Već petu godinu zaredom, serijal „Najbolji među najboljima” donosi priče o najuspešnijim učenicima Valjeva. Ovog leta, portal Puls Valjeva nastavlja ovu lepu tradiciju i predstavlja učenike generacije svih osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Valjeva – kako gradskih, tako i seoskih. Cilj serijala je da Valjevci upoznaju svoje najuspešnije mlade sugrađane, da čuju njihove planove, snove i vrednosti koje ih vode. Svako od tih mladih ljudi ostavio je poseban trag u svojoj školi, a svojim znanjem, talentom i zalaganjem zaslužio je da bude predstavljen široj javnosti. Istovremeno, želimo da im uputimo iskrene čestitke i zahvalnost što svojim uspesima predstavljaju najbolje lice našeg grada i budu inspiracija budućim generacijama. Peta godina serijala potvrđuje da ovakve priče ne zastarevaju. Naprotiv, svaka nova generacija donosi mlade ljude koji zaslužuju da njihovi rezultati budu zabeleženi i sačuvani od zaborava. Jedan od najboljih među najboljima je Bogdan Petrović, Učenik generacije Valjevske gimnazije.
Bogdan je rođen na Bogojavljenje, 19. januara 2008. godine u Valjevu. Sin je majke (pok.) Milene i oca Branka. Bio je učenik IV-5 odeljenja, smer – Učenici sa posebnim sposobnostima za filološke nauke – Engleski jezik. Bogdan je za vreme školovanja u Valjevskoj gimnaziji, osvajao brojne republičke i međunarodne nagrade. Nosilac je Vukove diplome. Nastavničko veće Valjevske gimnazije, proglasilo je Bogdana Učenik generacije za Školsku 2025/2026. godinu i najboljim učenikom smera – Učenici sa posebnim sposobnostima za filološke nauke – Engleski jezik u Školskoj 2025/2026. godini. Takođe, Nastavničko veće Valjevske gimnazije proglasilo ga je za najboljeg učenika odeljenja, za najboljeg učenika prvog razreda i za najboljeg učenika smera za Školsku 2022/2023. godinu, zatim za najboljeg učenika odeljenja, za najboljeg učenika drugog razreda i za najboljeg učenika smera za Školsku 2023/2024. godinu. Dobitnik je Svetosavske nagrade koju dodeljuje Valjevska gimnazija i Specijalnih diploma generacije 2022-2026. za srpski jezik, književnost i latinski jezik. Od trećeg razreda gimnazije stipendista je SBB fondacije za nadarene učenike.
Tokom Školske 2025/2026. godine na Okružnom takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture osvojio je prvo mesto, a na Republičkom takmičenju drugo mesto. Na Republičkom takmičenju iz latinskog jezika osvojio je drugo mesto. Na opštinskom takmičenju smotre istraživačkih radova talentovanih učenika iz oblasti književnosti osvojio je drugu nagradu, dok je na regionalnom i republičkom takmičenju osvojio prvu nagradu. Na konkursu Eparhije valjevske „Srpskom Zlatoustu u čast” dobio je drugu nagradu za besedu. Sa ciklusom pesama bio je finalista međunarodnog pesničkog festivala „Banjalučki pjesmoboj”. Na konkursu „Borino pero” u organizaciji Gimnazije „Bora Stanković” iz Niša osvojio treću republičku nagradu za poeziju. Na konkursu „Sa perom do nagrade”, u organizaciji „Društva za negovanje duhovnih vrednosti, Vuk Karadžić – Niš” osvojio je prvu republičku nagradu. Na konkursu „Vukovo zvono” u organizaciji Zadužbine „Vuk Karadžić” i Gimnazije „Vuk Karadžić” iz Loznice osvojio prvu republičku nagradu. Objavljena mu je prva pesnička zbirka „Ne dirajte trešnje” u ediciji „Izvorac”, Valjevske gimnazije.
U Školskoj 2024/2025. godini, na regionalnom takmičenju talentovanih učenika iz oblasti književnosti osvojio je prvu nagradu i plasirao se na Republičko takmičenje. Sa ciklusom pesama najmlađi je finalista festivala mladih pesnika do 30 godina „Mladi maj” u Zaječaru. Osvojio je drugo mesto u kategoriji „Poezija” na drugom umetničkom konkursu XIV Beogradske gimnazije „Umetniku u čast”. Na konkursu Biblioteke „Milovan Glišić” iz Ljubovije „Glava šećera” osvojio je drugu nagradu za pripovetku. Dobitnik je pohvale na međunarodnom konkursu za Almanah kratke forme „Art grupe Akt”. Na opštinskom konkursu časopisa „Akt” nagrađen je u kategoriji poezije.
