Svake godine 29. oktobra, ljudi širom sveta se ujedinjuju kako bi podigli svest o moždanom udaru, vodećem uzroku smrti i invaliditeta. Tema za 2025. godinu je „Svaki minut je važan“, ističe kako svaka sekunda koja prođe tokom moždanog udara znači veće oštećenje mozga. Brza reakcija i hitna medicinska pomoć mogu smanjiti rizik od smrti i značajno poboljšati ishode. Moždani udar može se desiti bilo kome, bilo kada, bilo gde. Kada se prekine protok krvi u mozgu, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Prepoznavanje simptoma i brzo delovanje mogu napraviti ogromnu razliku između oporavka i doživotnog invaliditeta. Na žalost i pored sve savremene terapije trećina pacijenata pogođenih moždanim udarom premine.
– Opšte je poznato da je moždani udar najčešći uzročnik smrtnosti u svetu i naravno kod nas. To je najčešća neurološka bolest. U našoj bolnici i regionu koji pokriva Zdravstveni centar Valjevo imali smo 950 hospitalizovanih pacijenata od početka godine. Ako se to prevede u, na primer, 450 novih slučajeva godišnje, to je na žalost iznad proseka u Evropi i ostalom delu razvijenog sveta, gde se to kreće do 300 maksimalno, što pokazuje da je to kod nas izrazito često oboljenje i otuda velika opterećenost Službe neurologije i lekara koji rade sa ovom bolešću – rekao je prim. dr Mihailo Mirković, specijalista neurologije, načelnik Službe neurologije ZC VAljevo.
Zlatni standard u lečenju moždanog udara je trombolitička terapija koja se daje u vremenskom prozoru od 4,5 sata.
– Poremećaj balansa, stabilnosti, zamagljenje vida, padanje ugla usta, poremećaj govora, slabost u ruci, treba da budu alarmi da se radi o tom oboljenju koje ne boli i baš zbog toga što nemamo bol, već ove simptome koje smo naveli, pacijenti treba da obrate pažnju jer ih najčešće zaposltavljaju i ne javljaju se na vreme. Nama je bitno da pacijenti dođu u vremenskom prozoru kako bismo dali lek. Čak iako prođe taj vremenski prozor od 4,5 sata u određenim situacijama može se takođe raditi i takozvana rekanalizaciona terapija odnosno vađenje tog tromba iz zapušenog krvnog suda. Takođe metoda koju mi ne primenjujemo ovde, ali smo u kontaktu sa kolegama u Beogradu u KCS, gde šaljemo ovakve pacijente. Imali smo dosta slučajeva koje smo slali i koji su se uspešno oporavili – rekao je prim. dr Mirković, dodajući da su uključeni u svetsku naučnu japansku studiju koju rade i kolege iz Amerike i Singapura, evropskih centara za AMU i imamo desetak uključenih pacijenata, a radi se o tome da se prevaziđe taj vremenski prozor za davanje terapije i da se ne bude ograničeno sa 4,5 sati za davanje trombolitičke terapije.
Prim. dr Mihailo Mirković navodi da sve ono što se od dijagnostike i savremenog principa lečenja primenjuje u svetu, ukoliko nedostaje u našoj bolnici, velikim trudom prevazilazi saradnjom sa drugim centrima, te da kontinuirano prati sva nova naučna saznanja uključujući se i u naučne studije za ispitivanje nekih lekova koji mogu biti od koristi u lečenju akutnog moždanog udara.
Klasični faktori rizika su presudni za nastanak moždanog udara kod mlađih osoba koje su klasificirane kao mladi vaskularci i nisu retkost u lečenju. Svi klasični uzroci moždanog udara se mogu prevenirati i to su: povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi, pušenje cigareta, sveukupan nezdrav način života. Dostupne su novije laboratorijske analize tako da smo u mogućnosti da nađemo i poremećaje zgrušavanja krvi na primer ili hroničnu upalu krvnih sudova, koji su pokazatelji rizika za nastanak moždanog udara.
– Spektar analiza koje su proširene i do genetskih predispozicija, dovodi do toga da sve češće otkrivamo ovu bolest i kod mlađih ljudi. Tako da jeste uočljivo i da kod mlađih ljudi sve češće viđamo moždani udar. Postoji čitav spektar kardiovaskularnih bolesti i najteži su ti teritorijalni moždani udari gde je zapušen veliki krvni sud, ali imamo i manje moždane udare koji prođu bolje ili lakše kroz oporavak. Svakako najveći problem moždanog udara jeste velika smrtnost i velika invalidnost. Srećni su oni pacijenti koji prođu bez invalidnosti. Ono gde bi trebao da se pravi napredak jeste jedna rehabilitacija pacijenata odmah nakon moždanog udara. U svetu se sada već radi i na robotima koji to rade i viđaju se odlični pomaci i napredak u oporavku u fizikalnoj terapiji. To je jedno polje gde se može mnogo pomoći pacijentu, ako se na vreme započne ta pravovremena fizikalna terapija – zaključio je prim. dr Mihailo Mirković, načelnik neurološke službe ZC Valjevo.
PR Služba ZC Valjevo