Srbija je početkom decembra počela da primenjuje novi, jedinstveni evropski indeks kvaliteta vazduha. Kako je obavestila Agencija za zaštitu životne sredine, na nacionalnoj mreži mernih stanica od sada se primenjuje upravo taj novi, stroži indeks koji koristi i Evropska agencija za životnu sredinu i koji je uporediv sa podacima zemalja Evropske unije. Prema novom indeksu, vazduh u Srbiji deli se u šest kategorija koji su obeleženi “prigodnom” bojom – “dobar”, “prihvatljiv” i “umeren” vazduh obeleženi su svetloplavom, zelenom i žutom, dok su “zagađen”, “veoma zagađen” i “izuzetno zagađen vazduh” obeleženi crvenom, bordo, odnosno ljubičastom bojom.
Dipl. meteorolog Milenko Jovanović, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), nekadašnji načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha pri Agenciji zaštiti životne sredine, ističe da je svako usklađivanje sa EU standardima dobro, ali da je uvođenje novog indeksa samo formalne prirode i da ono neće pobojšati kvalitet vazduha koji dišemo u Srbiji ni za jedan procenat.
Jovanović objašnjava da je vizuelizacija koncentracija pojedinačnih polutanata važna za građane, posebno za osetljive kategorije stanovništva, jer tako mogu lako da procene da li je manje ili više rizično boraviti napolju. Ipak, dodaje da bi javnosti bilo važnije da zna zašto je novi indeks uveden tek sada, s obzirom na to da je Vlada Srbije još 30. maja 2023. godine donela Zaključak o njegovom uvođenju.
“Građane Srbije i Valjeva ubija nivo zagađujućih materija, a ne forma njihovog predstavljanja! Ali će sigurno biti svima jasnije koliko opasan vazduh dišemo. Čak će i na prvi pogled izgledati kao da je vazduh lošijeg kvaliteta, pa će se možda pojačati pritisak na institucije da konačno počnu da rade svoj posao”, kaže Jovanović.
Prema Jovanoviću, novi indeks nema “mane” u tehničkom smislu, jer je potpuno usklađen sa direktivama Evropske unije, preporukama Svetske zdravstvene organizacije i praksama javne politike upravljanja kvalitetom vazduha. “Loše je jedino za institucije koje su odgovorne za ovako katastrofalno stanje, jer će se preko noći pojaviti “crnja” slika istih koncentracija, koje su do sada bile predstavljane kao manje opasne”, kaže on.
Osim uvođenja šest kategorija, važna razlika između starog i novog indeksa jeste i pooštravanje prikaza satnih vrednosti PM2.5 čestica.
“Iako u EU ne postoji zakonski satni limit za ovaj polutant, a u Srbiji ni dnevni, sasvim je jasno da od visokih satnih vrednosti nastaje visoka srednja dnevna vrednost”, objašnjava on.
Podseća i da je novim zakonom srednja godišnja vrednost PM2.5 čestica smanjena sa 25 na 20 μg/m³, dok je preporuka SZO da se teži vrednosti od svega 5 μg/m³. Zato smatra da novi indeks služi pre svega informisanju građana u realnom vremenu i poređenju sa drugim državama, ali ne i donosiocima odluka koji bi trebalo da definišu politike i akcione planove na osnovu monitoringa.
“Dok se ne pristupi donošenju i sprovođenju adekvatnih mera za smanjenje aerozagađenja, u skladu sa strateškim dokumentom “Program zaštite vazduha 2022-2030″, koji predviđa da vazduh u celoj Srbiji bude u zakonski dozvoljenim granicama, a o čemu zasad nema ni nagoveštaja, nastavićemo da budemo na dnu evropske lestvice po posledicama zagađenog vazduha – počev od preko 14.000 prevremenih smrti godišnje pa nadalje”, upozorava Jovanović.
Slične stavove o nedostacima i ograničenjima novog indeksa i problemima u praksi ističe i Zorica Vuković, koordinatorka Građanskog saveta za zaštitu životne sredine Valjeva. Ona naglašava da evropski ciljevi kvaliteta vazduha do 2030. godine nisu obavezujući za Srbiju, kao i da mnogi još uvek nisu integrisani u naše propise. Srbija, podseća ona, dopušta mnogo više zagađenja nego EU – posebno kada su u pitanju PM2.5 i NO₂.
“Srbija dozvoljava dva i po puta veće zagađenje PM2.5 česticama nego EU i pet puta više nego što preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. Kod NO₂ dozvoljavamo dvostruko veće koncentracije od Evropske unije, a čak četiri puta veće od preporuka Svetske zdravstvene organizacije”, kaže Vuković ukazujući da to praktično znači da vazduh koji se u Srbiji vodi kao “dobar”, prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije može biti štetan po zdravlje.
Kao prednosti uvođenja evropskog indeksa, Vuković navodi da on građanima i stručnjacima omogućava lakše poređenje sa gradovima širom Evrope i pruža jasniji prikaz rizika po zdravlje, uz realno praćenje stanja vazduha u svakom trenutku.
“Takođe, korišćenje evropskog indeksa kvaliteta vazduha, može predstavljati instrument političkog pritiska da se domaća regulativa u oblasti zaštite vazduha postepeno uskladi sa standardima EU, dok lokalnim vlastima pruža alat da mogu da reaguju hitnim merama kada indeks pokaze visok nivo zagađenja vazduha”, navodi ona.
Ipak, Vuković upozorava da i dalje postoje ograničenja u primeni postojećih zakona.
“U praksi i dalje nema značajnih sankcionisanja za prekoračenja zagađenja za industriju, toplane saobraćaj, individualna ležišta i dr. Upotrebom novog indeksa samo se bolje pokazuje stanje kvaliteta vazduha, ali se bez primene zakona i strožih standarda, vazduh suštinski ne menja na bolje”, pojašnjava Vuković.
“Usvajanje evropskog indeksa poboljšava informisanost i svest građana, ali ne menja obaveze ni za državu, ni za lokalne samouprave, ni za zagađivače. To jeste korak ka EU, ali ne i suštinska reforma. Ona će se desiti tek kada Srbija usvoji evropske granične vrednosti i počne da ih primenjuje. Bolja informisanost je važna, ali jedino stroži standardi i njihovo sprovođenje zaista štite zdravlje stanovništva”, zaključuje Vuković.
