Portal Valjevska posla treću godinu zaredom objavljuje serijal “Najbolji među najboljima”, posvećen đacima generacije svih valjevskih osnovnih i srednjih škola. Smatramo da je jako važno da Valjevo upozna svoje najuspešnije učenike na pravi način i da naši “svepetičari” zaslužuju posebno predstavljanje, ne samo zbog toga što su vredno učili i osvajali nagrade, već zato što zaista predstavljaju mlade ljude za primer. Serijal je ujedno i prilika da se toj izuzetnoj deci zahvalimo na vrednom radu i trudu, na istrajnosti, da im poželimo sve najbolje u daljem školovanju i životu, da im javno pošaljemo poruku da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh itekako znači, jer upravo su oni naša budućnost. Jedni od najboljih među najboljima su Bojana Petrović i Jakov Tešanović, Đaci generacije OŠ “Desanka Maksimović” u Valjevu.
“U OŠ “Desanka Maksimović” postoji veliki broj talentovane, vredne i marljive dece. Ove godine su se među njima izdvojila dva učenika odeljenja VIII-2 Bojana Petrović i Jakov Tešanović. Postigli su izuzetne rezultate i zaslužili titulu Đaka generacije. Oni su ponos svojih roditelja, nastavnika, drugara i cele zajednice, njihov primer bi trebao da bude vodič budućim generacijama. Čast mi je što sam ih pratila na ovom deliću puta obrazovanja”, naglasila je Ana Vujić, razredni starešina Bojane Petrović i Jakova Tešanovića.
Bojana Petrović rođena je 28. avgusta 2009. godine u Valjevu, od oca Dejana i majke Katarine. Nosilac je “Vukove” diplome. Ostvarila je zapažene rezultate na takmičenjima iz matematike i biologije. U II razredu učestvovala je na međunarodnom takmičenju “Kengur bez granica”. U V razredu učestvovala je na školskom, opštinskom i okružnom takmičenju iz matematike. U VI razredu osvojila je 2. mesto na Ppštinskom i 2. mesto na Okružnom takmičenju iz biologije, dok je u VII razredu osvojila 3. mesto na Opštinskom takmičenju iz biologije i ima učešće na Okružnom takmičenju.
“Bojana jedna izvrsna, pametna i draga devojčica koja je u svakom smislu primer učenicima, dete vredno divljenja. Uvek je spremna da preuzme inicijativu u timskim radovima i da podstakne druge na uspeh. Njeni nastavnici je često ističu kao primer odgovornosti i posvećenosti obrazovanju. Bojanina želja za stalnim učenjem, marljivim izvršavanjem školskih obaveza, učešće i doprinos u mnogim aktivnostima, humanost, ljubaznost, pažljivost prema svima su samo neke od vrlina koje je krase”, ističe u opisu Bojane Petrović razredni starešina Ana Vujić.
Jakov Tešanović rođen je 8. jula 2024. godine. Sin je Saše i Tanje Tešanović. Još od ranog detinjstva, Jakov je pokazivao izuzetan talenat i interesovanje za različite oblasti. Učestvovao je na takmičenjima iz biologije, engleskog jezika, matematike, hemije, odbojke i košarke, gde je postigao impresivne rezultate. Nosilac je “Vukove” diplome. Jakov se istakao svojim izvanrednim akademskim dostignućima, osvajajući mesta na brojnim takmičenjima i stekavši brojne nagrade.
“Njegovo predano učešće u školskim aktivnostima nije se završilo samo na takmičenjima. Takođe je aktivni član gradskog kluba u košarci, gde je svojim timskim duhom i sportskim veštinama bio inspiracija svojim drugarima. Jakov Tešanović nije samo sjajan učenik, već i izuzetno draga osoba koja je poznata po svojoj ljubaznosti, poštovanju prema drugima i spremnosti da uvek pomogne. Njegova sposobnost da motiviše druge i da bude uzor svojim vršnjacima čini ga idealnim kandidatom za zvanje Đaka generacije. Njegova upornost, marljivost i sklonost ka učenju i istraživanju čine ga ne samo akademski uspešnim, već i primerom pravog lidera u školskoj zajednici”, ističe u opisu Jakova Tešanovića razredni starešina Ana Vujić.
– Koliko vam znači titula Đaka generacije?
Bojana: Đak generacije je, za mene jedna velika titula, koja zahteva puno truda i rada i zato mi puno znači.
Jakov: Đak generacije je priznanje koje meni izuzetno mnogo znači.
– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao Đak generacije? Koliko je to u vašem slučaju bilo teško?
Bojana: Da bi neko postao Đak generacije potrebno je uložiti puno truda i rada, dosta slobodnog vremena, odreći se puno toga, ali na kraju rezultat je izvanredan. U mom slučaju, rekla bih da je ponekad bilo teško, dok je, sa druge strane, ponekad bilo i lako. Najvažnije je da verujete u ono što radite i uspeh će svakako doći.
Jakov: Postati Đak generacije zahteva mnogo truda i rada. U mom slučaju bilo je izazovno, ali svaki napor se isplati kad se vidi rezultat.
– Šta vam je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju laskave titule Đak generacije?
Bojana: Motivaciju sam pronalazila u tome da će posle svakog truda doći nagrada, time sam se vodila kroz celo školovanje. Naravno, postojale su i prepreke, kao što su manjak vremena ili neorganizovanost, ali sam težila ka tome da ih zaobiđem.
