Po predmetu Osnovnog suda u Valjevu vezanom za privremenu meru zabrane preduzeću JKP “Vidrak” da odlaže i vrši tretman neopasnog otpada na nesanitarnoj gradskoj deponiji u Valjevu, prvostepeni sud je, podsetimo, usvojio ovu meru u celosti 8. aprila ove godine zabranio i odlaganje i tretman otpada. JKP “Vidrak” je uložilo žalbu tražeći da se preinači to sudsko rešenje i da se ovom preduzeću što pre omogući ulazak na deponiju “kako bi moglo da se vrši nasipanje zemljom i odvoženje kabastog i bio otpada”. Viši sud u Valjevu je početkom jula meseca potvrdio ožalbeno rešenje po pitanju odlaganja i ono je pravosnažno, ali je ukinuo po pitanju tretmana otpada tražeći da se to detaljnije obrazloži. Nedavno je, u ponovljenom postupku, doneto novo rešenje o usvajanju privremene meru u celosti, tako da je “Vidraku” u potpunosti zabranjen tretman neopasnog otpada.
Podsetimo, građani koji žive u blizini deponije, njih 45, podneli su Osnovnom sudu 24. marta 2025. godine tužbu radi otklanjanja opasnosti od štete sa predlogom za određivanje privremene mere koja se odnosi na obezbeđenje nenovčanog potraživanja tužilaca i zabranu prvotuženom preduzeću da neovlašćeno skladišti, vrši tretman neopasnog otpada i isti odlaže na nesanitarnu gradsku deponiju u Valjevu.
Njihov pravni zastupnik, advokat Vojislav Džokovića, pojasnio je novo rešenje koje je sudija Osnovnog suda u Valjevu Aleksandar Aničić doneo krajem oktobra.
“Sud je našao da se ispunjeni svi uslovi iz člana 449 Zakona o izvršenju i obezbeđenju vezano za tretman neopasnog otpada na nesanitarnoj deponiji u Valjevu. Sud je zaključio da bi neusvajanjem privremene mere u delu koji se odnosi na tretman otpada, ista bila obesmišljena u delu u kom je pravosnažna, jer bi JKP “Vidrak” u takvoj situaciji imao “odrešene ruke” za sprovođenje radnji usled kojih bi se ponovo pojavili rizici od daljih izbijanja požara, na navedenoj deponiji, i od daljeg još većih razmera zagađenja vode i vazduha, u neposrednoj okolini, što bi za prosledicu imalo dalje urušavanje zdravlja ljudi, a pre svega tužilaca. Povrh svega treba reći da se za tretman otpada prema pozitivnim propisima traže i dozvole koje JKP “Vidrak” nema, pa bi neusvajanjem privremene meru u ovom delu, sama privremena mera u celosti bila obesmišljena i izgubila svoju svrhu”, kazao je Vojislav Džoković, punomoćnik tužilaca.
U obrazloženju novog rešanja napravljen je osvrt na navode Višeg suda, koji je ukinuo deo ranije izrečene privremene mere kojom je JKP “Vidrak” bilo zabranjeno da obavlja tretman neopasnog otpada. Viši sud je takvu odluku zasnovao na tome što je gradonačelnik Valjeva doneo zaključke o hitnim merama na deponiji – prekidu daljeg odlaganja otpada, osposobljavanju požarnih saobraćajnica i izradi plana gašenja podzemnih požara.
Međutim, prvostepeni sud ocenjuje da ovi zaključci ne mogu biti odlučujući razlog za ukidanje mere. “Za ocenu da li postoje razlozi za usvajanje privremene mere nije bitna sama činjenica” da su takvi zaključci doneti, navodi sud, ističući da se time ne dokazuje da će ti koraci zaista biti i sprovedeni.
“Samo usvajanje zaključaka od strane gradonačelnika Valjeva ne znači nužno i činjenicu da će u skladu sa donetim zaključcima i zvanično donetim aktima biti i postupljeno,” stoji u obrazloženju. Kao ključni argument, sud navodi hroničan karakter problema: “notorna je činjenica da problem nesanitarne gradske deponije traje gotovo decenijama”, dok za sve to vreme “nisu preduzete odgovarajuće mere kako bi se sprečile posledice” po životnu sredinu.
Sud dodaje da dosadašnja praksa ukazuje na kontinuirano zagađenje “životne sredine, vode i vazduha”, te da su stvorene “konkretna opasnost po život i zdravlje ljudi” koji žive u blizini deponije. Zbog toga zaključuje da mere koje je navela izvršna vlast predstavljaju tek administrativni korak, ali ne i garanciju njihove primene, odnosno da ne uklanjaju realnu opasnost koja je razlog za određivanje privremene sudske zaštite.
U osvrtu na primedbu Višeg suda da prethodnom merom nisu jasno definisane radnje koje predstavljaju “tretman neopasnog otpada”, u obrazloženju se ocenjuje da takvo dodatno preciziranje nije potrebno, uz naglašavanje da su “te radnje vrlo jasno definisane u samom Zakonu o odlaganju otpada” i da je na odredbe tog zakona jasno ukazao punomoćnik tužilaca tokom ročišta. Kako se navodi, obaveza je tuženih da “u svemu postupaju u skladu sa tim propisima i uzdržavaju se od radnji koje su navedene odredbama pomenutog Zakona”, a pre svega je na JKP “Vidrak” kao komunalnom preduzeću da poznaje zakonsku regulativu kojom je uređena delatnost koju obavlja.