“IsPRAVNIM putem” naziv je ovogodišnjeg slogana pod kojim se obeležava 1. decembar, Međunarodni dan borbe protiv HIV-a i AIDS-a. Tim povodom, Crveni krst, Zavod za javno zdravlje, Dom zdravlja, Medicinska škola i Omladina JAZAS-a organizuju akciju na Gradskom trgu u nedelju, u periodu od 18 do 20 časova, tokom koje će razgovarati sa sugrađanima, odgovarati na njihova pitanja i deliti propagandni material i brošure.
Od 1981. do kraja 2023. godine više od 88 miliona ljudi u svetu je inficirano HIV virusom, 42 miliona je umrlo, što AIDS čini i dalje globalnim problemom. Ipak, u zadnjih desetak godina došlo je do preokreta trenda epidemije na globalnom nivou i prvi put možemo da pričamo o tome da je pandemija stavljena pod kontrolu, navela je na konferenciji za novinare dr Biljana Rajković iz Zavoda za javno zdravlje Valjevo.
“Novoinficiranih u 2023. godini je bilo 1,3 miliona što je oko 40% manje u odnosu na 2010. godinu, umrlo je 630 hiljada ljudi, što je oko 50% manje nego 2010. Tome je doprinelo najpre omogućavanje pravovremene dijagnoze, odnosno testiranja na HIV, a od 1986. godine je počela da se primenjuje i visokoaktivna terapija protiv virusa. Zahvaljujući njoj, te brojke su počele da padaju, odnosno sve veći broj ljudi živi sa HIV-om, infekcijamože da se pretvori u hroničnu bolest sa kojom se živi. Da bi se to ostvarilo, postavljeni su neki globalni ciljevi do 2030. godine, a oni bi podrazumevali da najmanje 95% ljudi koji su inficirani treba da zna svoj HIV status, da bude testirano, da najmanje 95% inficiranih ljudi prima terapiju i da kod njih najmanje 95% efekat terapije bude takav da količina virusa koji sadrži u njihovoj krvi bude nemerljiva, odnosno da više nisu infektivni po ostale”, pojasnila je dr Rajković i iznela podatke za našu zemlju i Kolubarski okrug.
“Od 1984. godine kada je zabeležen prvi slučaj infekcije HIV virusom u SFRJ do danas inficirane su 4.903 osobe. Od toga 2.251 osoba je obolela, a 1.225 je umrlo neposredno od bolesti AIDS. Ono to se promenilo u poslednjih 15 godine, jeste da je ranije dominantni put prenoenja bilo introvensko ubrizgavanje psihoaktivnih supstanci, a sada je dominantan put, kao i u svetu, seksualni. Prole godine u 94-95% slučajeva je bilo preneto seksualnim putem, i to pretežno nezaštićeni analni seksualni odnos među muškarcima. Čak 15 puta ima više inficiranih muškaraca od žena! Što se tiče Kolubarskog okruga, prvi slučaj je prijavljen 1990. godine, infekcija je nastala godinu pre, i od tada pa do danas imamo podatke za 60 osoba.One pripadaju svim transmisivnim kategorijama iz svih opština Kolubarskog okruga i zadnjih godina je isključivo seksualni put prenosa”, navela je dr Rajković, a na pitanje koliko vremena može da prođe, a da se ne primete simptomi HIV infekcije, kaže: “I do deset godina”.
“Samo 20% inficiranih ima neke simptome u prvom, drugom mesecu posle zaražavanja. Posle može da podseća na grip, neku prehladu, pa onda dugo godina da prođebez ikakvih simptoma. Ako se ne otkrije i ne počne lečenje prelazi u kliničku bolest SIDU. Osoba zbog gubitka imunološke odbrane, postaje osetljiva na banalne infekcije koje kod zdravih ljudi ne izazivaju ništa, podložniji su i nekim vrstama karcinoma, gubitak težine ide preko 10%… Važno je znati da od HIV infekcije nema izlečenja, ali život može da bude kratak, a može da bude i dug, ako se na vreme otkrije” poručila je dr Rajković uz konstataciju da od 2010. godine postoji Savetovališe za dobrovoljno poverljivo testiranje u Zavodu za javno zdravlje i da je u početku dolazio veći broj ljudi da se testira, dok se zadnjih godina to svelo na nekoliko osoba godišnje, konkretno u ovoj godini se samo dvoje testiralo.
Dr Duško Antonić, ginekolog akušer, akcenat je stavio na edukaciju dece srednjoškolskog uzrasta, gde se krenulo od priče o HIV-u i AIDS-u,a proširilo na priču o polnoprenosivim bolestima, o zaštiti reproduktivnog zdravlja i reproduktivnih organa, kao i kontracepciji.