Jakov: Motivacija za postizanje titule Đak generacije bila je želja za ličnim napretkom i postizanjem najboljih rezultata. Na putu ka tom cilju susretao sam se s izazovima poput visokih očekivanja, intenzivnog rada i balansiranja između školskih obaveza i drugihaktivnosti. Važno je bilo održati motivaciju i upornost uprkos svim preprekama koje su se pojavljivale.
– Kako se među vršnjacima gleda na priznanje Đak generacije? Da li je popularno biti Đak generacije, ili ne?
Bojana: Među vršnjacima se na priznanje Đak generacije gleda sa poštovanjem. Svi su se obradovali i iskreno čestitali, što mi puno znači.
Jakov: Iz mog iskustva, priznanje Đak generacije među vršnjacima se generalno poštujei ceni. Biti Đak generacije nije nužno popularno u smislu da svako to želi, jer to zahteva puno rada i predanosti. Međutim, to priznanje nosi određeni ugled i poštovanje zbog postignutih rezultata i posvećenost iškoli. U mom slučaju, moji drugarisu mi čestitali i podržali kada sam postao Đak generacije, što mi je mnogo značilo.
– Navedite uspomene koje ćete posebno poneti iz osnovne škole?
Bojana: Uspomene koje ću posebno poneti iz osnovne škole su druženja sa mojim drugarima i ekskurzije na kojima smo bili, sve one šale i igre koje smo zajedno smišljali. Smatram da su to većini najdraže uspomene koje pamtimo.
Jakov: Iz osnovne škole ću posebno poneti uspomene na prijateljstva koja sam stekao, nezaboravne časove sa omiljenim nastavnicima, školske priredbe i sportska takmičenja u kojima sam učestvovao. Takođe, pamtiću i radost uspeha na takmičenjima, kao i sve one male svako dnevne trenutke koje čine školske dane posebnim.
– Najvažnije životne lekcije koje ste naučili u školi?
Bojana: Tokom svakog perioda u životu naučimo puno toga, bio taj period lep ili ružan. Ono što bih ja posebno istakla je da se naporan rad uvek isplati, da uvek treba postupiti ispravno, bez obzira na ishod i da nikoga ne treba osuđivati.
Jakov: Najvažnija životna lekcija koju sam naučio u školi je da je upornost ključna za postizanje ciljeva. Naučio sam da je važno raditi naporno i ne odustajati, čak i kada se suočavam s izazovima ili neuspesima. Svaki neuspeh može biti prilika za učenje i rast, a svaki uspeh dolazi kao nagrada za uloženi trud i posvećenost.
– Koji srednju školu i smer ste upisali?
Bojana: Upisala sam Valjevskui gimnaziju, društveno-jezički smer. Imala sam 97,65 bodova i bila sam prva na rang listi. Odlučila sam se za tu školu i taj smer zato što je to škola koja je najbliža onome čime želim da se bavim i zato što smatram da u toj školi mogu najviše da napredujem i da svi moji talenti dođu do izražaja. Kao i to da i dalje imam širok spektar mogućnosti za nastavak školovanja.
Jakov: Upisao sam prirodno-matematički smer u Valjevskoj gimnaziji sa ostvarenih 88,35 bodova. Odlučio sam se za prirodno-matematički smer u jer sam oduvek bio fasciniran matematikom, naukom i istraživanjem prirodnih fenomena. Smatram da će mi ovaj smer pružiti čvrstu osnovu u tim oblastima i otvoriti vrata za dalje školovanje i karijeru u oblastima koje me zaista interesuju.
– Kakvi su vaši planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Bojana: Kada završim školovanje volela bih da se bavim novinarstvom, da radim sa raznim poznatim časopisima i objavljujem svoje članke, izdajem knjige, ili se bavim glumom i voditeljstvom.
Jakov: Nakon završetka školovanja, planiram da se usmerim ka ostvarivanju karijere u programiranju.
– Da li po završetku školovanja vidite sebe u Srbiji i planirate da ostaneš da živite i radite u svojoj domovini?
Bojana: Da, vidim sebe u Srbiji, zato što smatram da u našoj zemlji ima dovoljno prostora za napredovanje.
Jakov: Ukoliko Srbija pruža prilike koje odgovaraju mojim ciljevima i ambicijama definitivno bih radije ostao ovde.
– Na kraju, poruka narednim generacijama?
Bojana: Narednim generacijama bih poručila da pre svega ostalog, veruju u sebe, ne odustaju od svojih ciljeva, ma koliko to bilo teško, znaju da se na kraju svaki trud i rad isplati, ali možda i najvažnije, da posle jednog pada ili jedne loše ocene, nastave još jači.
Jakov: Moja poruka narednim generacijama je da veruju u svoje sposobnosti i da teže ka svojim ciljevima. Važno je da budete predani učenju i razvoju svojih veština, ali isto tako da negujete empatiju i saradnju sa svojim vršnjacima.
Kao priznanje za trud i postignute rezultate i uspeh, đaci generacije Bojana Petrović i Jakov Tešanović su od OŠ “Desanka Maksimović” na poklone dobili lap-topove.
Autor serijala: Marija Petrović-Marković, dipl. novinar