Portal Valjevska posla četvrtu godinu zaredom objavljuje serijal “Najbolji među najboljima”, posvećen đacima generacije svih osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Valjeva. Smatramo da svako od njih zaslužuje posebno predstavljanje, ne samo zbog toga što su vredno učili i osvajali nagrade, već zato što predstavljaju mlade ljude za primer. Serijal služi da Valjevci upoznaju svoje najuspešnije učenike, a ujedno je prilika da se toj izuzetnoj deci zahvalimo na vrednom radu, trudu i istrajnosti, da im poželimo sve najbolje u daljem školovanju i životu, da im javno pošaljemo poruku da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh itekako znači, jer su oni naša budućnost. Jedan od najboljih među najboljima je Sergej Ilić, đak generacije Prve osnovne škole u Valjevu.
Sergej Ilić rođen je 15. novembra 2010. godine u Valjevu. Sin je Srđana i Jasmine Ilić. Prvu osnovnu školu završio je kao učenik VIII-1 odeljenja. Mlađe razrede pohađao je kod učiteljice Violete Sević, a od 5. razreda odeljenjski starešina mu je bila Milica Kovač. Sergej je nosilac “Vukove” diplome, diploma “Dositej Obradović” za ostvarene rezultate na takmičenjima iz srpskog jezika i jezičke kulture , geografije, fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.
Još od ranog detinjstva Sergej je pokazivao talenat i interesovanje za različite oblasti. Kao predškolac pohađao je Suan Pan mentalnu aritmetiku, obrazovno razvojni program za isticanje potencijala dece uzrasta od 5-14 godina. Ovaj osmomesečni program položio je sa maksimalno osvojenih 100 poena na završnom testu. Tokom školovanja učestvovao je na takmičenjima iz matematike, srpskog jezika i jezičke kulture, geografije i brojnim sportskim takmičenjima u košarci.
Tokom mlađih razreda (II-IV) učestvovao je na takmičenjima školskog i opštinskog nivoa iz matematike, za koje je nagrađen pohvalnicama Prve osnovne škole i Društva matematičara Srbije. Tokom starijih razreda (V-VIII), ostvario je izvanredne uspehe na takmičenjima iz srpskog jezika i jezičke kulture, geografije i brojnim ekipnim takmičenjima u košarci. U petom razredu osvojio je 2. mesto na opštinskom i 3. mesto na okružnom takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture. U šestom razredu osvojio je 2. mesto na opštinskom i 2. mesto na okružnom takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture. U sedmom razredu osvojio je 1. mesto na opštinskom i 3. mesto na okružnom takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture i plasirao se na republičko takmičenje, gde je rangiran na zavidnom 5. mestu. U sedmom razredu je, takođe, osvojio 2. mesto na opštinskom, 1. mesto na okružnom i Drugu nagradu na republičkom takmičenju iz geografije. U sedmom i osmom razredu sa svojim timom osvajao je 2. mesto na osnovnom nivou takmičenja u košarci.
“Sergej je ambiciozan, vredan, odgovoran i svestran učenik. Sa lakoćom je sticao znanja tokom svih osam godina. Za njega škola nije predstavljala napor. Njegovi nastavnici ga često ističu kao primer odgovornosti i posvećenosti obrazovanju. Iako je uspešan u svim predmetima, najomiljeniji su mu: geografija, srpski jezik i književnost i matematika. On je vedar, nasmejan, duhovit i druželjubiv dečak. Nesebično je pružao pomoć drugarima u savladavanju brojnih školskih obaveza kad god je to bilo potrebno. Pravičan je i spreman da uvek kaže istinu.
Sergej je takođe aktivni član gradskog košarkaškog kluba, gde je svojim timskim duhom i sportskim veštinama inspiracija svojim drugarima. Od šeste godine predano trenira košarku i sa svojim klubom postiže brojne rezultate. Veliku motivaciju za profesionalnim bavljenje košarkom dobija i od svojih trenera i brojnih poznavalaca košarke. Njegova najveća želja je da igra u najvećim svetskim klubovima i da jednog dana bude član reprezentacije Srbije. U slobodno vreme igra šah, vozi bicikl i pešači u prirodi”, istakla je Milica Kovač, Sergejeva razredna.
