Portal Valjevska posla četvrtu godinu zaredom objavljuje serijal “Najbolji među najboljima”, posvećen đacima generacije svih osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Valjeva. Smatramo da svako od njih zaslužuje posebno predstavljanje, ne samo zbog toga što su vredno učili i osvajali nagrade, već zato što predstavljaju mlade ljude za primer. Serijal služi da Valjevci upoznaju svoje najuspešnije učenike, a ujedno je prilika da se toj izuzetnoj deci zahvalimo na vrednom radu, trudu i istrajnosti, da im poželimo sve najbolje u daljem školovanju i životu, da im javno pošaljemo poruku da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh itekako znači, jer su oni naša budućnost. Jedan od najboljih među najboljima je Lazar Ćosić, đak generacije Odeljenja obdarenih za matemetiku u Valjevskoj gimnaziji.
Lazar Ćosić rođen je 14. jula 2010. godine u Valjevu. Sin je Milana i Sanje Ćosić. Nosilac je diplome “Vuk Karadžić” i diploma “Dositej Obradović” iz matematike, fizike, hemije, geografije, biologije, informatike i računarstva, srpskog i engleskog jezika. Položio je prijemni ispit u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu sa maksimalnim rezultatom i stekao pravo na upis u Mentorsko odeljenje.
U nižim razredima, koje je pohađao u OŠ “Vladika Nikolaj Velimirović”, Lazar je bio veoma uspešan i postizao sjajne rezultate – od nagrada za likovne i literarne radove na Dečjim nedeljama, do takmičenja i osvajanja brojnih nagrada iz matematike, fizike, srpskog jezika, biologije. Školovanje je nastavio u Valjevskoj gimnaziji, koju pohađa od sedmog razreda, jednako uspešno kao i u osnovnoj školi.
Tokom sedmog razreda, kao učenik Odeljenja obdarenih za matemetiku, osvojio je prva mesta na opštinskim takmičenjima iz matematike, fizike, engleskog jezika, informatike i hemije, drugo mesto iz srpskog jezika. Na okružnim takmičenjima bio je prvi iz fizike i hemije, drugi iz matematike i informatike i plasirao se na republička takmičenja.
Na Regionalnom takmičenju “Nacionalna geografska olimpijada” zauzeo je 2. mesto, a na Republičkom nivou 3. mesto, bronzanu medalju. Treće mesto i bronzanu medalju, osvojio je i na Republičkom takmičenju iz matematike i takođe bio trećeplasirani na Republičkom takmičenju iz fizike.
U prvom krugu međunarodnog matematičkog takmičenja “Kengur bez granica” osvojio je Drugu nagradu, a na Republičkom takmičenju zauzeo 1. mesto – zlatnu medalju.
U osmom razredu osvojio je treće mesto u Matematičkom maratonu. Ostvario je plasman na Matematičku olimpijadu i plasirao se u prvih deset takmičarau. Na međunarodnom matematičkom takmičenju “Kengur bez granica” osvojio je Drugu nagradu. Pored ovih, imao je i učešće na “Nacionalnoj geografskoj olimpijadi”, gde je osvojio 2. mesto.
Lazar je punih sedam godina polaznik matematičke škole “Integral”. Ove školske godine, sa najboljim ocenama diplomirao je osnovno muzičko obrazovanje u Muzičkoj školi “Živorad Grbić” u klasi profesora Ivana Teofilović, odsek saksofon.
“Lazar je jedna izuzetna mlada osoba. Svojim ponašanjem, odnosom prema radu i profesorima pokazao je visok nivo znanja i stabilnost. Njegov prepoznatljiv osmeh, komentar u pravom trenutku razbijao je napetost pred kontrolni ili takmičenje. Znam da ga čeka sjajna budućnost, a meni ostaje da mu se zahvalim za ove dve godine koje je podelio sa nama – sa osmehom, poštovanjem i punim srcem”, istakla je Jovana Stevanović, Lazereva razredna.
– Koliko ti znači priznanje ĐAK GENERACIJE?
Znači, puno znači. To je velika čast i zadovoljstvo, u smislu da je neko prepoznao, vrednovao i nagradio vaše rezultate i uspehe. Veliki je ponos i satisfakcija, podstreh za dalje, jer svaka nagrada čini vaše uspehe većim i lepšim, podseća vas da nastavite tako, zato i postoji.
– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao ĐAK GENERACIJE? Koliko je to, u tvom slučaju, bilo teško?
Trud i rad u vezi sa tim je jako individualna stvar. Pretpostavljam da neki učenici ulože više, neki manje, što zavisi od mnogih faktora. U mom slučaju, srećom, a i sticajem okolnosti, meni lično nije bilo previše teško, što bi rekli, išlo mi je od ruke, a mnogi profesori kažu da sam nadaren i talentovan.
– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju laskave titule ĐAK GENERACIJE?
Znate kako, dok ste mali i prolazite kroz školovanje i učenje, prevazilazeći prepreke i rešavajući postavljene vam zadatke, ne razmišljate mnogo o toj tituli. Titula dođe kao šlag na tortu, kao nagrada za vaše uspešno odrađene zadatke i dostignute ciljeve, za rezultate i uspehe koje ste postigli, tako da dok se borite za svaki poen i svako rešenje problema, niste ni svesni da ćete na kraju dobiti i tu laskavu titulu, što je veoma lepo.
