Portal Valjevska posla četvrtu godinu zaredom objavljuje serijal “Najbolji među najboljima”, posvećen đacima generacije svih osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Valjeva. Smatramo da svako od njih zaslužuje posebno predstavljanje, ne samo zbog toga što su vredno učili i osvajali nagrade, već zato što predstavljaju mlade ljude za primer. Serijal služi da Valjevci upoznaju svoje najuspešnije učenike, a ujedno je prilika da se toj izuzetnoj deci zahvalimo na vrednom radu, trudu i istrajnosti, da im poželimo sve najbolje u daljem školovanju i životu, da im javno pošaljemo poruku da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh itekako znači, jer su oni naša budućnost. Jedan od najboljih među najboljima je Vuk Jakovljević, đak generacije Poljoprivredne škole sa domom učenika Valjevo.
Vuk Jakovljević, rođen je 8. avgusta 2006. godine od oca Zorana i majke Sanje. Poljoprivrednu školu sa domom učenika Valjevo, smer Veterinasrki tehničar završio je kao “Vukovac”. Tokom srednjoškolskog obrazovanja ostvario je zapažwne rezultate na takmičenjima “Domijada”, iz srspkog jezika, biologije, veterine…
Od prvog razreda srednje škole Vuk je aktivan u vannastavnim aktivnostima. Učestvovao je u prvoj godini u Kulturno-umetničkoj “Domijadi” i osvojio 1. mesto sa dramom “Zagrljalj”. Iste godine je učestvovao na Regionalnom takmičenju iz biologije osvojivši 3. mesto. U drugoj godini je na “Domijadi” nastupao sa prikazom “Srećno mesto” i opet bio prvi. U trećem razredu, na Opštinskom takmičenju iz srpskog jezika osvojio je 3. mesto, a 3. mesto osvojio je i na Opštinskom takmičenju iz biologije. Te godine na “Domijadi”, u kategoriji poetski prikaz, sa pesmom “Vuk” osvaja opet 1. mesto. U četvrtom razredu, Vuk se bavio naučno istraživačkim radom i učestvovao je na seminaru antropologije u Naučno-obrazovnom i kulturnom centru “Vuk Karadžić” sa radom na temu “Lov kao sport ili ubistvo”. Istovremeno, na Republičkom takmičenju iz oblasti veterine osvaja 2. mesto. Kao stanar učeničkog doma učestvovao je u svim vannastavnim aktivnostima: dramskim, literarnim, poetskim. Na svim školskim priredbama bio je jedan od nezamenljivih učesnika.
“Već pri prvom susretu Vuk me imepresionirao svojom zrelošću, inteligencijom, ozbiljnošću i širinom interesovanja koje poseduje i koje je za ove četiri godine boravka u školi i učeničkom domu sve više nadograđivao. Kao veoma staložen u donošenju odluka, uvek primernog vladanja, lepog vaspitanja i sa osećajem za nesebično drugarstvo, održavao je harmoničan odnos sa svim profesorima i učenicima u svom okruženju. Vukova interesovanja za predmete, kako stručne, tako i opšteobrazovne, nisu bila trenutna, nego ih je stalno unapređivao tokom svog boravka u školi i van nje. Pored toga, uvek se trudio da svojom aktivnošću zainteresuje i druge učenike da se uključe u širenje znanja iz onih oblasti koje su važne za pravilno gajenje i brigu o životinjama. Karakter Vuka Jakovljevića krase mnoge lepe osobine – on je vredan, brižan, uporan, svestran, duhovit i pametan mlad čovek koji ima svestrana interesovanja, a kao odličnom đaku kroz sva četiri razreda srednje škole dodeljena mu je diploma “Vuk Karadžić”, uz koju će sa ponosom nositi i zaslužnu titulu đaka generacije. Čestitamo mu i želimo svu sreću u nastavku školovanja i u životu”, istakao je Marko Stojanović, razredni starešina Vuka Jakovljevića.
– Koliko ti znači priznanje ĐAK GENERACIJE?
Titula đaka generacije predstavlja veliko priznanje za moj rad i postignuća tokom školovanja. To je potvrda truda i posvećenosti koje sam uložio u svoje obrazovanje.
– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao ĐAK GENERACIJE? Koliko je to, u tvom slučaju, bilo teško?
Nije bilo teško, ali sam morao da učim svaki dan. Trudio sam se da radim u kontinuitetu. Takmičenja iz srpskog jezika i takmičenje veterinarske medicine su najviše doprineli.
– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju laskave titule ĐAK GENERACIJE?
Motivacija mi je bila želja za napretkom i mogućnosti koje mi donosi sama titula. Prepreke nisu postojale.
– Da li misliš da priznanje ĐAK GENERACIJE može da ti pomogne u nastavku obrazovanja i u daljem životu i na koji način?
Titula đaka generacije je sama po sebi kruna nečijeg truda, nadam se da i drugi ljudi imaju takav pristup.
– Kako se među vršnjacima gleda na priznanje ĐAK GENERACIJE? Da li je popularno biti ĐAK GENERACIJE, ili ne?
Titula đaka generacije mojim vršnjacima ne znači ništa.
– Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz srednje škole?
Uspomene koje ću najduže pamtiti vezane su najviše za Dom učenika i “Domijade”. Takođe uspomene koje ću još pamtiti su pripreme za takmičenja koje su jedan od najbitnijih procesa u školstvu.
– Najvažnija životna lekcija koju si naučio u školi?
Nije bitno šta je rečeno, nego ko je rekao.
– Koji fakultet i smer si upisao?
Konkurisao sam na dva fakulteta. Fakultet veterinarske medicine u Beogradu sam već upisao, a za Veterinarski fakutet u Ljubljani (Veterinarska fakulteta v Ljubljani) još uvek čekam rezultate.
– Zašto si se baš odlučio za taj fakultet?
Veterinarska medicina mi je oduvek bila prva želja za školovonja, a mislim da mi Univerzitet u Ljubljani otvara vrata za mnoge isntitute u kojima bih želeo da radim u budućnosti.
– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Nadam se da ću fakultet završiti u roku i da ću posle osnovnih, upisati doktorske studije na Veterinarskm fakultetu. Moja želja je da radim na naučnim institutima.
– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?
Ne. Mislim da trenutno Srbija ne ceni dovoljno nauku i obrazovanje.
– Na kraju, tvoja poruka narednim generacijama?
Pre svega treba da upišu ono što njih ispunjava i ono u čemu se pronalaze i da školu shvate kao priliku, a ne kao obavezu. Znanje koje steknu sada, može im otvoriti mnoga vrata kasnije.
Kao Đak generacije, Vuk Jakovljević je od Poljoprivredne škole sa domom učenika Valjevo na poklon dobio knjige, specijalnu diplomu i novčanu nagradu.