“Podaci pokazuju da ljudi između 45 i 65 godina imaju mnogo veći nivo želje da se uđe u EU nego mlađi koji su studenti, što je posledica nedovoljne zastupljenosti u medijima. Ljudi srednjih godina su preživeli 90te, sankcije, izolaciju i oni su u želji da budemo povezani sa svetom, da njiihova deca, mladi ljudi imaju bolji život od njih. Primećeno je i da ljudi koji više putuju na Zapad imaju bolje mišljenje o EU, što su bolje informisani o EU više žele da budu u njoj. Generalno je primetan trend opadanja entuzijazma, ali je i dalje više od polovine ljudi vidi Srbiju u EU, dakle kada bismo sutra imali referendum dve trećine ljudi bi podržalo ulazak u EU”,, naveo je programski menadžer i zamenik generalne sekretarke Evropskog pokreta u Srbiji Uroš Popadić prilikom prezentovanja rezultata projekta „Putokazi ka EU u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji“ koji finansira Evropska unija, sprovodi Evropski pokret u Srbiji u partnestvu sa Evropskim pokretom iz Valjeva, Građanskim forumom iz Novog Pazara i Mrežom za ruralni razvoj Srbije iz Kraljeva.
Projekat se realizuje u 10 lokalnih samouprava: Kraljevu, Valjevu, Novom Pazaru, Gornjem Milanovcu, Užicu, Loznici, Kruševcu, Prijepolju, Ćupriji i Aranđelovcu, sa idejom da se vidi stav ljudi iz te sredine prema EU, kako oni percipiraju i razumeju proces priključivanja, šta za njih znači biti deo EU.
“Ono što mi hoćemo ovim je ne samo da vidimo kakvi su stavovi ljudi već da im pokažemo šta sve dobijaju u svakodnevnom životu. Od svakog tog poglavlja, klastera koji su tehički pokazani u medijima, građani imaju direktne i bitne posledice, poboljšanja za svoj život, bolje ekonomsko stanje, bolji standard života. U medijima se vrlo malo priča o tim direktnim beneficijama koje ljudi dobijaju u celoj Srbiji, i Čačku, Kraljevu, Valjevu, da ljudi na lokalu, u svakom selu, gradu, varoši razumeju koje benefite imaju direktno, da ne misle “opet onaj Brisel šalje neke ucene, zadatke”. Cilj je da se građani motivišu da imaju više entuzijazma prema tome, da razmišljaju “bićemo kao Švedska, Nemačka, bićemo uređenija zemlja,imaćemo bolji poreski sistem, bolje prilike za preduzetnike, mladi će kroz ERASMUS putovati po svetu”. Hoćemo te standarde, reforme, manje korupcije. Kad kažemo vrednost EU, ljudi imaju neki otklon prema tome kao nečemu teškom, ali evropske vrednosti su naše vrednosti – poštenje, transparentnost, iskrenost, vredan rad i trud, poštovanje komšije”, poručio je Popadić na prezentaciji rezultata projekta u Valjevu.
Kroz projekat „Putokazi ka EU u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji“ Evropski pokret u Srbiji će informisati mlade u ovom regionu, ali i ostale građane o dosadašnjoj podršci EU u Srbiji, a posebno o perspektivi i finansijskoj podršci koju Srbija može da ostvari kroz Plan rasta za Zapadni Balkan, novi strateški dokument koji nam daje mogućnost povlačenja više od milijardu i po eura u iz evropskih fondova u naredne dve godine. Projektom je predviđena dodela grantova za organizacije civilnog društva u ovom regionu koje će se baviti temom evropskim integracija.
Vladimir Pantić, aktivista Evropskog pokreta u Srbiji organizacije u Valjevu, kaže da je ovo samo deo pomenutog projekta i da im je u planu realizacija dva zadatka u narednih godinu dana:
“Prvo, da afirmišemo pitanje pridruživanja EU, da u javnosti i u Valjevu i u gradovima Zapadne Srbije i Šumadije kod građana povratimo poverenje da je Srbija evropska zemlja, a drugo, potrebno je da u ovom regionu omogućimo više informacija o procesu pridruženja EU i koristima koje taj proces donosi građanima Srbije”, najavio je Pantić.
“Na ovaj način, mi kao građani preuzimamo deo odgovornosti za to istorijski važno pitanje kao što je pridruživanje EU i naše istraživanje pokazuje, a mi smo potpuno svesni, je da najznačajnija uloga u sprovođenju evropskih integracija, u primeni evropskog zakonodavstva, u ispunjavanju standarda, omogućavanju boljeg života građanima leži pre svega na centralnim, ali i lokalnim vlastimau Srbiji. Nepodeljeni utisak je da vlast rado odlazi u Evropu, rado se viđaju sa evropskim zvaničnicima, rado stavljaju potpise na evropske dokumetne, rado prihvataju evropske strategije. Međutim, imamo problem i sa centralnim i sa vlašću u Valjevu, po pitanju njihove posvećenosti, privrženosti evropskim vrednostima i primene evropskog zakonodavstva. Ako govorimo o transparentnosti postupanja lokalnih organa vlasti, i centralnih, oni se ne obraćaju javnosti, često ne odgovaraju na pitanja, kada mi kao aktivisti želimo da učestvujemo u javnim raspravama o budžetu, kvalitetu vazduha, imamo utisak da lokalne vlasti nerado vide građane kada se donose odluke, a to je jedna od najznačajnijhih vrednosti. Suština demokratije je ne samo da građani učestvuju na izborima nego da svakodnevno utiču na donošenje odluka koje su bitne za njihov život”, ocenio je Vladimir Pantić.
B.M.