Retko koje selo u Srbiji kao Brankovina kod Valjeva može da se podiči bogatom istorijom i znamenitim ličnostima. U ovom selu rođeni su i počivaju slavni Nenadovići, i najveća srpska pesnikinja Desanka Maksimović.
Ćerka vojvode Jevrema i unuka vojvode Jakova Persida (1813-1873) bila je supruga vladajućeg kneza Srbije Aleksandra Karađorđevića, sa kojim je imala desetoro dece, majka je i kralja Petra Prvog Oslobodioca. Zato je Brankovina poznata kao majčevina kraljevske dinastije Karađorđević.
– Važnost i atraktivnost Brankovine dodatno su povećana time što su u njoj sačuvana, zaštićena i primereno prikazana kulturna dobra koja direktno, plastično ilustruju značaj ovog sela – objašnjava dr Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja Valjevo. – Nije, naravno, zanemarljivo ni atraktivno prirodno okruženje u kom se ova kulturno-istorijska celina nalazi. Zahvaljujući svemu tome, Brankovina ima i izuzetne turističke potencijale. Godišnje, ceo kompleks Brankovine pohodi i do 70.000 turista. Muzejske postavke u ovom selu godišnje imaju više od 30.000 posetilaca.
Širom sveta, slavu Brankovine pronela je i najveća srpska pesnikinja Desanka Maksimović (1898-1993) koja je u ovo selo stigla u kolevci (otac učitelj je ovde dobio premeštaj) i u njemu provela detinjstvo, završila osnovnu školu, napisala prve stihove. Uvek se Brankovini, koju je neizmerno volela, rado vraćala, a po njenoj želji, u porti seoske crkve je i sahranjena.
Nedaleko, nalaze se prizemne kuće iz 19. veka – sobrašice, koje su u to vreme građene u blizini crkava i manastira, a danas predstavljaju retke primerke narodnog graditeljstva. Tu je i vajat Nenadovića, kao i prva Protina državna škola. Takođe, postoji i druga školska zgrada u kojoj je učila Desanka Maksimović, te replika kuće Nenadovića.
– Po obilasku istorijskog spomen-kompleksa, za šta je potrebno najviše sat vremena, posetioci nemaju uslova za dodatno zadržavanje, jer nema drugih sadržaja, ugostiteljskih objekata, ni smeštaja – kaže Krivošejev. – To je posledica doskorašnje zabrane bilo kakve gradnje unutar zaštićenog jezgra, koja je važila sve dok 2015. godine, posle više decenija, nije usvojen regulacioni plana Brankovine. Narodni muzej Valjevo i ovdašnja Visoka poslovna škola strukovnih studija pripremili su Predlog strategije razvoja Brankovine, početne uslove za dalji razvoj, zaštitu, prezentaciju baštine i turističke valorizacije postojećih kapaciteta, ali i samog sela. Uskoro bi strategija trebalo da bude i zvanično usvojena.
Centralna građevina kompleksa je Crkva Svetog Arhangela, završena 1830. godine, zadužbina prote Mateje Nenadovića. U hramu se čuva dragocena riznica, u kojoj su, između ostalog, krst relikvijer iz 10. veka, Hadži Ruvimov krst u duborezu, Veliko jevanđelje koje je prota Mateja dobio od ruskog cara, ručni protin krst, ikone Svetog Arhangela Mihaila, Svetog Jovana i Svetog Nikole, brojne stare knjige…
– Stvaranje uslova za duži i prijatniji boravak posetilaca prvi je cilj koji će, kad se ostvari, privući i nove turiste u Brankovinu – ističe Krivošejev. – Jedan od aduta za razvoj turizma ovog sela nalazi se na potezu od postojećeg istorijskog kompleksa, ka Brankovačkom visu, gde su se 1804. godine okupili ustanici predvođeni protom Matejom i Jakovom Nenadovićem i formirali jezgro ustaničke vojske zapadne Srbije. Prvi uslov za to je da se postojeći, veoma loš put što pre popravi, a potom da se na tom potezu razvija zona seoskog turizma.
REPLIKA KUĆE NENADOVIĆA
– Grad Valjevo otpočeo je proces konverzije u svoje vlasništvo zemljišta koje se sada vodi na državu – kaže Krivošejev. – To će omogućiti da grad na tim parcelama gradi, da konkuriše za projekte, ali i da legalizuje repliku kuće Nenadovića, da ona dobije upotrebnu dozvolu, a ne da više od decenije zvrji nedovršena, bez funkcije i praktično predstavlja samo maketu u prirodnoj veličini. Savet znamenitog mesta Brankovina usvojio je inicijativu da se u budući prioritet uređenja puteva na području grada Valjeva obavezno uvrsti i saobraćajnica do Brankovačkog visa, gde se nalazi spomen-obeležje na kom su se okupili ustanici.
Branko Puzović (Večernje novosti, www.novosti.rs)
Valjevo. Valjevo vesti, vesti