Udruženje Lokalni odgovor je predstavilo inicijativu za unapređenje bezbednosti saobraćaja u Valjevu koju realiuzuje u saradnji sa članovima neformalne grupe Savet naselja „Centar”. To je ujedno i završna aktivnosti njihove akcije „Tri u jedan“, projekta promocije gradskog saobraćaja koja ima za ideju da utiče i na bezbednost saobraćaja i na zaštitu životne sredine i na demokratizaciju.
„Poslednjih meseci sproveli smo anketu među Valjevcima u kojoj je učestvovalo 500 stanovnika na temu kako oni percipiraju gradski saobraćaj. Postavili smo im 3 jednostavna pitanja – kako se najčešće kreću svakodnevno, gde idu svakodnevno i koliko koriste gradski saobraćaj. Rezultati ankete pokazuju da najveći broj Valjevaca svakodnevno ide peške, gotovo 40%, što je razumljivo, naš grad je mali. Međutim, većina ispitanika vozi automobil, i samo nešto manje od petine, 16.5 % koristi gradski prevoz. Na pitanje kuda idu, najviše ispitanika je reklo da svakodnevno ide na posao, a učenici i studenti u školu. Najveći broj, dve trećine uopšte ne koristi gradski prevoz, a od ostatka, svega petina svakodnevo“, predočio je rezultate ankete Vladimir Pantić, aktivista udruženja Lokalni odgovor.
Na pitanje pod kojim uslovima bi građani više koristili gradski prevoz, dve trećine je reklo kada bi bio pouzdan i tačan, bezbedan, kada bi imali više informacija o redu vožnje i linijama, a jedan deo kada bi karta bila besplatna.
Ideja je, kako kaže, da ove nalaze predstave javnosti, ali i Gradskom savetu za unapređenje bezbednosti saobraćaja ne bi li se došlo do nekog unapređenja.
„Treba podsetiti da naš Gradski savet za unapređenje bezbednosti saobraćaja raspolaže sa određenim novcem na godišnjem nivou od kazni za saobraćajne prekršaje koji je namenjen za unapređenje bezbednosti, a po našim istraživanjima poslednjih godina taj budžetski novac se slabo koristi. Jedna od ideja koju smo zamislili ovim projektom je da rezultate našeg istraživanja predočimo savetu ne bi li oni u program rada za narednu godinu uvrstili neku od tih ideja ako smatraju da je korisna i da pokušaju da obezbede finansije za to“, objasnio je Pantić.
Arhitekta Vesna Mirković, članica Saveta naselja „Centar“ je ukazala zašto je javni prevoz bitan i zašto se bave ovom temom.
„Pre svega zato što je javni prevoz u gradu veoma slabo razvijen, a sa druge strane posledica toga je ogroman broj motornih vozila na našim ulicma, bilo koja se kreću bilo koja su stacionarna. Na taj način ugrožavamo sve ostale učesnike u saobraćaju – pešake, bicikliste, sve građane zagađenjem životne sredine od tolikog broja motornih vozila. U velikoj meri za to je odgovoran loš javni prevoz i jedno od rešenja je njegovo unapređenje. Nažalost, u Valjevu nije urađena ni ozbiljna studija javnog prevoza, a bez toga ne možemo govoriti ni o čemu drugom. Mi smo mogli jedino da se bavimo autobuskim stajalištima koja su prva karika u celom lancu gradskog prevoza“, objasnila je Vesna Mirković uz napomenu da je Plan urbane mobilnosti urađen 2018. godine, ali ništa nije realizovano iz tog plana koji propisuje da se mora uraditi i studija javnog prevoza i studija pešačenja i studija biciklizma da bi uticali na stanje životne sredine ali i da bi uredili kretanje u našem gradu, da bi to bila održiva urbana mobilnost.
Kada je reč o autobuskim stajalištima koja su prvi kontakt ljudi sa gradskim prevozom, na pitanja u anketi da li ima dovoljno autobuskih stajališta, da li su na odgovarajućim mestima, da li su lepo označena i uočljiva, ulepšavaju li grad i njegov urban izgled, da li su uredna i ispravna, bezbedna – anketirani građani su uglavnom davali negativne odgovore, a najveće neslaganje je bilo sa tvrdnjom da su uredna i ispravna, i da ulepšavaju grad.
Lasta Valjevo je pružalac usluga gradskog prevoza u Valjevu, aktivno deset linija sa 112 autobuskih stajališta, navodi se u analizi postojećeg stanja autobuskih stajaliišta u Valjevu koje je sproveo profesor Tehničke škole Dragan Sredojević i član Saveta za bezbednost saobraćaja Grada Valjeva.
„Problemi u vezi sa postojećim stajalištima su nepostojanje oznake i obeležja stajališta, ljudi su jednostavno navikli da autobus staje tu, i obično ta stajališta imaju nezvanične nazive. Čak ni u gradskoj zoni ne postoji jasno grafičko obeležje da bi bilo nedvosmisleno jasno da je to stajalište gradskog saobraćaja, simbol koji svaki grad treba da ima. Ni na jednom stajalištu ne postoji informacija koje linije prolaze tuda, red vožnje imamo samo u gradskoj zoni na par mesta, i to je parče papira stavljeno u foliju, zalepljeno trakom, slabo vidljivo. Problem prisutan dugi niz godina je da ne postoje okretnice za autobuse, terminusi, pa se autobusi nekad okreću na raskrsnicama, čak i sa regionalnim i magistralnim putevima. Veliki broj stajališta je opasan za korisnike, nema trotoara, pešačkih prelaza u blizini, naročito stajališta na Duplim trakama, kod Singidunumua, ali i na mnogim drugim lokacijama“, ocenio je Dragan Sredojević uz napomenu da gradski prevoz nikada nije isplativ u ekonomskom smislu, ali da zato doprinosi indirektno na razne načine – smanjenje broja vozila na ulicama, smanjenje zagađenja,veća bezbednost učesnika u saobraćaju, a u nekim zemljama rastu cene nekretnina koja su u blizini stanica metroa, odnosno gradskih linija…
Zaključak ovog sastanka bio je da se insistira na tome da se reši problem nebezbednih autobuskih stajališta, da se uradi Studija javnog prevoza koja će jasno definisati sve segmente i da se insistira na tome da se Plan urbane mobilnosti iz 2018. godine počne sprovoditi.