“Sve više imamo slučajeva da devojčice od 14-15 godina ostaju u drugom stanju i ne samo što su ostale u drugom stanju, već po nagovoru svojih vršnjaka ili malo starijih odlaze i rade kriminalne abortuse. A onda se kasnije pojavi problem sa reproduktivnim zdravljem, pojavi se problem sa sterilitetom i svedoci smo da je broj bračnog steriliteta, pogotovo u Srbiji, jako uznapredovao, i to nije samo vezano, ne znam, za bombardovanje, za zračenje, već je uzrok sama patologija koja je počela već sa 14-15 godina starosti. Kroz edukacije smo primetili da ima dece koja su dosta edukovana o ovim temama, ali ima i onih koji nemaju validne podatke. Zato smo sastavili upitnik anonimnog karaktera koji će se podeliti srednjim školama, radiće se na uzorku od 30% učenika svake škole, ravnopravno raspoređeno prema polovima, na osnovu čega ćemo doći do podataka na koja i kakva pitanja mi treba da odgovorimo, jer se deca često ne usuđuju da ih javno postave, u kom smeru treba da idu naše edukacije ubuduće. Mladi se danas najviše informišu putem internet, od vršnjaka, a znatno manje od roditelja, u školi i naš cilj je da dobiju prave odgovore koje mogu preneti i drugima”, naveo je dr Antonić.
Upitan za mišljenje o HPV vakcini, dr Antonić je bio izričit – on je ZA.
“Ta vakcina je u pojedinim zemljama u upotrebi već više od 17 godina. Prema podacima na osnovu dosadašnjih istraživanja, ne postoji apsolutno ni jedna kontraindikacija zašto se ta vakcina ne bi dala. Mislim da je 17 godina koliko je prošlo od prvih vakcinacija dovoljno dugačak period da može da se vidi efekat ove vakcine, kao i moguće kontraindikacije. Krenulo se prvobitno sa idejom da se ta vakcina daje do 15. godine, pre stupanja u polne odnos jer se tako postiže najbolji efekat, a prema novijim istraživanjima vakcinu bi trebalo dati i ranije, od devete do dvanaeste godine. Što se ranije da vakcina manja je potreba za revakcinacijom. HPV vakcina nije u Srbiji zaživela kao obavezna vakcinacija, ali je ima. Ukoliko su roditelji zainteresovani, mogu dovesti dete u Dom zdravlja na pedijatriju gde je može primiti”, rekao je dr Antonić uz napomenu da ova vakcina ne znači da ubuduće ne treba koristiti zaštitu prilikom seksualnog odnosa, ili često menjati partnere, rizično se ponašati.
Nadovezujući se na ovu temu, dr Biljana Rajković je istakla da odziv na vakcinaciju HPV vakcinom u Valjevu, kao i ostalim opštinama Kolubarskog okruga nije dobar, da je naš okrug jedan od okruga sa najnižim obuhvatom vakcina. Ona je podsetila da vakcina nije obavezna, ali je preporučena i da lekar mora da ima jasan i nedvosmislen stav.
Ove i druge informacije Valjevci će dobiti u nedelju na Gradskom trgu, a kako je ovom prilikom istakla Vesna Ralić iz Omladine JAZAS, za očuvanje zdravlja bitne su edukativne i preventivne aktivnosti, kao i razni vidovi kontrole među kojima su redovni odlasci kod ginekologa, kao i testiranje u Zavodu za javno zdravlje.
Služba polivalentne patronaže Doma zdravlja Valjevo radi na edukaciji cele godine ne samo u decembru, podseća Vesna Pavlović.
“Naša poruka je usmerena na porodicu, roditelje, odrasle. Naša deca su ogledalo ove zajednice, jer ako bismo očekivali od njih da se odgovorno ponašaju i da poštuju savete struke, da se upućuju pitanjima na struku i da izbegnu sve druge spoljne izvore, onda moramo i sami dati primer odgovornog ponašanja”, poručila je Vesna Pavlović.
Aleksandar Tomić, predsednik Crvenog krsta Valjevo smatra da je edukacija jedini put da se dugoročno dođe do rezultata.
“Kada fokus javnosti sklizne sa jednog problema za koji duboko smatramo da smo rešili, jer sada je javno poznata informacija da se sa HIV-om ne samo živi nego i stari, mi odmah počnemo da se ponašamo kao da je ta stvar prošlost, a zapravo nije. Obuhvat terapije danas jeste osam puta veći nego što je bilo na samom početku infekcije. To je tačan podatak, ali postoji još jedan tačan podatak, a to je da najmlađa novoinficirana osoba ima 19 godina! Danas se mladi sve više informišu preko interneta, pa se postavlja pitanje da li pretražuju podatke na ispravan način, da li su im dostupni podaci, da li oni znaju da je, recimo, devetovalentna vakcina protiv HPV virusa u stvari neškodljiva. Da li će taj podatak pronaći na internetu ili će pronaći neke podatke sa sumnijih izvora. Kada smo ulagali veliki lokali napor, bavili se na najbolji način edukacijom, rezultati su bili bolji. Da se nismo na takav način bavili ne bismo u Srbiji imali 4.903 slučaja identifikovana, nego daleko veći broj. Naš zajednički zadatak je da neke normalne stvari prestanu da budu tabu. Da razgovaramo da je odlazak kod ginekologa jedan apsolutno prioritetan pregled da bi reproduktivno zdravlje ostalo na takvom nivou da taj bračni sterilitet počinje da pada”, poručio je Tomić.