Svečana sala Valjevske gimnazije bila je 14. septembra mesto susreta poezije, muzike, sadašnjih i nekadašnjih gimnazijalaca, profesora i ljubitelja poezije, povodom predstavljanja prve pesničke zbirke mladog valjevskog autora Bogdana Petrovića – „Ne dirajte trešnje“. Bogdan Petrović, učenik generacije Valjevske gimnazije za prošlu školsku godinu, upisao je Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a svoju prvu knjigu objavio je u okviru edicije „Izvorac“ Valjevske gimnazije. O zbirci su, pored autora, govorile dr Marija Terzić, naučna saradnica Instituta za književnost i umetnost u Beogradu i nekadašnja učenica Valjevske gimnazije, ujedno i recenzentkinja knjige, srpskog jezika i književnosti i urednica zbirke Milena Milisavljević, kao i pesnikinja Milica Rosić, dobitnica nagrade „Mladi Dis“.
Već u naslovu zbirke sadržana je simbolika koja se provlači kroz Bogdanovu poeziju – trešnja je istovremeno lični, književni i univerzalni motiv. Ona je za Bogdana vezana za sopstveno odrastanje, ali i za književnu tradiciju i stvaralaštvo Miloša Crnjanskog, kome je ujedno posvećena i naslovna pesma iz zbirke.
„Mogli bismo da smatramo trešnje nekim novim izdancima, jer u našem narodu postoji običaj da se, kada se dete rodi, zasadi trešnja, kao što je to bio slučaj kada sam se ja rodio, tako da imam jednu trešnju koja je stara koliko i ja. To „ne dirajte trešnje“ svako može da shvati na drugačiji način, a jedno od mogućih tumačenja bilo bi da ne dozvolimo da išta suzbije ideje koje mogu da donesu neko dobro, neko stvaralaštvo, da damo novim idejama da isplivaju na površinu. U tom nekom bukvalnom smislu, ti izdanci predstavljaju mlade koji žele da doprinesu nešto ovom svetu, ali i svaku novu ideju, tvorevinu, bilo šta što bi moglo da pomogne čovečanstvu“, objašnjava Bogdan.
Upravo iz tog tumačenja naslova proizlazi i jedna od važnih poruka zbirke – potreba da se mladima pruži prostor, podrška i razumevanje, ali i da se sačuva veza između generacija. Bogdan smatra da razlike između mladih i starijih ne bi trebalo da budu prepreka, već podsticaj za međusobno oslanjanje i razmenu iskustava.
„Akcenat je na tome da treba podržati mlade. Često postoji generacijski jaz i dešava se da možda stariji ne razumeju mlade, ali smatram da treba da im se nađu kao podrška i da postoji neka kohezija između starih i mladih. Tako da je ovo neki poziv da svi stanemo jedni uz druge, o kakvoj god situaciji životnoj da govorimo, da prosto budemo povezani, stari i mladi, da mladi rade za starije, da stariji podržavaju mlade, jer tako ujedno pomažući njima pomažu i sebi“, kazao je Bogdan Petrović.
Bogdan ističe da se u njegovom pisanju prepliću lično iskustvo i mašta, dok događaji iz stvarnosti kroz alegoriju, metaforu i pesničke slike dobijaju drugačiji oblik.
„U književnosti se uvek prepliće to nešto lično, što mi crpimo iz naše stvarnosti, ali naravno i naša fantazija. Određen broj pesama je obojen alegorijom, tako da su možda neka dešavanja iz moje stvarnosti i života kroz određenu metaforu i neke pesničke slike preslikane da zapravo deluju kao da su smeštene u neki drugi svet, a zapravo koren crpe iz ovog našeg sveta i brojnih dešavanja“, objašnjava Bogdan.
Trideset pesama okupljenih u zbirci nastajalo je tokom četiri godine Bogdanovog srednjoškolskog školovanja, pa knjiga „Ne dirajte trešnje“ za mladog autora predstavlja mnogo više od prvog objavljenog izbora pesama – ona je svojevrsni zapis jednog važnog perioda njegovog odrastanja.
„Možemo reći da su zapravo četiri godine mog života u tih 30 pesama i 80 stranica. To je moj lični doprinos i moja duša u okviru korica ove knjige“, rekao je Bogdan ističući da je tokom prethodnih godina napisao znatno više pesama od onih koje su našle mesto u prvoj zbirci, pa već postoji materijal i za novu knjigu. Ipak, smatra da za narednu zbirku treba još pažljivije raditi na pesmama i njihovom izboru, sa željom da kvalitetom napravi korak dalje u odnosu na svoju prvu knjigu.
Nekadašnja valjevska gimnazijalka, danas naučna saradnica Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, dr Marija Terzić, koja je kao recenzentkinja knjige imala priliku da se detaljnije upozna sa Bodganovom poezijom posebno je izdvojila zrelost koju je prepoznala u stihovima mladog autora, kao i njegov odnos prema književnoj tradiciji i valjevskom zavičaju.
„Kada sam počela da pišem recenziju, mislila sam da ću imati mnogo manje posla, po sistemu – on je gimnazijalac, sad ću ja to da prelistam. Međutim, kada sam se udubila u te pesme, shvatila sam da imam težak zadatak. Mene lično je on podsetio na Branka Radičevića, na modernog, savremenog Radičevića, kroz taj malo konkretniji, rekla bih, sentimentalizam, gde postoji taj lokalpatriotizam, gde on u svojim pesmama pominje neka od najznačajnijih imena valjevskog kraja, što je mene kao Valjevku duboko ganulo. Mislim da je to divno povezivanje sa korenima, što je jako značajan motiv u celokupnoj našoj književnosti. Ali ne samo u književnoj tradiciji, nego i inače tog pozivanja na tradiciju, meni je to zaista fascinantno“, kazala je dr Marija Terzić.
Za Mariju Terzić, Bogdanova knjiga povezuje lični i kolektivni odnos prema tradiciji, zavičaju i vrednostima koje se prenose kroz književnost.
„Bogdanova knjiga zapravo je spoj svih onih lepih, tananih osećanja koja, mislim i smatram da treba da gajimo, od kolektivnog pozivanja na tradiciju, na nešto što je domaći teren, ono iz čega smo svi ponikli, do nekakvih najvećih književnih imena, do naše gore listova“, kazala je.
Govoreći o naslovu zbirke, Terzić u motivu trešnje prepoznaje i asocijaciju na detinjstvo, slobodu i istraživanje sveta bez straha, dok u Bogdanovom odnosu prema zavičaju vidi važnu vezu sa sopstvenim korenima.
„Mislim da on zapravo šalje jednu poruku da mi treba da budemo jako ponosni na to odakle dolazimo, pričam na kolektivnom nivou, ali da sami sa sobom treba da negujemo vrlo romantična i sentimentalna osećanja, što mene upravo podseća na Radičevića“, navela je.
Za dr Mariju Terzić Bogdanova knjiga ima i dodatnu vrednost jer nastavlja pesničku i književnu tradiciju škole kojoj i sama pripada.
„Kao neko ko je bio u Literarnoj i Novinarskoj sekciji, kao neko ko je završio engleski jezik i književnost, ja sam veliki zaljubljenik u pisanu reč i Literarnu sekciju Valjevske gimnazije i mnogo sam srećna što je Bogdan zapravo izdanak te lepe pesničke tradicije Valjevske gimnazije. Tako da sam ponosna kao bivši i večiti đak Valjevske gimnazije što se ta tradicija i kultura nastavljaju, evo konkretno kroz Bogdana“, poručila je Terzić.
Profesorka Milena Milisavljević, urednica zbirke, govorila je o putu koji je knjiga prošla do objavljivanja, uz nastojanje da se sačuva autorova stvaralačka sloboda, ali i napravi izbor koji odgovara celini zbirke.
O zbirci i njenom mestu u savremenom književnom stvaralaštvu mladih govorila je i pesnikinja Milica Rosić, dobitnica nagrade „Mladi Dis“, osvrćući se na motive i poetiku Bogdanovih pesama, kao i na književne uticaje koji se u njima mogu prepoznati.
Promociju je vodila Maja Glišić, prošlogodišnja maturantkinja Valjevske gimnazije, dok je u holu škole bila postavljena i izložba posvećena knjizi, koju je pripremila profesorka Slađana Marijanac.
Književni deo programa upotpunili su učenici Valjevske gimnazije Vukan Lukić, Ilija Gospavić, Jovan Petronić, Bogdan Petronić, Ljubica Mijanović, Dunja Jovanović, Anđelija Savić i Marija Vuković, kazivanjem stihova iz Bogdanove zbirke.
Muzički deo programa upotpunile su Mia Tajdić, učenica petog razreda OŠ „Sestre Ilić“, koja je izvela „Džemper za vinograd“ Miladina Šobića, kao i Sofija Mićević i Marija Dragojlović, koje su otpevale „Još i danas zamiriše trešnja“ Tošeta Proeskog, uz klavirsku pratnju profesora Marka Tomića.