Tokom školske 2023/2024. godine, na Okružnom takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture osvojio je prvo, a na republičkom nivou takmičenja treće mesto. Na Republičkom takmičenju iz latinskog jezika osvojio je drugu nagradu. Učestvovao je i na takmičenju iz književnosti – Književna olimpijada,gde je na okružnom nivou takmičenja osvojio prvo, a na republičkom drugo mesto. Na Opštinskom takmičenju iz književnosti talentovanih učenika srednjih škola osvojio prvo mesto kao i na Regionalnom i Republičkom takmičenju. Dobitnik je druge republičke nagrade za najbolji pismeni zadatak na temu „Lirski junak poezije Branka Radičevića” Društva za srpski jezik i književnost i Ministarstva prosvete. Na srednjoškolskom literarnom konkursu časopisa „Akt” nagrađen je za kratku priču, koja mu je i objavljena. Dobitnik je prve republičke nagrade za pesmu „Božur niče” na Konkursu „Gordana Brajović” u Aleksincu. Osvojio je prvu republičku nagradu za poeziju na Konkursu „Borino pero”, Gimnazije „Bora Stanković” u Nišu. Finalista je 32. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović” koji raspisuju Srpska književna zadruga i Valjevska gimnazija. Osvojio je i pohvalu u kategoriji Poezija na drugom umetničkom konkursu XIV Beogradske gimnazije „Umetniku u čast”.
Školske 2022/2023. godine na Opštinskom, Okružnom i Republičkom takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture osvojio je prvo mesto i postao dobitnik nagrade „Gordana Lazarević”. Na Republičkom takmičenju iz latinskog jezika osvojio je drugu nagradu. Učestvovao je i na takmičenju iz književnosti – Književna olimpijada, gde je na okružnom nivou takmičenja osvojio prvo mesto, a na republičkom treće mesto. Na opštinskom nivou nagrađen je od strane časopisa „Akt” gde mu je i pesma objavljena. Na konkursu Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda” pesma „Moje Valjevo” osvojila je prvu nagradu. Dobitnik je treće republičke nagrade za prozu „Domanovićeva satirična žaoka” i pohvaljen za poeziju na Konkursu „Gordana Brajović” u Aleksincu. Osvojio je drugu republičku nagradu „Borino pero” za poeziju u Nišu i prvu republičku nagradu na konkursu „Vukovo zvono” Gimnazije „Vuk Karadžić” u Loznici. Pesma „Kad odeš ti” objavljena je u Zborniku „Pesničke rukoveti” u organizaciji Krajinskog književnog kluba iz Negotina.
Nosilac je sertifikata Gete A1 za poznavanje nemačkog jezika.
Tokom gimnazijskog školovanja bio je organizator i koordinator nekoliko promocija knjiga, pesničkih susreta, domaćin finalistima Poetskog konkursa. Predstavljao je istraživačke radove, učestvovao u radionicama kreativnog pisanja literarne sekcije, u učeničkim okruglim stolovima, na stručnom skupu profesora, studenata i učenika „Spremi se da govoriš” u Ljigu kao i na Filološkim susretima Karlovačke gimnazije. Član je literarne, lingvističke i novinarske sekcije, glavni urednik „Almanaha”, časopisa literarne sekcije „Desanka Maksimović” i glavni urednik „Naše reči”, časopisa lingvističke sekcije. Poetsko i prozno stvaralaštvo objavljivano mu je u „Almanahu”, „Gimnazijalcu”, „Našoj reči”, Izveštaju Valjevske gimnazije, „Danici za mlade”, „Vukovom glasniku”, časopisu „Akt”. Pesme su mu dva puta uvrštene u zbornik poezije „Šraf”. Za četvorogodišnje angažovanje u radu sekcija dobitnik je nagrade Nastavničkog veća Valjevske gimnazije.
„O Bogdanu kao učeniku govore njegovi rezultati tokom školovanja, a ono kakav je Bogdan kao čovek, to mogu sa sigurnošću reći da je on zaista posebna osoba koja zrači izuzetnom ljudskom toplinom i unutrašnjom snagom. Njegove najlepše osobine ogledaju se u načinu na koji se odnosi prema svetu i ljudima oko sebe. Bogdan ne sluša druge samo da bi odgovorio, već da bi zaista razumeo tuđa osećanja i veoma brzo oseti kada je neko u njegovoj okolini tužan ili zabrinut. On je osoba na koju možete računati i sigurni je čuvar „tajni”. Pokazuje duboko poštovanje i ljubav prema svojim najbližim. Svaku svoju misao iskazuje pažljivo biranim rečima koje imaju težinu i dubinu. Ništa ne proživljava površno, već svaku radost, tugu i lepotu upija celim bićem. Nikada ne ističe sebe niti svoje vrednosti u prvi plan, već pušta da njegova dela govore. Duboko pravičan, iskren i direktan. Zahvalan na malim stvarima. Poseduje inteligentan duh i ume da nasmeje ljude lako, ležerno i bez ismevanja drugih. Njegov pogled na svet podseća ljude oko njega na zaboravljene vrednosti i lepotu života”, istakla je profesor Milaka Majstorović, razredni starešina Bogdana Petrovića.
