Već petu godinu zaredom, serijal „Najbolji među najboljima” donosi priče o najuspešnijim učenicima Valjeva. Ovog leta, portal Puls Valjeva nastavlja ovu lepu tradiciju i predstavlja učenike generacije svih osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Valjeva – kako gradskih, tako i seoskih. Cilj serijala je da Valjevci upoznaju svoje najuspešnije mlade sugrađane, da čuju njihove planove, snove i vrednosti koje ih vode. Svako od tih mladih ljudi ostavio je poseban trag u svojoj školi, a svojim znanjem, talentom i zalaganjem zaslužio je da bude predstavljen široj javnosti. Istovremeno, želimo da im uputimo iskrene čestitke i zahvalnost što svojim uspesima predstavljaju najbolje lice našeg grada i budu inspiracija budućim generacijama. Peta godina serijala potvrđuje da ovakve priče ne zastarevaju. Naprotiv, svaka nova generacija donosi mlade ljude koji zaslužuju da njihovi rezultati budu zabeleženi i sačuvani od zaborava. Jedan od najboljih među najboljima je Vanja Marković, Učenik generacije OŠ „Desanka Maksimović”.
Vanja Marković rođen je 16. avgusta 2011. godine u Valjevu. Sin je Nemanje i Jelene MarkoviĆ. Tokom osnovne škole pokazao je interesovanje za sve predmete, a posebno za prirodne nauke. Učestvovao je je na mnogim takmičenjima i postigao zapažene rezultate. Nosilac je diplome „Vuk Karadžić” i diploma „Dositej Obradović” za izuzetna postignuća iz srpskog jezika i književnosti, matematike, fizike, biologije…
U petom razredu osvojio je treće mesto na Okružnom takmičenju iz matematike.
U šestom razredu osvojio je prvo mesto na Okružnom takmičenju iz fizike. Iz srpskog jezika i književnosti osvojio je treće mesto na Okružnom takmičenju. Osvojio je treće mesto i na Okružnom takmičenju iz matematike.
Od petog do osmog razreda ostvario je i učešća na republičikm takmičenjima iz fizike, šaha kao i iz auto-modelarstva.
Takođe, poseduje visok nivo znanja engleskog jezika.
Pored školskih i sportskih aktivnosti, pronašao se u humanitarnom radu. Kao član Crvenog krsta i učesnik ekipe prve pomoći, tri godine zaredom predstavljao je školu na takmičenjima i sa timom stigao do republičkog nivoa.
Vanja se aktivno bavi sportom. Trenira karate i košarku.
„Vanja je lepo vaspitan i kulturan dečak. Vrlo je odgovoran, druželjubiv i uvek spreman da pomogne. Predan je onome što radi. Bio je voljen i cenje od strane drugara i predmetnih nastavnika, Uvek je imao lepu reč za učitelja i nastavnike. Svojim dosadašnjim trudom i radom dokazao je da je na dobrom putu. Uverena sam da će ostavariti svoj cilj”, istakla je Biljana Marković, razredni starešina Vanje Markovića.
– Koliko ti znači priznanje UČENIK GENERACIJE?
Ovo priznanje mi predstavlja veliku čast i potvrdu da se trud, rad i upornost isplate. Posebno mi znači zato što nije priznanje samo za ocene, već i za sve ono što sam radio tokom osam godina školovanja – takmičenja, sport, humanitarne aktivnosti i odnos prema drugovima i nastavnicima. Smatram da je ovo priznanje podjednako uspeh moje porodice, učitelja i nastavnika koji su me podržavali.
– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao UČENIK GENERACIJE? Koliko je to u tvom slučaju bilo teško?
Učio sam dosta i ulagao veliki trud, ne zato da bih postao đak generacije, već da bih ostvario dobar uspeh i upisao vAČJEVSKU Gimnaziju. Pored školskih obaveza, bavim se sportom i volim da se družim. Nije uvek bilo lako uskladiti sve obaveze, ali kada nešto volite i imate podršku porodice i nastavnika, sve postaje lakše.
– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju laskave titule UČENIK GENERACIJE?
Nikada nisam učio zbog priznanja, već zbog znanja. Tek u osmom razredu sam shvatio da mogu da konkurišem i za tu laskavu titulu.
– Kako se među vršnjacima gleda na priznanje UČENIK GENERACIJE? Da li je popularno biti UČENIK GENERACIJE ili ne?
