među kojima je i muškarac koji je zbog teških povreda bio hospitalizovan, ali da nije mogao ranije da prijavi policijsko postupanje zbog pritisaka na njega i njegovu porodicu.
Ocenila je da je policijska intervencija bila unapred organizovana i koordinirana, a ne posledica nekontrolisanog postupanja pojedinih policajaca. Ukazala je na dolazak policijskih jedinica iz drugih uprava, ali i na činjenicu da su tokom intervencije prebijani građani koji nisu učestvovali u protestu, uključujući maloletnike izvedene iz pekara, kao i ljude iz taksi vozila i kladionica.
Posebno je naglasila značaj nezavisnog medicinskog dokumentovanja povreda, nakon što su uočeni propusti u lekarskim izveštajima. Istakla je rad dvojice profesora sudske medicine Đorđa Alempijevića i Slobodana Nikolića, koji su pregledali 25 povređenih za 33 sata i sačinili pojedinačne nalaze, kao i zbirni izveštaj o policijskom postupanju u Valjevu, koji je, prema njenoj oceni, značajan dokaz u postupku.
Kritikujući izostanak institucionalne reakcije i ispitivanja odgovornosti policijskih službenika, ocenila je da se policija u Valjevu nije ponašala kao zatvoren, već kao kriminalizovan sistem.
Jana Aćimović Planojević ocenila je da postojeći zakonski mehanizmi kontrole rada policije u slučaju Valjeva nisu dali rezultate, ukazujući na odgovornost Sektora unutrašnje kontrole, Zaštitnika građana, tužilaštva i skupštinskog Odbora za bezbednost i unutrašnje poslove. Posebno je kritikovala postupanje Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu, koje je, kako je navela, devet meseci držalo krivičnu prijavu sa obimnom dokaznom dokumentacijom, bez preduzimanja odgovarajućih radnji.
„Mi te mehanizme već imamo uređene u zakonu, ali oni se ne primenjuju. Zašto se ne primenjuju? Pa, mi smo ovde svedoci da je sve dolazilo iz jednog centra moći, gde su sve ove institucije zapravo bile politički inficirane. Kako sada odjednom može da se radi? To je ono najstrašnije i u to je bila umešana čitava armija ljudi koja je funkcionisala u ovom sistemu i podržavala takvu politiku, odnosno kršenja zakon“, istakla je.
Kao jedan od mogućih modela reforme policijskog nadzora izdvojila je primer Severne Irske, gde kontrolu policije obavlja nezavisno telo, organizaciono odvojeno od policijske strukture, sa sopstvenim istražiteljima koji neposredno postupaju po prijavama građana u slučajevima teških kršenja zakona, zlostavljanja i torture.
„Ovde se traže nekakve ostavke načelnika u Valjevu, načelnika policije. Mi se ne zadovoljavamo ostavkama. Mi zahtevamo isključivo osuđujuće presude sa najstrožim kaznama za policijske službenike koji su izvršioci ovih teških krivičnih dela. To je bitno jer tako se vraća poverenje građana. U pravu postoji institut koji se u krivičnom pravu koji se zove generalna prevencija. Dakle, ne samo da se neko kazni da bi se uticalo na njega da ne izvrši ponovno krivično delo, nego da vide i ostali građani kako će proći neko ko bude u budućnosti vršio krivična dela“, poručila je advokatica.
SVETLANA STANAREVIĆ: “BEZ DEPOLITIZACIJE POLICIJE I BIA NEMA REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI”
Svetlana Stanarević, kandidatkinja za narodnu poslanicu na Studentskoj listi, govorila je o reformi sektora bezbednosti, odgovornosti policijskih službenika i budućem statusu Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Istakla je da događaji u Valjevu i širom Srbije tokom prethodne dve godine pokazuju potrebu za sveobuhvatnom reformom policije i službi bezbednosti, koja, osim kadrovskih promena, mora da obuhvati utvrđivanje individualne odgovornosti za kršenje zakona i zloupotrebu ovlašćenja.
Kao polaznu osnovu reforme navela je novi strateški pristup sektoru bezbednosti, koji bi podrazumevao preispitivanje ključnih dokumenata, među kojima su Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane, u skladu sa savremenim bezbednosnim rizicima i pretnjama, ali i uz zaštitu ustavnog poretka, sloboda i ljudskih prava građana. Istovremeno je naglasila da događaji u Valjevu moraju dobiti sudski epilog.
Posebno je naglasila da odgovornost ne sme da se zaustavi na rukovodiocima institucija, već da mora biti ispitana i na nižim nivoima odlučivanja.
„Pored tih čelnika i onih koji vode određene resore, veoma je važno po dubini istražiti i utvrditi odgovornost svih, dakle i onih koji su na najnižim nivoima odlučivanja. Prosto nikoga nećemo ostaviti na miru i prema svima se moraju preduzimati određene aktivnosti i mere koje će nas dovesti do onog cilja koji želimo, a to je da svi oni koji su pogrešili i prekršili zakon zaista i odgovaraju u meri i na način u odnosu na učinjeno delo“, poručila je Stanarević.
Govoreći o mogućim promenama u BIA, navela je da odluka o njenom ukidanju, reorganizaciji ili eventualnom vraćanju u sastav MUP-a ne može biti doneta bez prethodne detaljne procene postojećeg stanja. Taj proces, kako je objasnila, podrazumeva pregled kadrova, dokumentacije i načina funkcionisanja službe, uz angažovanje ekspertskih timova različitih stručnih profila. Naglasila je i da nalazi i izveštaji tokom tog procesa moraju biti transparenti i dostupni javnosti.
Osvrnula se i na mogućnost formiranja tužilačke policije, navodeći da se razmatraju različiti modeli, a da će odluci morati da prethodi analiza nadležnosti, odgovornosti i postojećih organizacionih kapaciteta.
Kao širi okvir reforme sektora bezbednosti navela je potrebu za novim strateškim pristupom, koji bi obuhvatio izradu i prilagođavanje ključnih dokumenata, uključujući Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane, savremenim bezbednosnim rizicima i pretnjama, ali i zaštitu ustavnih i zakonskih prava građana.
„Treba zaista da se potrudimo da nepočinstva koja su počinjena u Valjevu budu adekvatno ispitana, procesuirana i da imamo jedan rezultat kojim ćemo pokazati da smo spremni da se uhvatimo sa svakim problemom i sa svim onim stvarima za koje ne želimo da se ponove“, poručila je Stanarević.
