Već petu godinu zaredom, serijal „Najbolji među najboljima” donosi priče o najuspešnijim učenicima Valjeva. Ovog leta, portal Puls Valjeva nastavlja ovu lepu tradiciju i predstavlja učenike generacije svih osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Valjeva – kako gradskih, tako i seoskih. Cilj serijala je da Valjevci upoznaju svoje najuspešnije mlade sugrađane, da čuju njihove planove, snove i vrednosti koje ih vode. Svako od tih mladih ljudi ostavio je poseban trag u svojoj školi, a svojim znanjem, talentom i zalaganjem zaslužio je da bude predstavljen široj javnosti. Istovremeno, želimo da im uputimo iskrene čestitke i zahvalnost što svojim uspesima predstavljaju najbolje lice našeg grada i budu inspiracija budućim generacijama. Peta godina serijala potvrđuje da ovakve priče ne zastarevaju. Naprotiv, svaka nova generacija donosi mlade ljude koji zaslužuju da njihovi rezultati budu zabeleženi i sačuvani od zaborava. Jedan od najboljih među najboljima je Mateja Kaljević, Učenik generacije OŠ „Andra Savčić” Valjevo.
Mateja Kaljević rođen je 10. marta 2011. godine u Valjevu, od oca Zorana i majke Jelene. Nosilac je diplome „Vuk Karadžić“ i šest „Dositejevih“ diploma za izuzetne rezultate ostvarene tokom osnovnog obrazovanja iz matematike, fizike, geografije, biologije, engleskog jezika i muzičke kulture.
U trećem razredu osvojio je 2. mesto na Opštinskom takmičenju iz matematike. Zbog uzrasta, te školske godine nisu organizovana dalja takmičenja. U četvrtom razredu osvojio je 3. mesto na Opštinskom takmičenju iz matematike, a zatim je na Okružnom takmičenju iz istog predmeta nagrađen Pohvalom.
U šestom razredu ostvario je zapažene rezultate iz više nastavnih predmeta. Iz biologije je osvojio 3. mesto na Opštinskom i 3. mesto na Okružnom takmičenju. Iz fizike osvojio je 2. mesto na Opštinskom takmičenju, nakon čega je učestvovao na Okružnom takmičenju, dok je iz istorije ostvario plasman i učešće na Opštinskom takmičenju.
Sedmi razred obeležio je izuzetnim uspehom na Takmičenju talentovanih učenika Republike Srbije iz oblasti engleskog jezika. Osvojio je 3. mesto na Opštinskom, 2. mesto na Regionalnom, a zatim i 3. mesto na Državnom takmičenju, održanom u Kragujevcu, čime je ostvario jedan od najznačajnijih rezultata tokom svog dosadašnjeg školovanja.
U osmom razredu nastavio je niz uspeha na takmičenjima. Iz biologije je osvojio 3. mesto na Opštinskom i 3. mesto na Okružnom takmičenju, nakon čega je predstavljao svoju školu na Republičkom takmičenju. Iz geografije je osvojio 2. mesto na Opštinskom i 3. mesto na Okružnom takmičenju, dok je iz istorije ostvario učešće na Opštinskom takmičenju.
„Tokom celokupnog osnovnog obrazovanja Mateja je pokazivao izuzetnu posvećenost učenju, široka interesovanja i spremnost da se uspešno takmiči u različitim oblastima – od matematike i prirodnih nauka do društvenih predmeta i engleskog jezika. Svojim znanjem, odgovornošću, marljivošću i brojnim uspesima dostojno je poneo titulu Učenika generacije, predstavljajući na najbolji način svoju školu na opštinskim, okružnim i republičkim takmičenjima”, istakla je Ivana Jovanović, razredni starešina Mateje Kaljevića.
– Koliko ti znači priznanje UČENIK GENERACIJE?
Priznanje Učenik generacije za mene predstavlja jedno od najlepših priznanja koje učenik može da dobije tokom osnovnog obrazovanja. Ono nije samo potvrda dobrih ocena, već i rezultat dugogodišnjeg rada, odgovornosti, discipline i želje da uvek budem najbolja verzija sebe. Posebno mi znači jer iza njega stoji osam godina truda, brojni časovi provedeni uz knjigu, takmičenja, vannastavne aktivnosti i podrška ljudi koji su verovali u mene. Ovo priznanje doživljavam kao veliku čast, ali i kao podstrek da i u budućnosti nastavim da postavljam visoke ciljeve i vredno radim na njihovom ostvarenju.
– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao Učenik generacije? Koliko je to u tvom slučaju bilo teško?
