Ovogodišnji dobitnik književne nagrade “Radovan Beli Marković” je Milan Micić, za delo “Zašto je petao prestao da kukuriče i druge kolonističke priče”, u izdanju “Akademske knjige” iz Novog Sada. Ovo priznanje, koje dodeljuje Biblioteka “Radovan Beli Marković”, Miciću je uručeno 10. oktobra, na svečanosti u porti manastira Svetog Georgija, u Ćelijama kod Lajkovca, sela u kom je Beli Marković rođen i proveo detinjstvo. Micić je četvrti laureat ove značajne književne nagrade.
Odluku o dodeli nagrade Milanu Miciću, doktoru istorijskih nauka, generalnom sekretaru Matice Srpske, za knjigu proze koja se sastoji od 10 priča, tematski vezanih za koloniste između dva svetska rata u Banatu, žiri je doneo jednoglasno, u konkurenciji 50 dela pristiglih na konkurs. Nagrada “Radovan Beli Marković” sastoji se od povelje i novčanog iznosa od 140.000 dinara. Dodeljuje se 10. oktobra, simbolično, na dan kada je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih književnika Radovan Beli Marković rođen.
“Radovan Beli Marković trasirao je put kojim idemo svi mi ko ji smo samosvojni u srpskoj književnosti i koii imamo svoju priču, koii imamo svoj kraj i imamo svoje ljude. Da li velike teme postoje negde drugde van nas, negde tamo u onom velikom i obećanom svetu o kojem možda maštamo živeći u svom kraju!? Radovan Beli Marković pokazao je da život teče tamo gde ljudi postoje, gde ljudi žive, da život teče i da se čuda dešavaju tamo gde je pesnik, gde je književnik i gde svi ljudi oko njega udišu taj vazduh, gledaju tu travu, tu šumu i vide napuklinu na kamenu, i vide da život oko njih traje. Hvala Radovanu Belom Markoviću sto je otvorio put ka nečemu što se zove samosvojna, autentična književnost, književnost srca, duše, gde su ljudi oko njega pravi istinski junaci, ne samo života nego i književnosti”, istakao je laureat Milan Micić u svojoj besedi.
Obrazloženje nagrade predstavila je dr Slađana Ilić, predsednica žirija. Osim nje, članovi žirija bili su još Vesna Trijić i Daren Milivojević.
“Ostvarenje Milana Micića svojevrsna je hronika jednog veka, mentaliteta kolonističkog života, rekla je predsednica žirija Slađana lić, “Tragika junaka u složenim životnim uslovima, dva rata i seobe, zarobljeništvo u Rusiji, pa pečalba u Americi i na kraju dolazak novih vrednosti, kada se muka konstantno uvećava, čine to da junaci mnogo toga počinju da posmatraju kroz lupu straha i brige. Ipak, njihov životni vitalizam, osim što ih tera da za sve što ih zatiče nađu rešenja, održava se i specifičnim, izuzetnim smislom za humor, prihvatanjem raznorodnih životnih i društvenopolitičkih činjenica sa takvim odmakom. Otuda u pričama kao dominantne figure nalazimo ironiju i autoironiju, a kao postupak dominira situacijska komika. Vrve od gotovo neverovatnih događaja, pored već navedenog očuđavanja pripovedanog prostora, uočavamo i druge veze sa poetikom priča Radovana Belog Markovića, naročito sa onima koje sadrže politički diskurs”, rekla je između ostalog dr Slađana Ilić obrazlažući odluku žirija.
Radovan Beli Marković živeo je, stvarao i počiva u Lajkovcu, poznatoj železničkoj varošici. Dobitnik je bezmalo svih najznačajnijih književnih nagrada. Preminuo je 2022. godine, na Bogojavljenje. Nekoliko meseci pred smrt, proglašen je za prvog Počasnog građanina Lajkovca. Od nedavno, Biblioteka u Lajkovcu nosi njegovo ime.
Dosadašnji dobitnici nagrade “Radovan Beli Marković” su Slavica Garonja za roman “Šapati Male Vlaške”, u izdanju “Prometeja”, Emir Kusturica za knjigu “Vidiš li da ne vidim” (Srpska književna zadruga) i Aleksandar Gatalica za zbirku priča “Druga violina i druge priče” u izdanju “Akademske knjige” iz Novog Sada.