– Koliko ti znači priznanje UČENIK GENERACIJE?
Priznanje Učenik generacije znaci mi najviše kao potvrda mog dugogodišnjeg truda i rada. Dodatno zadovoljstvo mi predstavlja to što su uspesi iz oblasti jezika, iz kojih sam osvajao nagrade, prepoznati u našoj školi.
– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao UČENIK GENERACIJE? Koliko je to, u tvom slučaju, bilo teško?
Najbitniji je kontinuitet. To je podrazumevalo rad od prve godine srednje škole, ne samo u okviru osnovnog nastavnog programa, vec odvajanje vremena i za dodatan rad iz sfera mojih interesovanja, kao i u javnom životu škole, sekcija, brojnih kulturnih manifestacija.
– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju laskave titule UČENIK GENERACIJE?
Motivacija je bila prvo nadmašiti sebe, unapređivati sebe. Kad malo konkretizujete to nekim zvanjem u ovom slučaju, stremljenje ka nekom konkretnom cilju vas lakše vodi ka pobeđivanju sebe i usavršavanju svoje ličnosti. Najveća prepeka možemo biti sami sebi. Naravno, za rad na sebi ne treba tražiti nijedan povod. Druga jako bitna motivacija mi je bila da pokažem da su u našoj školi, pored prirodnih nauka, prisutna brojna postignuća i iz društvenih nauka, kao i iz jezika: srpskog, engleskog, nemačkog, francuskog, latinskog. Pored mene postoji još dosta učenika koji su poneli razne uspehe na polju jezika i upravo ova generacija donela je procvat društvenih nauka i jezika u Valjevskoj gimnaziji.
– Da li misliš da priznanje UČENIK GENERACIJE može da ti pomogne u nastavku obrazovanja i u daljem životu, na primer prilikom zaposlenja i na koji način?
Zvanje može da pomogne kao jedan dodatni lep obris u biografiji, a pravu dobrobit može da mi donese sve ono što je prethodilo tom zvanju – dobra organizacija, biranje prioriteta, sistematsko usvajanje znanja, domišljatost, potraga za novim idejama.
– Kako se među vršnjacima gleda na priznanje UČENIK GENERACIJE? Da li je popularno biti UČENIK GENERACIJE, ili ne?
Imam samo pozitivne utiske. Dobio sam ogromnu podršku od svojih prijatelja i svih iz generacije i šire. Svi su se obradovali i drago mi je što sam im dao još jedan povod za osmeh na licu. Od sveg srca bi se zahvalio svima, i onima kojima nisam siguran kako se zovu, jer ima i njih. Zaista veliko hvala.
– Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz srednje škole?
Prijateljstva koja su mi obeležila život. Mnoga lepa druženja, u radu sekcija i na takmičenjima, u kulturnom radu škole, timski rad u tim zajedničkim akcijama, ekskurzije, od kojih je svaka bila drugačija. Imam lepa sećanja i na brojna putovanja zbog mojih literarnih konkursa, kao i na profesore i moje prijatelje koji su me pratili na njima. Jako mi je drago što sam bio deo buđenja kritičke svesti gimnazijalaca, koja je uvek postojala, samo je u poslednje dve godine našla životnu primenu – borba za moral, poštenje, nepotkupljivost i zdravo društvo. Morali smo prvo da prevaziđemo neke svoje, unutrašnje prepreke da bismo se upustili u takav zadatak. Te ću lekcije mnogo bolje pamtiti od onih iz knjiga, zasigurno.
– Najvažnija životna lekcija koju si naučio u školi?
Ne treba nikad otpisivati ni u jednom pogledu nikoga. Ako mislimo da nema ko da pogleda oko sebe i stane naspram očiglednog propagiranja loših vrednosti, uvek će neko biti, uvek će se neki tihi junak pojaviti kad za to dođe vreme. Tako se i u našim životima može pojaviti mnogo više tihih junaka nego što možemo da pretpostavimo, koji će nas pogurati napred i pridržavati da ne skrenemo na stranputicu.
– Koji fakultet i smer si upisao?
