Masovna produkcija medijskih sadržaja, informacija i slika, sa jedne strane, svakodnevica i naporan tempo posla koji obični ljudi rade, bilo u fabričkim halama ili u kancelarijama, sa druge strane. Ispunjenje najvećih fantazija, hedonizama i snova koji su postali vodilje savremenog čoveka, sa jedne strane, zablude, ćorsokaci i varke modernosti, sa druge strane. Sve ove suprotnosti objedinjene su u postavci “Fabrika želja” koju čine dela akademskog slikara Željka Vitorovića nastala u periodu od 2017. do 2025. godine, a koja je u subotu uveče predstavljena valjevskoj javnosti u Gradskoj galeriji.
Wi-Fi udarnik, Mašineta, St. Loading, Kiborg, neki su od njegovih glavnih junaka koji su oličenje suprotnosti naše stvarnosti i hiper realnosti koju srećemo na internetu, ocenjuje umetnik koji se ovoj temi posvetio naročito u novijim radovima, a sa publikom je podelio i neke nastale pre osam, decet godina (Čekanje, California Love, Radnik, Inženjer, Posao…).
Kako je na otvaranju izložbe podsetila direktorka Narodnog muzeja Valjevo Jelena Nikolić Lekić, ovo je jedanaesta samostalna izložba akademskog slikara Željka Vitorovića.
“Željkova dela večeras će prvi put biti izložena u Gradskoj galeriji, mada je, Željkovo stvaralaštvo publici Narodnog muzeja u proteklim godinama prezentovano u više prilika – kako kroz njegovu izlagačku delatnost, tako i kroz kustoski rad u okviru umetničkog udruženja Salon. Danas je Željko Vitorović, kao umetnik srednje generacije, nezaobilazni deo savremene srpske likovne scene, ali i jedan od najaktivnijih umetnika u oživljavanju i oblikovanju likovne scene u našem gradu”, ocenila je Nikolić Lekić.
Vitorović se na otvaranju zahvalio saradniku akademskom slikaru Milanu Hrnjaziviću sa kojim je osnovao Udruženje “Salon”, Narodnom muzeju i Gradu Valjevu na podršci. Kako je kao autor teksta za katalog pojasnio, izložba „Fabrika želja” zamišljena je tako da poveže dve grupe slika. Na jednoj je predstavljen blještavi svet konzumerizma, društvenih mreža i robotike (androida i kiborga) gde je sve uglačano i naizgled savršeno, a na drugoj život van virtuelne pojavnosti, koji nosi sasvim drugačiji ton.
“Umetnik treba da bude angažovan na pozitivan način, da osluškuje realnost i zato su moje slike odraz toga, imaju tu angažovanost u odnosu na realnost. Ona nije banalna angažovanost, politička, nego širi fenomeni, otuđenje savremenog čoveka i novih tendencija generalno kada je u pitanju veštačka inteligencija. Mislim da umetnost treba da prati savremeni život, umetnik treba da ga posmatra sa distance i iznosi svoj sud”, poručuje Vitorović koji je od svojih prvih izložbi do ove poslednje prešao veliki put.
“Krenuo sam od izložbi crteža, 2014/15. godine čiji su glavi motivi bili priroda, životinje i nekako sam se vremenom, već od 2016/17. do danas, pomerio ka ljudima i ka slikarstvu, uopšte. Imao sam potrebu da taj crno-beli svet crteža kompletiram bojom, a onda je to otišlo u slikarstvo” otkriva mladi umetnik.
Zanimljivo na aktuelnoj izložbi je što se mogu videti simboli ideologija (šlemovi, kape, uniforme), religiozne tematike, koji su postavljeni u odnos sa savremenim logoima sa socijalnih mreža i iz sveta potrošnje. Sve to čini da ma kojoj generaciji pripadali deluje poznato, utisak je da se istorija ponavlja, a osnovna teza koja se provlači kroz ove radove je da je nekadašnja fascinacija ideologijama ili religijom u današnje vreme zamenjena kultom društvenih mreža i konzumerizma, pojašnjava Vitorović u tekstu za katalog.
Ovo je peta izložba koju je organizovalo Udruženje “Salon” koje čine akademski slikari Željko Vitorović i Milan Hrnjazović i pisac Željko Obrenović, udruženje koje za cilj ima da valjevskoj javnosti prikaže savremenu srpsku umetnost, te u naš grad iz godine u godinu dovode etablirana imena iz sveta srpske likovne umetnosti.
B. M.