Smatram da se ovakvo priznanje ne može postići preko noći. Potrebno je mnogo upornosti, organizacije i spremnosti da se svakodnevno radi, čak i kada nije lako ili kada drugi odmaraju. Bilo je trenutaka kada je trebalo uskladiti školske obaveze, takmičenja, slobodno vreme i druženje sa prijateljima, ali sam naučio da pravilno rasporedim svoje vreme. Naravno, bilo je izazova, ali nikada nisam gledao na učenje kao na obavezu, već kao na priliku da svakoga dana naučim nešto novo.
– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju laskave titule UČENIK GENERACIJE?
Moja najveća motivacija bila je želja da napredujem i da svaki uspeh bude rezultat mog rada. Veliku podršku pružali su mi porodica, nastavnici i prijatelji, koji su uvek verovali u mene i podsticali me da dam svoj maksimum. Najveće prepreke bile su umor, veliki broj obaveza i trenuci kada je bilo potrebno odreći se dela slobodnog vremena. Međutim, upravo su me takve situacije naučile da budem istrajan i da nijedan uspeh nema pravu vrednost bez uloženog truda.
– Kako se među vršnjacima gleda na priznanje UČENIK GENERACIJE? Da li je popularno biti UČENIK GENERACIJE ili ne?
Mislim da većina mojih vršnjaka ovo priznanje doživljava kao nešto što zaslužuje poštovanje, jer znaju koliko rada stoji iza njega. Nikada nisam želeo da me ocene izdvoje od drugih, već da ostanem dobar drug i neko na koga ljudi mogu da se oslone. Smatram da je mnogo važnije kakav si čovek nego koliko priznanja imaš. Upravo zbog toga mi je posebno drago što sam tokom
školovanja uspeo da sačuvam prijateljstva i dobre odnose sa svojim vršnjacima.
– Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz osnovne škole.
Osnovnu školu ću pamtiti po mnogo lepih trenutaka koji nisu vezani samo za nastavu. Posebno će mi ostati u sećanju ekskurzije, zajednička druženja, školske priredbe, takmičenja i svakodnevni razgovori sa drugovima iz odeljenja. Pamtiću i nastavnike koji su nas učili mnogo više od gradiva iz udžbenika i koji su nas podsticali da razmišljamo, budemo radoznali, povezujemo znanja i verujemo u sebe. Upravo su drugovi, drugarice i nastavnici koje sam upoznao i sa kojima sam proveo prethodnih osam godina ono što ovu školu čini nezaboravnom.
– Najvažnija životna lekcija koju si naučio u školi?
Najvažnija lekcija koju sam naučio jeste da se pravi uspeh gradi postepeno, uz mnogo rada, strpljenja i istrajnosti. Škola me je naučila da greške nisu neuspeh, već prilika da naučimo nešto novo i postanemo bolji. Takođe sam shvatio koliko su međusobno poštovanje, odgovornost i timski rad važni u svakodnevnom životu. Verujem da će mi upravo te vrednosti biti od velike koristi i u daljem školovanju i kasnije u životu.
– Koju srednju školu i smer si upisao?
Upisao sam Valjevsku gimnaziju, Prirodno-matematički smer. Na završnom ispitu ostvario sam ukupno 97,55 poena, što mi je omogućilo da bez problema upišem svoju prvu želju. Na rang-listi zauzeo sam drugo mesto, što mi predstavlja dodatnu potvrdu da se trud tokom osnovne škole isplatio.
– Zašto si se odluči baš za Valjevsku gimnaziju i taj smer?
Prilikom izbora srednje škole vodio sam se svojim interesovanjima i planovima za budućnost. Smatram da će mi upravo ovaj smer omogućiti da razvijem svoje sposobnosti i steknem kvalitetno znanje koje će mi koristiti u daljem obrazovanju. Važno mi je bilo da upišem školu u kojoj ću imati priliku da napredujem i da budem okružen ljudima koji dele slična interesovanja. Verujem da sam napravio pravi izbor.
– Šta su tvoja očekivanja od srednje škole?
Od srednje škole očekujem mnogo novih znanja, iskustava i prilika za lični razvoj. Radujem se upoznavanju novih prijatelja i profesora, kao i novim izazovima koji će mi pomoći da sazrim kao osoba. Nadam se da ću nastaviti da ostvarujem dobre rezultate, ali i da ću steći veštine koje se ne uče samo iz knjiga. Verujem da će to biti jedno lepo i značajno životno poglavlje.
– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Želim da nastavim školovanje na fakultetu i da se jednog dana bavim poslom koji volim, koji će mi omogućiti da stalno učim, usavršavam se i napredujem. Važno mi je da budem stručan u svom poslu, ali i da svojim znanjem i radom doprinesem zajednici u kojoj živim. Ipak, smatram da je u ovom trenutku još uvek rano da sa sigurnošću govorim o konkretnom zanimanju ili životnom putu, jer imam tek petnaest godina. Interesovanja, afiniteti i planovi se razvijaju i menjaju kako čovek sazreva, stiče nova znanja i upoznaje različite oblasti. Verujem da će odluka o nastavku školovanja doći prirodno, kada za to dođe vreme, na osnovu mojih sposobnosti, interesovanja i mogućnosti koje mi se budu pružile. Ono što znam jeste da želim da nastavim da ulažem u svoje obrazovanje i lični razvoj. Smatram da uspeh nije samo lično dostignuće, već i prilika da svojim znanjem doprinesemo društvu i ostavimo pozitivan trag, bez obzira na to kojim se pozivom jednog dana budemo bavili.
– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?
Voleo bih da svoju budućnost gradim u Srbiji i da stečeno znanje iskoristim upravo ovde. Mladi ljudi mogu mnogo da doprinesu razvoju svoje zemlje ukoliko imaju priliku da napreduju i profesionalno se ostvaruju. Naravno, otvoren sam za usavršavanje i sticanje iskustva u inostranstvu ukoliko se za to ukaže prilika, ali bih voleo da ta iskustva primenim u svojoj zemlji. Verujem da svako svojim radom, znanjem i odgovornim odnosom može da ostavi pozitivan trag u sredini u kojoj živi i radi.
– Kada bi imao priliku da promeniš bar jednu stvar u našem obrazovnom sistemu, šta bi to bilo i zašto?
Voleo bih da obrazovni sistem bude još više usmeren na praktičnu primenu znanja i razvijanje kritičkog mišljenja. Smatram da bi učenici imali više koristi kada bi kroz projekte, eksperimente i timski rad češće povezivali teoriju sa svakodnevnim životom. Takođe mislim da bi trebalo podsticati kreativnost i samostalno razmišljanje, a ne samo učenje činjenica napamet. Na taj način bi škola još bolje pripremala mlade za buduće izazove.
– Koja životna vrednost i koja ljudska osobina su, po tvom mišljenju, najvažnije u životu i zbog čega?
Po mom mišljenju, najvažnija životna vrednost jeste poštenje, jer bez njega nijedan uspeh nema pravu vrednost. Od ljudskih osobina izdvojio bih odgovornost, zato što ona podrazumeva da stojimo iza svojih postupaka i da ozbiljno pristupamo svojim obavezama. Smatram da čovek koji je iskren, pošten, odgovoran i spreman da pomogne drugima može da stekne poverenje i
poštovanje ljudi. To su osobine koje ostaju važne tokom celog života.
– Koje ljudske vrednosti smatraš najugroženijim među mladima danas i šta bi, po tvom mišljenju, trebalo da se učini da se one očuvaju?
Mislim da su danas među najugroženijim vrednostima poštovanje, empatija, iskrenost i međusobno razumevanje. Savremen način života i društvene mreže često dovode do toga da ljudi manje razgovaraju licem u lice i teže razumeju jedni druge. Smatram da porodica i škola imaju veoma važnu ulogu u negovanju pravih vrednosti kroz razgovor, zajedničke aktivnosti i lični
primer odraslih. Verujem da se dobrim primerom može postići mnogo više nego bilo kakvim pravilima.
– Na kraju, tvoja poruka narednim generacijama?
Poručio bih svim budućim generacijama da veruju u sebe i da nikada ne odustaju od svojih ciljeva, bez obzira na prepreke na koje naiđu. Ne treba učiti samo zbog ocena, već zbog znanja koje ostaje i koje niko ne može da vam oduzme. Budite radoznali, postavljajte pitanja, poštujte svoje nastavnike i negujte prijateljstva, jer su to uspomene koje ćete nositi celog života. Na kraju,
najvažnije je da, pored svih uspeha koje ostvarite, ostanete dobri, skromni i pošteni ljudi.
Mateja Kaljević je kao Učenik generacije od OŠ „Andra Savčić” na poklon dobio prvi i drugi tom romana „Braća Karamazovi” Fjodora M. Dostojevskog, roman „Zločin i kazna”, takođe od Dostojevskog, „Proketa avlija” Ive Andrića i „Nečista krv” Borisava Stankovića, kao i vaučere u „Tehnomedia” radnji i „Uni”.
Autor serijala: dipl. novinar Marija Petrović Marković