– Koliko ti znači priznanje ĐAK GENERACIJE?
Prija, svakako. Predstavlja nagradu za sav trud, rad i zalaganja tokom proteklih osam godina. Lep je osećaj znati da si od svih učenika izabran kao najbolji.
– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao ĐAK GENERACIJE? Koliko je to, u tvom slučaju, bilo teško?
U mom slučaju, ne mnogo. Sa lakoćom sam sticao sva potrebna znanja i škola mi nije predstavljala napor. Trudio sam se da što više naučim na časovima, kako bih slobodno vreme posvetio košarci. Kada su takmičenja u pitanju, tu je već potrebno izdvojiti dosta vremena za pripremu i uskladiti ga sa drugim obavezama. Najbitnija je dobra organizacija.
– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju laskave titule ĐAK GENERACIJE?
Nisam imao takvu vrstu motivacije. Imao sam želju da budem što bolji u svemu što radim i da postižem najbolje rezultate na svim nivoima takmičenja. Titula Đaka generacije je jednostavno došla kao rezultat svih mojih uspeha.
– Kako se među vršnjacima gleda na ĐAKE GENERACIJE? Da li je popularno biti ĐAK GENERACIJE, ili ne?
Ne verujem da je ta titula današnjim generacijama toliko popularna, ali sam siguran da znaju da je cene i da se raduju tuđim uspesima. Svi su mi iskreno čestitali i to me najviše raduje.
– Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz osnovne škole?
Najviše ću pamtiti anegdote sa časova, doživljaje sa rekreativnih nastava sa učiteljicom, ekskurzije, uspehe na takmičenjima i divne nastavnike Prve osnovne škole. Naročito najbolju razrednu na svetu, Milicu Kovač.
– Najvažnija životna lekcija koju si naučio u školi?
Redovnim radom, upornošću, verom u sebe i dobrom organizacijom sve se može postići.
– Koju srednju školu i smer si upisao? Koliko si poena imao na prijemnom ispitu i koji si bio na rang listi?
Upisao sam Valjevsku gimnaziju, prirodno-matematički smer sa ukupno osvojenih 100,15 bodova i bio sam prvi na rang listi.
– Zašto si se odlučio baš za tu školu i taj smer?
Smatram da je gimnazija logični nastavak osnovnog obrazovanja. Mi smo u tim godinama kada nismo sigurni šta tačno volimo i čime želimo da se bavimo u budućnosti. Opredeljenja nam se menjaju iz godine u godinu. Gimnazija pruža tu širinu obrazovanja i u naredne četiri godine će se iskristalisati šta je to što mi se najviše sviđa i u čemu sam najbolji.
– Šta su tvoja očekivanja od srednje škole?
Nadam se da ću nastaviti tamo gde sam stao i da ću biti podjednako uspešan kao i do sada. Podjednako mi dobro idu i prirodne i društvene nauke, ali mislim da će mi prirodno-matematički smer biti najbolja baza za dalje školovanje.
– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Smatram da je obrazovanje jako bitno i nastojaću da završim fakultet. Sa druge strane, da budem iskren, košarka je nešto što je u mom srcu od malena. Treniram od svoje šeste godine, skoro svakodnevno. Moja najveća želja bi bila da se profesionalno time bavim. Veliku motivaciju za to dobijam i od svojih trenera, saigrača i dobrih poznavalaca košarke. Da li ću u tome uspeti, vreme će pokazati.
– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?
Volim ovu zemlju, ali ukoliko mi se ukaže prilika da studiram ili radim u inostranstvu, sigurno je neću odbiti. Želeo bih da što više putujem, obilazim brojne države i upoznjem različite narode i kulture.
– Na kraju, tvoja poruka narednim generacijama?
Postavite sebi ciljeve. Vrednim radom, trudom, a pre svega verom u sebe, lako se mogu ostvariti.
Kao đak generacije Sergej Ilić jeod Prve osnovne škole dobio knjigu za najboljeg učenika odeljenja, besplatnu sezonsku ulaznicu za SRC Petnica, knjige “Sabrane pripovetke” Ive Andrića i laptop.