Nije baš popularno biti đak generacije među vršnjacima, ali mislim da većina ceni i poštuje to priznanje, jer znaju koliko rada stoji iza njega. Meni je bilo važno da, bez obzira na uspehe, ostanem dobar drug. Verujem da je mnogo lepše kada te vršnjaci pamte po tome kakav si čovek, nego samo po ocenama.
– Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz osnovne škole.
Pamtiću ekskurzije, rekreativne nastave, školske priredbe, takmičenja, sportska nadmetanja i druženje sa odeljenjem. Posebno ću pamtiti trenutke kada smo zajedno slavili uspehe, ali i pomagali jedni drugima kada nije bilo lako. To su uspomene koje ostaju za ceo život.
– Najvažnija životna lekcija koju si naučio u školi?
Naučio sam da uspeh ne dolazi preko noći i da se svaki cilj ostvaruje upornošću, radom i disciplinom. Takođe sam shvatio koliko su poštovanje, iskrenost i spremnost da pomogneš drugima važni u životu.
– Koju srednju školu i smer si upisao?
Upisao sam Valjevsku gimnaziju, prirodno-matematički smer. Imao sam 97,20 bodova, od čega 60 bodova iz uspeha tokom školovanja i 37,20 bodova na završnom ispitu, sa maksimalnim brojem poena iz mojih omiljenih predmeta, matematike i fizike. Na rang listi sam delio 3. mesto sa još jednim kandidatom.
– Zašto si se odlučio baš za tu školu i taj smer?
Odlučio sam se za Valjevsku gimnaziju, Prirodno-matematički smer, jer me najviše privlače prirodne nauke. Nisam se još odlučio koje zanimanje ću izabrati, a ova škola mi daje najšire obrazovanje i dovoljno vremena da donesem pravu odluku.
– Šta su tvoja očekivanja od srednje škole?
Očekujem da steknem nova znanja, upoznam nove prijatelje i razvijem svoje sposobnosti. Voleo bih da nastavim da se usavršavam u oblasti prirodnih nauka, da usavršavam engleski jezik i da nastavim da se bavim sportom. Nadam se da će mi srednja škola pomoći da otkrijem čime zaista želim da se bavim u životu.
– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Pre svega želim da završim fakultet koji će odgovarati mojim interesovanjima i sposobnostima. Verujem da ću tokom srednje škole, kako budem sticao nova znanja i iskustva, doneti pravu odluku o svom budućem zanimanju. Do tada ću biti stariji, zreliji i sigurniji u svoj izbor. Važno mi je da jednog dana postanem dobar stručnjak, ali pre svega dobar čovek.
– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?
Voleo bih da ostanem u Srbiji, jer je ovo moja zemlja, ovde su moja porodica i prijatelji. Naravno, voleo bih da tokom školovanja i kasnije steknem iskustva i van Srbije, kroz usavršavanja ili razmene znanja. Smatram da je svako novo iskustvo dragoceno, ali bih voleo da ono što naučim jednog dana primenim i u svojoj zemlji.
– Kada bi imao priliku da promeniš jednu stvar u našem obrazovnom sistemu, šta bi to bilo i zašto?
Poboljšao bih položaj nastavnika, jer smatram da oni imaju veoma važnu ulogu u obrazovanju i vaspitanju mladih. Takođe bih voleo da se više pažnje posveti radu sa decom koja žele da nauče više i da razvijaju svoja interesovanja, kroz dodatne programe, radionice i takmičenja.
– Koja životna vrednost i koja ljudska osobina su, po tvom mišljenju, najvažnije u životu i zbog čega?
Najvažnija životna vrednost za mene je poštenje, a najvažnija ljudska osobina je odgovornost.
– Koje ljudske vrednosti smatraš najugroženijim među mladima danas i šta bi trebalo učiniti da se one očuvaju?
Mislim da su među najugroženijim vrednostima međusobno poštovanje, empatija i iskrena komunikacija. Danas mnogo vremena provodimo uz telefone i društvene mreže, pa često zaboravimo koliko je važan razgovor, druženje i razumevanje drugih. Te vrednosti najbolje se čuvaju u porodici, školi i kroz sport, gde učimo da poštujemo druge, sarađujemo i budemo odgovorni.
– Tvoja poruka narednim generacijama?
Uspeh je značajan i lep, ali je mnogo važnije da vas ljudi pamte kao dobrog druga, poštenog čoveka i osobu koja je uvek spremna da pomogne.
Vanja Marković je kao Učenik generacije od OŠ „Desanka Maksimović“ na poklon dobio lap-top i knjigu „Nemanjići i zadužbine“.
Autor serijala: dipl. novinar Marija Petrović Marković
