Protekle dve godine gradjani Valjeva su svedoci kako je jedno od najlepših zdanja u najužem centru Valjeva, zgrada prve štedionice zidane početkom 20. veka napuštena i ostavljena da propada. Vrata i proziri danima stoje otvoreni tako da ubrzanom ruiniranju doprinose i ogromne padavine ovog leta i velika vlaga, strada fasada ali i autentična stolarija od masivnog drveta. Oko zgrade, koja je označena kao gradilište, raste ambrozija i drugi korov.
Leto je, vreme odmora i turističke sezone kada u grad stižu brojni gosti. Na pragu smo i letnjeg festivala „Tešnjarske večeri“. O ovoj tužnoj slici našeg vremena razgovarali smo sa Valjevcima, slučajnim prolaznicima i stručnjacima iz oblasti zaštite spomenika kulture.
„Ruglo, jedno veliko ruglo, ko u filmu strave i užasa. Živim tu i za dve godine samo su ovu žičanu ogradu malo pomerili. Bruka i za gradonačelnika i za selo. Izgleda da je gradonačelniku daleko da došeta i da sve ovo vidi“, kaže naš sugradjanin Rade Krstić, koji živi u neposrednoj blizini jedne od najlepših i najvrednijih zgrade u Valjevu, nekadašnje štedionice, ipak, najduže glavne medijske kuće u gradu u kojoj su bili smešteni nedeljnik „Napred“ i Radio Valjevo.
I naš sledeći sagovornik živi u neposrednoj blizini Desankinog venca:
„Kada se prođe ružno je da ružnije ne može biti, ali nije samo u tome problem već je i opasno. Velika je vlaga i već se šire neprijatni mirisi, tu se okupljaju i sitne životinje, glodari, mačke, psi lutalice. Mi roditelji nismo više bezbrižni kada nam se deca igraju na trgu, jer deca su deca, njih privlači da istražuju, misle da je to neko tajno skrovište, a mi ne znamo da li unutra ima stakla, špriceva… Ja iza imam garažu, kada noću prolazim pored, nije ni bezbedno ni prijatno,“ kaže naš sagovornik.
Goran je dugo živeo na zapadu i misli da ovako nešto “gore” ne bi moglo da se desi: „Jednostavnim rečima rečeno, ništa lepo, i ne priliči gradu kakav je Valjevo. Ruglo grada.“
„Sramota je. Pored rugla i nehigijene ova zgrada je naš obraz i naša projekcija uopšte“, smatra dr Zoran Jokić, koga smo, takodje, sreli kao slučajnog prolaznika Desankinim trgom i koji nam je sugerisao da nešto što predstavlja kulturno nasledje i neki naš integritet ne bi trebalo otuđiti već da treba da ostane u svojini grada. On kaže da je istina da se u svetu prodaju i takve zgrade ali da postoji imperativ da to može imati samo strogo određenu namenu i svrhu.
Direktorka ovdašnjeg Zavoda za zaštitu spomenika, arhitekta, Ksenija Stevanović o zgradi nekadašnjeg Radio Valjeva govori sa puno poštovanja:
„To je jedna od glavnih palata grada, reprezent je jednog vremena i jednog stila kao i svoje prvobitne namene, banke i štedionice. To su uvek objekti koji traže najbolje arhitekte i koji reprezentuju moć svoga delanja. To se jasno vidi i na ovom objektu koji ima jednu razigranu arhitekturu i fasadu sa puno elemenata plastike i rizalita. To je jedna od vrednih zgrada sa samog početka 20. veka i ona se sasvim dobro uklapa u ambijent Desankinog venca“ objašnjava direktorka i dodaje da je Zavod bio konsultant na projektu uredjenja enterijera zgrade i da je tada bilo reči da ova zgrada bude reprezentativna gradska kuća za sastanke, prijeme gostiju i stranih delegacija. Direktorka kaže da koliko je ona upućena da se stalo zbog loše procene koliko je sredstava potrebno za rekonstrukcija. Naime, ispostavilo se da je potrebno mnogo više novca nego što se na početku radova mislilo. Ona smatra da je dobro da što više zgrada koje imaju status spomenika kulture budu u vlasništvu države, jer kako kaže, „ kada je privatna svojina, a spomenik, tu uvek bude komplikacija.“
Direktorku Kseniju pitamo da li je Zavod ili ona kao odgovorno lice reagovala s obzirom na to da je u pitanju spomenik kulture, koji na očigled svih nas, propada:
„Mi možemo da ukažemo ili prijavimo inspekciji, mi imamo savetodavnu ali ne i izvršnu moć. Iskreno se nadamo da je inspekcija već upoznata. Bilo bi dobro da se zaustavi dalje ruiniranje i propadanje i tih vrata od masivnog drveta. To je u centru grada, sasvim sam sigurna da su svi upoznati“, rekla nam je direktorka Zavoda za zaštitu spomenika u Valjevu, Ksenija Stevanović iz čijeg odgovora se može zaključiti da zvaničan apel, tim povodio, iz Zavoda nije usledio ni nadležnima u lokalnoj samoupravi, ni inspekciji, bar ne pre razgovora sa nama.
Nedavno je predsednik gradske skupštine Milorad Ilić za jedan Valjevski portal izjavio da se odustalo od prvobitnog plana da ova zgrada bude reprezentativna gradska kuća i da se razmišlja o prodaji. Medjutim, ovakav korak za sobom nosi dosta rizika jer kod nas zakonska regulativa u ovoj oblasti nije dorečena, ni kada je u pitanju dalja namena, ni dalje održavanje objekta. Uz to, u praksi je još prisutno mišljenje,“ ako je nešto privatna svojina država nema šta tu da se meša“. Takvih primera ima na svakom koraku.
I tako dok su Englezi od starih telefonskih govornica i ulaznih vrata i kvaka na starim zgradama napravili turističku atrakciju i imidž Londona ,mi dopuštamo da nam zdanje staro sto godina, i koje je uz to i simbol grada, propada. Grubo rečeno, mi ne znamo šta bi smo sa tom zgradom, za ozbiljnu restauraciju nema se, izgleda, ni dovoljno novca, ni ideja. Uz to, svedoci smo brojnih primera gde se novac nesavesno troši i rasipa.
Do renesanse, bilo bi pošteno da ovu zgradu sačuvamo bar od propadanja… za neka bolja vremena, i buduća pokolenja.
Milena Kuzmanović
