Čovek koji je osvojio četiri Kupa šampiona, više puta proglašavan za najboljeg trenera Evrope, uvršten u Kuću Slavnih kao jedan od najboljih trenera svih vremena Božidar Maljković trebalo je da poseti juče naš grad povodom izložbe koju je Francuski kulturni centar priredio njemu u čast, a koja je otvorena sinoć u Gradskoj galeriji za valjevsku javnost. Usled sastanka u Ministarstvu unutrašnjih poslova u vezi sa pitanjem bezbednosti srpskih sportista na predstojećim Olimpijskim igrama u Parizu, Maljković je sinoć bio opravdano odsutan, ali je njegov dolazak u Valjevo najavljen već za sledeću nedelju.
Kroz izložbu “Božidar Maljković – Veoma francuski život” prikazana je celokupna karijera sportske legende, a kako je podsetio novinar TV Arena Sport Nenad Kostić, inicijativa za izložbu potekla je od Francuskog kulturnog centra i želje da podsete na istorijski uspeh koji je Božidar Maljković napravio 1993. godine, kada je Limož odveo do titule prvaka Evrope, što je bila prva titula klubskog šampiona Evrope za čitavu Francusku, uključujući sve sportove.
“Kasnije je to pošlo za rukom Olimpiku iz Merseja, ali nije puno francuskih klubova uspelo da se domogne evropskog trona. Limož je bio prvi. Karijera Božidara Maljkovića je protkana istorijskim uspesima. Jugoplastika je pod njegovim vođstvom prvi put osvojila titulu prvaka Evrope, pomenuo sam Limož, Panatinikos koji je pre neki dan osvojio sedmu titulu evropskog šampiona, svoju prvu Evroligu je osvojio pod vođstvom Božidara Maljkovića. Prvi evropski trofej u istoriji španskih pokrajina Andaluzije je bio onaj koji je sa Unikahom, osvojio naš trofejni trener. U Beogradu sam parafrizirao Kobija Brajanta da je prava definicija veličine kada se baviš sportom i kada napustiš taj sport učiniš ga većim nego što je bio, a to je upravo ono što je Božidar Maljković učinio u svakoj sredini u kojoj je radio, ne samo u ovima gde je osvajao titule evropskog prvaka”, podsetio je novinar Nenad Kostić uz zahvalnost gradonačelniku Lazaru Gojkoviću, direktorki Narodnog muzeja Jeleni Nikolić Lekić, direktorki Međuopštinskog istorijskog arhiva Bojani Savčić, bez kojih, kako je rekao, izložba ne bi bila moguća u Valjevu, koje je inače prvi grad u Srbiji nakon Beograda u kom je upriličena.
Publika je bila u prilici da pogleda film rađen u produkciji TV Arena Sport gde je sumirana karijera Boždara Maljkovića, pre svega njegov trenerski put, a koji ujedno podseća i na neka druga vremena, kako je sve to izgledalo u Novom Beogradu na terenima KK “Ušće”, kao i dokumentarni film koji je uradio francuski L`Equipe.
Jedan od motiva za organizaciju ove izložbe u našem gradu svakako je i činjenica na koju je ukazao član Gradskog veća Vladimir Mišković, a to je da su nam Olimpijske igre u Parizu “pred vratima”, te da ih Francuski kulturni centar i Božidar maljković promovišu na nabolji način. On se malo osvrnuo na istorijat Olimpijskih igara podsetivši na podatak da iako nismo imali takmičare sve do igara u Stokholmu, imali smo predstavnika na prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine – kralja Aleksandra, koji je pored grčkog kralja jedini koji je bio prisutan od monarha tadašnje Evrope, a na put do Atine išao je preko Hilandara i Svete Gore. Druga zanimljivost na koju je ukazao je da je praktično srpski olimpizam začet u našem gradu, zahvaljujući generalu Svetomiru Đukiću, koji je ovde službovao.
“Drugi razlog koji je meni možda za nijansu, malo čak i draži od prvog, je činjenica koja je vezana za samu košarku. To je neko vreme kada moja generacija intenzivno prati sport, košarku, razmišlja, mašta… To je jedno vreme velike ekspanzije košarke. Naravno da se košarka danas širi, ali pre svega u finansijskom i organizacionom smislu, ali u smislu košarkaških ideja, pravi zlatni rudnik košarkaških misli su bile 80-ih i 90-ih godine, to je prosto neverovatno, gotovo metafizički, upravo sa obe strane Atlantika. Jedna neverovatna plejada trenera koji su dali toliko novih košarkaških ideja, da vi ako danas gledate timove i igrače iz sredine 80-ih, sa početka 90-ih godina prošlog veka, videćete jedan neverovatan napredak, a naši treneri su naravno bili lideri u svemu tome. Možda su nam neki u početku zavideli, ali su počeli da uče od nas. Ako bi neko rekao da mi danas nemamo tako velikih trenera, ja se ne bih složio sa tim, jer svi ti ljudi širom sveta su učili od nas. Znajte da u današnjoj košarci, gde god da se igra, ima malo Limoža iz 93. godine, ima malo Jugoplastike, malo Panatinaikosa i svih ostalih timova, tako da je to upravo bila jedna čvrsta osnova moderne košarkaške igre koja danas doživljava ogromnu ekspanziju”, ukazao je Mišković, i sam svojevremeno igrač, a potom i košarkaški trener, uz poruku da se i sami, nakon ove izložbe, ugledamo na te generacije koje su velikim trudom i odricanjem dolazile do rezultata i čiji su igrači bili gospoda.
“Čitajući znak na kome piše Narodni muzej Valjevo, mi smo svesni šta ovaj grad znači za našu državu, za Srbiju. Sto metara odavde je počela emancipacija naše države. Iz ovog grada je Desanka, iz ovog grada je Matija, iz ovog grada su Nenadovići, brojni sportisti… Velika mi je čast što pored ovog logotipa počinje da se gleda film u mom ocu. Na taj način mi spajamo našu srpsku kulturu s jednom francuskom kulturom, gde je, s jednom dozom ponosa ja to moram da kažem, moj tata ostavio dubok trag”, poručio je Nebojša Maljković, koji je prisustvovao ovoj izložbi u ime svog oca.
Foto galerija:
