Izložba “Slike sedamdesetih” Miloša Šobajića u Modernoj galeriji u Valjevu kuriozitet je sama po sebi, ne samo za valjevsku, veći za celokupnu srpsku javnost. Ne samo što smo kao grad domaćini jedne jedinstvene i zanimljive izložbe vrsnog srpskog, francuskog, pa i svetskog umetnika, već zbog toga što su izložena Šobajićeva dela posle 50 godina “doživela svetlost u Valjevu”, što se sam umetnik nakon pola veka ponovo susreo sa svojom “decom”, što je jedan od priloga u katalogu koji prati ovu izložbu pisao, ni manje ni više, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade Peter Hendke, koji je uprkos ličnoj želji, bio sprečen “svetskim događajima” da prisustvuje svečanosti otvaranja izložbe svog prijatelja Miloša Šobajića u valjevskoj Modernoj Galeriji.
Postavka broji 17 dela, koja su nastala sedamdestih godina, što je prema mišljenju mnogih kritičara najbolji Šobajićev period stvaralaštva. Sve slike donete iz Pariza od kolekcionara, do sada su bile izlagane samo u Americi i Francuskoj i prvi put su dostupne javnosti u Srbiji. Sam umetnik nije krio zadovoljstvo i radost što posle 30 godina ponovo izlaže u Moderoj galeriji i što nakon 50 godina ponovo vidi svoju “decu” na okupu.
“Ja sam posle 30 godina opet u ovoj divnoj galeriji zahvaljujući Voji Jovanoviću i Banetu Dobriću, koji su uspeli da sakupe ove slike koje sam radio pre pola veka. I zaista ih prvi put vidim od sedamdesetih godina. Prosto sam iznenađen njihovom pojavom. Neke ne prepoznajem, neke dobro znam. Sećam se koliko sam se trudio da te gomile, koje vidite pred vama, ispunim do poslednjeg santimetra slike. Imao sam strašne živce i radio noću bez prestanka, Bio sam toliko zdravo ambiciozan da pokušam da pokažem, u Parizu pre svega, ono što sam doneo iz Beograda u sebi. Ove slike sam zatim predstavio u Njjorku i Los Anđelesu u više navarata i od tada ih više nisam video”, rekao je na otvaranju autor Miloš Šobajić.
On je najavio svoju veliku retrospektivnu izložbu koja će na proleće biti otvorena u Muzeju grada Beograda, u kojoj će biti predstavljen opus od oko stotinu njegovih slika, skulptura i instalacija, koji se kao radovi dosta razlikuju po stilu u i sistemu rada od “preciznog posla” kojim je, kako sam kaže, pre 50 godina počeo da razmišlja i traži svoj put.
U govoru na svečanosti otvaranja izložbe Miloša Šobajića, direktor Moderne galerija Valjevo Vojislav Jovanović istakao je da je Šobajić deo porodice Moderne galerije i jedan od naših najvećih umetnika.
“Miloš Šobajić je čovek koji je stvarao na više kontinenata, koji je iza sebe uvek ostavljao svoje tragove. Samo jedna među ovim slikama izlagana je u Srbiji, sve ostale su prvi put na javnom mestu. Dugujemo veliku zahvalnost Francuskoj galeriji koja sarađuje sa Banom Dobrićem, koji nam je puno pomogao i najviše učinio da ova dela imamo priliku ovde danas da vidimo”, kazao je Vojislav Jovanović.
“Miloš stvara jedno slikarstvo gde sva skučenost njegovog pretka eksplodira i menja pravac prema neviđenoj slobodi, na momente skoro napadno: u svakom slučaju, svaka slika, svaka skulptura su oslobađajuće. Zbog njegovog pretka? Zbog istorije? Zahvaljujući njoj? Protiv nje? Sudite vi sami. Ne, ne sudite – pustite da vas prožmu te monumentalne slike u dnu jedne aleje, duboko i ambisno crne…”, napisao je ovogodišnji nobelovac Peter Handke u prilogu koji se može pročitati u katalogu štampanom za izložbu “Slike sedamdesetih” Miloša Šobajića.
Miloš Šobajić rođen je 1945. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu pohađao je u Beogradu, Istanbulu i Nikšiću. Maturirao u Prvoj Beogradskoj gimnaziji 1964. godine. Završio je Akademiju Likovnih umetnosti u Beogradu 1970. godine. Dve godine kasnije preselio se u Pariz. Od 2005. godine predaje na Luksun Akademiji lepih umetnosti u Šenjangu u Kini, a istovremeno osniva Fakultet za umetnost i dizajn na Megatrend univerzitetu u Beogradu, na kojem je bio dekan i redovni profesor, da bi godine 2012. postao profesor emeritus. Izlagao je samostalno preko osamdeset puta širom sveta i učestvovao na preko četiri stotine grupnih izložbi. Njegova dela nalaze se u tridesetak muzeja savremene umetnosti u svetu. Više puta je nagrađivan za svoje stvaralaštvo. O njegovom radu objavljeno je pet monografija izdavačkih kuća iz Pariza, Londona i Beograda, a tekstove o njemu pisali su Peter Hendke, Alen Žufroa, Edvard Luis Smit i drugi. Prošle godine objavio je svoju prvu knjigu, autobiografskog karaktera, pod nazivom ” Slikaj i ćuti”, koja govori o uticaju globalizma na savremenu likovnu umetnost.