Upisao sam Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Izabrao sam grupu 01 Srpski jezik i književnost.
– Zašto si se baš odlučio za taj fakultet i taj smer?
Uz svoju majku i oca mi je od malih nogu usađena ljubav prema čitanju, knjizi i pisanoj reči. Majka mi je bila profesor srpskog jezika i književnosti u Valjevskoj gimnaziji, pa sam prateći njen životni rad i delo veoma zavoleo naš jezik. Shvatio sam da je to identitet, temelj i kuća ovog naroda. Istovremeno sam uvideo kakvom lepotom se odlikuje. U srednjoj školi sam počeo dosta da pišem, pa uz istraživanje jezika zaključio da bi me najviše ispunjavalo da upišem ono što najviše volim – srpski jezik i književnost.
– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Voleo bih da po završenom fakultetu ostanem da radim kao univerzitetski profesor, ili pri Institutu za srpski jezik ili književnost. Sviđa mi se pisanje istraživačkih radova na polju korelacije srpskog jezika i književnosti, a još više pisanje slobodnih tema u vidu poezije, proze, kojima se trenutno bavim, a možda taj opseg interesovanja iproširim.
– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?
Ja bih radije ostao, jer želim da doprinesem nekim svojim malim delom osvešćivanju, unapređivanju i razvijanju ovog naroda, koji ima veliki potencijal i koji nažalost ne koristi dovoljno, a sve više takvog potencijala završava negde daleko odavde. Ostao bih i jer je ovo moj dom, moj identitet, moje ime. Naši preci sigurno nisu tolike žrtve i trpljenja podneli da bismo otišli. Uprkos njima, ostali su ovde. Verujem da su oni imali dobar razlog za to, koji mi možda od nacionalne iscrpljenosti više ne držimo jasno pred očima.
– Kada bi imao priliku da promeniš bar jednu stvar u našem obrazovnom sistemu, šta bi to bilo i zašto?
Doneo bih odluku da Nastavni plan i program pišu učitelji i nastavnici osnovnih i srednjih škola, jer samo oni imaju pravu sliku kako treba raditi sa decom, kako se uči, kako se usvajaju znanja. Ti ljudi zapravo žive sa decom u školama, jer vreme koje đaci i nastavnici provedu u školi predstavlja veliki deo njihovog života. Nažalost, taj program i plan pišu ljudi koji nisu imali mnogo dodira sa učionicom, onom pravom, ne elektronskom. Zato je ovo moj apel kako bi se poboljšao taj zajednički život đaka i nastavnika u školama.
– Koja životna vrednost i koja ljudska osobina su, po tvom mišljenju, najvažnije u životu i zbog čega?
Požrtvovanost. To je ono što zahteva ljubav, hrabrost, odgovornost, budnost, svest i samosvest, to je ono što je potrebno da bi neko zaista bio čovek, to je ono što razlikuje istinsku dobrotu od običnih lepih manira. To pokazuje nečiju pravu ljubav, koja može biti prema bližnjem, a i prema nepoznatom čoveku, životinji, bilo kom živom biću. To te čini čovekom.
– Koje ljudske vrednosti smatraš najugroženijim među mladima danas i šta bi, po tvom mišljenju, trebalo da se učini da se one očuvaju?
Gledanje šire slike. Roditelji danas često decu upućuju na fakultet ili posao koji će im doneti više finansijskih prihoda, uprkos njihovim željama. Novac ne vredi ako će uništiti sreću vašeg deteta. Ako će ono studirati ili raditi ceo život ono što ne voli, jed će ga uvek mučiti, osećaće se promašeno, iskorišćeno od života i sebe sama, a moglo bi da takve osećaje budi i u drugima pokušavajući da nadomesti svoju prazninu. Roditelji bi trebalo da podstiču decu da rade posao koji je njihova iskrena želja, sa njom će uvek negde naći priliku da pokažu svoje kvalitete, veštine i sposobnosti.
– Na kraju, tvoja poruka narednim generacijama?
Poštenje, samo poštenje. I ako vas obore, ako imate snage, samo se smejte, iskrenim osmehom, samo se smejte. Vera u Boga do kraja, na ponos i njemu i roditeljima i poreklu i precima, jer ako na sve pljunemo, šta nam ostaje? Sačuvajte veru. Mnogi kažu da se tešimo, ja vam kažem, bićete srećni, a to je ono što nam je određeno, što nam svima treba i što svi
želimo. Ne bojte se i verujte!
Bogdan Petrović je kao Učenik generacije od Valjevske gimnazije na poklon dobio “Izabrana dela” Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića i lap-top.
Autor serijala: dipl. novinar Marija Petrović Marković
