Plato ispred Centra za kulturu ispunili su danas Valjevci, svi koji poštuju, podržavaju i koji se dive onima koji su naša budućnost. Na ovom prostoru organizovan je doček za svu decu koja su prošle srede krenula na Protestni mars do Beograda na najveći protest u istoriji Srbije, za naše heroje! Građani su se okupili već oko pola pet, a šetači su se najpre našli ispred zgrade Valjevske gimnazije da bi odatle Ulicom Vuka Karadžića u koloni stigli do platoa, praćeni čuvenim povicima “Pumpaaaajjjj”, zvucima zviždaljki, sirena i upaljenim bakljama! Onda je usledio onaj čuveni poziv građanima da čučnu, a onda su na znak dece svi poskakali i u glas vikali svima dobro poznato: “Ko ne skače, taj je ćaci!”
Ovom prilikom šetačima je trebalo da budu uručene medalje i diplome, ali to je odloženo za neki drugi dan, s obzirom da nisu stigli da ih urade, ali su im zato podeljene zahvalnice. Program je otvorio Blokadni hor koji je izveo himnu Srbije “Bože pravde” i “Vostani Serbie”.
Predsednica Đačkog parlamenta Valjevske gimnazije Milica Tomić pozdravila je sve učesnike ovog putovanja od 122 kilometra uz poruku da je njihov trud vredan divljenja i ponosa.
“Svaki vas korak na ovom putu predstavljao je ne samo fizičku izdržljivost, već i izuzetnu snagu volje, odlučnost i hrabrost. To što ste izdržali, prošli i pomerili sopstvene granice svedoči o vašem nesalomivom duhu, posvećenosti cilju i želji da svaki težak izazov pred vama prevazidjete i izadjete još jači. Uprkos velikim povredama, nesnosnim bolovima pa i otvorenim ranama, uz sve to sa raznoraznim poteškoćama i izazovima na putu vi ste uspeli. Svi do jednog. Uspeli ste i ponosno kao heroji ušetali u Beograd. Tada je grad bio samo vaš. Svi smo tada disali za vas i ponosno čekali sa pomešanim osećanjima. Pokazali ste da sa dovoljno upornosti i sloge ništa nije nemoguće. Vi ste naša inspiracija i hvala vam na tome! Ujedinili ste narod, izveli na ulice hiljade ljudi da vas vidi, otprati, dočeka i uneli radost u mnoga zaboravljena i otudjena sela. Ljudima probudili i izmamili osmeh, suze, radost, empatiju. Vratili ste nam nadu. Zato ste vi naši heroji. Naši Valjevci. Čestitamo vam na svemu sto ste uradili i stojimo uz vas. Hvala vam sto ste nam omogućili da budemo deo ovog nezaboravnog trenutka”, poručila je učenica Valjevske gimnazije.
Ona je ovom prilikom zahvalila i profersorima koji su bili uz decu, brinuli o njima i sigurne i bezbedne ih vratili kućama – Milan Popović, Milan Drakul, Milan Galić, Predrag Stefanović, Ljubomir Džigurski, Vladimir Mišić, Mladen Ilić, Sandra Sofronić, Branko Stanković…
Okupljene sugrađane i svoje saborce pozdravila je i jedna od učesnica Protestnog marša i zahvalila im što su svojim prisustvom potvrdili da je njihov podvig veliki i bitan za celo društvo.
“Moramo Vam reći da uopšte nije bilo ni naivno ni lako isplanirati sve, dugujemo zbog toga zahvalnost svakoj osobi koja je učestvovala u bilo kakvoj vrsti pomoći i organizaciji našeg marša. Naš hod do Beograda bio je propraćen od strane mnogo brižnih ljudi koji su obezbedili da uz minimalne teskobe dođemo do destinacije. Put nikako nije bio lak, zapravo, bio je naporan i testirao je granice naše izdržljivosti koje bi vrlo verovatno bile slomljene da je razlog marša bio neki drugi. Međutim, snagu nam je davala pomisao na to da smo nosioci slobode koja je svakog trenutka bila sve bliža datom cilju. Zajedničkim snagama, uspeli smo da, od mesta do mesta, unosimo štafetu savesti, buđenja naroda i tako u ljudima zalijemo nadu koje u poslednje vreme imamo na pretek. Posebnu draž osetili smo kroz dočeke u većim mestima, gde su nam se ljudi, koji nas prvi i vrlo verovatno poslednji put u životu vide, klanjali do zemlje i kroz suze radosnice iz sveg glasa čestitali na svemu. Kada smo se približili Beogradu, sve nas je pokosila činjenica da su se desetine hiljada ljudi na ulicama samo zbog nas odrekle sna i u kasnim satima, tapšući nam neprestano neumornim dlanovima, priredili doček koji ćemo svi pamtiti kao najdirljiviji trenutak našeg odrastanja”, rekla je učenica Valjevske gimnazije i dodala da ovaj njihov poduhvat nije gubljenje vremena, već stvaranje novog vremena, pravljenja doba u kom će se pamtiti i jasno naglašavati da je najveća pamet ove zemlje ustala sa namerom da napravi državu u kojoj će se ovakav trud i upornost ceniti znatno više nego što je to bilo do sada!
Uz zvuke doboša i gromoglasan aplauz građana svim učesnicima ovog marša uručene su zahvalnice, a pripremljen je i crveni tepih kojim su svi prodefilovali, kao prave zvezde! Potom su svi zajedno, i učenici i građani krenuli ka raskrsnici Vuka Karadžića i Karađorđeve gde su se zadržali desetak minuta, a onda napravili krug, izašli na Duple trake i vratili se do Valjevske gimnazije gde su još jednom zahvalili svim Valjevcima koji su ih dočekali i podržali u jednom od najdirljjivijih trenutaka u njihovom odrastanju.
B. M.