– Kako se među vršnjacima gleda na ĐAKE GENERACIJE? Da li je popularno biti ĐAK GENERACIJE, ili ne?
Teško pitanje. Sa jedne strane imate pohvale i čestitke, radovanje drugara, a sa druge, iskren da budem, osporavanje, unižavanje potsignutog i večito onu titulu “štrebera”, što kad prevaziđete i naučite da se nosite s tim, zadovoljstvo ipak pripada vama.
– Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz osnovne škole?
Naravno divne uspomene na dogodovštine i anegdote sa časova, zatim izlete, ekskurzije, matursko veče, basket posle škole, mnogo lepih uspomena sa takmičenja, olimpijada, kampova po raznim mestima u Srbiji, mnogo poznanstava i druženja za vreme i posle obavljenih zadataka…
– Najvažnija životna lekcija koju si naučio u školi?
Lekcija koju sam naučio je da postavim sebi ciljeve, da ne odustajem od njih i istrajem u dostizanju istih, da se ne obazirem na loše namere pojedinaca… Imam svoj put i želim da dostojanstveno i ponosno nastavim njim, da budem najbolja verzija sebe i nadam se jednog dana uživam u poslu koji volim i doprinosim svojoj zajednici na bilo koji način.
– Koji srednju školu i smer si upisao? Koliko si poena imao na prijemnom ispitu?
Za svoju srednju školu izabrao sam Matematičku gimnaziju u Beogradu, jer sam toliko toga lepog čuo o njoj, a s obzirom na to da sam pored ostalih predmeta, jer imam devet “Dositejevih” nagrada, izabrao matematiku kao omiljenu, smatram da sam izabrao najbolje. Na prijemnom ispitu, u velikoj konkurenciji od 239 kandidata iz cele države, jedan sam od retkih koji je ostvario maksimalnih 240 poena, tako da sam stekao i pravo na upis u Mentorsko odeljenje, što podrazumeva individualan, pojačan rad sa profesorima.
– Zašto si odlučio da upišeš baš tu školu?
Izabrao sam je, jer je to škola od posebnog nacionalnog značaja, jer ima najbolje uslove za rad u toj oblasti, jer pruža velike mogućnosti za napredovanje, takmičenja, putovanja, a takođe i široke mogućnosti za nastavak školovanja, kako u zemlji, tako i inostranstvu. Veoma mi se dopada kad čujem i čitam o uspesima tih učenika na međunarodnom, tj. svetskom nivou, pa želim da se oprobam i ja. Takođe su posvećeni i ostalim aktivnostima, kao na primer sportu, gde ja izdvajam košarku koju obožavam, a i ostale sekcije, na primer muzička, gde mogu da se angažujem sa svojim saksofonom, jer sam završio i OMŠ “Živorad Grbić” u Valjevu.
– Koja su tvoja očekivanja od srednje škole?
Moja očekivanja su velika, prvenstveno od samog sebe, a onda i svega ostalog, u smislu dosta rada, vežbe i upijanja znanja od najeminentnijih profesora, očekujem jaku konkurenciju među učenicima i veliku posvećenost svojim naumima… iz prethodnih iskustava znam, da nije baš jednostavno i ni malo lako, da su kriterijumi vrlo visoki, ali ja volim izazove, pa ću pokušati da nađem svoje mesto u tom, kako kažu “rasadniku pametnih glavica”.
– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Ne znam da vam kažem… videćemo. Želja mi je posle te škole da nastavim obrazovanje, izaberem najbolji fakultet takođe, možda ovde, možda u inostranstvu, o tom-potom, rano je. Najpre, s obzirom na to da se selim u veliki grad, da počinjem od početka i pohađam najjaču srednju matematičku školu, prvo uspem da se uklopim i zadovoljim kriterijume tu, pa ćemo videti.
– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?
Svejedno. Ne bi bilo loše malo boraviti u inostranstvu, ako se ukaže dobra prilika i ja je budem zaslužio, što da ne, sve je otvoreno. Najpre da vidimo kako ću se snaći u ovoj, mojoj novoj školi. Nadajmo se najboljem.
– Na kraju, tvoja poruka narednim generacijama?
U današnjem svetu postavljenih prioriteta i sistemu vrednosti, imam utisak da deca ne pridaju previše značaja obrazovanju i učenju, imaju previše drugih izazova i “zanimljivijih stvari” za gubljenje vremena i po malo pogrešne idole… ali, ipak mislim da se uvek isplati raditi na svom usavršavanju i da kad-tad dođe vreme da se poštuje i vrednuje znanje i obrazovanje i znate ono, znanje je jedino što vam niko nikad ne može oduzeti.
Kao đak generacije Lazhar Ristić je od Valjevske gimnazije na poklon dobio lap top, koji će mu, kako je istakao, mnogo značiti.
“U Internat gde odlazim, mogu samo njega da ponesem, za veću mašineriju nema mesta u sobi. Ali, moram da spomenem i nagradu od prošle godine, gde sam kao najuspešniji takmičar, sa najviše osvojenih nagrada na okružnom i republičkom nivou, pored kvalitetnih knjiga, od škole dobio i bicikl na poklon, kome sam se takođe veoma obradovao”, istakao je Lazar.