U prepunoj Gradskoj galeriji u Valjevu otvorena je posthumna izložba fotografija Predraga Raševića Vrapca. Ovo nije bila samo umetnička postavka, već emotivni susret porodice, prijatelja i sugrađana sa čovekom koji je svojim životom i kamerom obeležio jednu epohu grada na Kolubari.
Galerija je bila tesna da primi sve one koji su došli da odaju poštu Predragu Raševiću Vrapcu, fotografu, geometru, glumcu i, iznad svega, čoveku čija je dobrota postala simbol valjevske čaršije. Izložba pod nazivom „Na krilima jednog vrapca“ specifična je po tome što je sam autor, pred odlazak, napravio konačan odabir radova, ostavljajući prijateljima precizno zaveštanje.
Obraćajući se prisutnima, direktorka Narodnog muzeja Valjevo Jelena Nikolić Lekić naglasila je da Raševićev trag ne meri broj izložbi, već broj ljudi koji ga pamte sa osmehom.
„Bio je fotograf koji je fotografijom govorio tiho, ali iskreno – beležeći trenutke, ljude i svet oko sebe sa posebnom pažnjom i toplinom. Ovo nije samo retrospektiva, ovo je njegov sopstveni, tihi razgovor sa nama. Neka nas ove fotografije podsete da umetnost može biti snažna i onda kada – poput vrapca – samo sleti blizu nas“, rekla je Nikolić Lekić.
O Predragovom životnom putu, od dečačkih dana u Društvu istraživača do profesionalnog rada, govorio je njegov blizak prijatelj Veseljko Belušević. Podsetio je da je Rašević, rođen 1962. godine, bio neraskidivo vezan za „najotmeniji valjevski arondisman“ – reku Gradac.
„Terenski rad geometra u Elektrodistribuciji Valjevo, ljubav prema reci Gradac i valjevskim planinama koristi da svakodnevno i tiho fotografiše život ljudi, fokusiran na Valjevo i okolinu, ulice, događaje, prirodu… Svoje radove, često, šalje na foto konkurse na kojima neretko dobija značajne nagrade, koje potvrđuju da njegov rad ima daleko širi značaj od lokalnog. Neumorno koristi društvene mreže da pokaže svoj rad, pa tako u avgustu 2022. godine u okviru Tešnjarskih večeri prvi put samostalno izlaže. Odmah potom radove predstavlja u Minici i na Rudniku. Pripremajući, pokazaće se, svoju poslednju izložbu za Bratunac i Valjevo, upokojio se 29. juna 2025 . godine u Valjevu. Ostavljajući Miši Markoviću i meni fotografije sa preciznim rasporedom i nazivima fotografija, istovremeno je ostavio i prećutno zaveštanje da izložba ugleda svetlo dana. U njegovu čast posthumna izložba sa katalogom u Gradskoj galeriji Valjevo ne pokušava da objasni – već da pokaže ono što je on video! Ona je više od samog sećanja na njegovo delo i uspomenu. Ona je više i od onoga što je beležio, a drugima promicalo. A, beležio je svakodnevnicu, ljude i trenutke koji traju koliko i jedan pogled, kao trag pažnje i prisustva sačuvan od prolaznosti. Ona je mnogo više od ispunjenja neizrečenog zaveta koji mi je ostavio moj prijatelj Predrag Rašević Vrabac“, sa puno emocija i poštovanja govorio je Veseljko Belušević.
Poznati valjevski fotograf Dušan Jovanović evocirao je uspomene na „jato“ fotografa koje je iznedrilo Društvo istraživača među kojima su Boško Đoković, Miroslav Jeremić, Nikola Milanović, Dušan Jovanović, Vladimir Pecikoza, Vojislav Jovanović, Petar Kovačević, Zoran Đakić, Vladan Savković, Đorđe Đoković, Miroslav Velimirović, Bokić Nemanja, Uroš Mitrović, Vigor Majić, Sinića Jovanović, Lazar Živković, Zoran Janković… Iz tog jata došao je i Vrabac.
„Vrabac je došao iz tog istraživačkog jata, na nekim njegovim snimcima sam i ja učestvovao, nišanio je kao geometar. Ja potičem iz zanatske fotografske radnje. Postojale su velike kamere sa mehurima, malo ih se seća toga… Fotografi su koristili keramičke ptičice koje su pravljene u Tešnjaru da oni koje fotografišu ne bi trepnuli, i kad bi fotograf rekao ‘gde je ptičica’, ona bi zacvrkutala i trenutak bi bio ovekovečen. Ptičica vrabac, izložba otvorena!“, poručio je Jovanović koji je ovom prilikom podsetio na činjenicu da je Valjevo jedan od najozbiljnijih fotografskih gradova u Srbiji i predložio inicijativu da se upravo u našem gradu uradi ono što nigde u Srbiji nije – da se otvori Fotografska galerija u kojoj bi se izlagale isključivo fotografije.
U katalogu koji prati izložbu, a koji je dizajnirao Dušan Arsenić, ostali su zapisani tekstovi Marije Đurić i Ace Vidića. Aca Vidić je u svom obraćanju naglasio ontološku dimenziju Raševićevog rada:
„Sociološka potreba da se u društvu uvek bude čovek, pa potom umetnik, Raševića svrstava u retke. On je sanjar koji traga za iskonskim čovekom u ovom hiperotuđenom svetu. Meki fokus i osećaj za treptaj objektiva su retka svojstva njegove umetnosti.“
Direktorka Moderne galerije, Marija Đurić, istakla je da Raševićeve fotografije svedoče o prijateljstvu prema mestima koja čuvaju kulturu.
„Od samih početaka Moderne galerije, bio je tihi i pouzdani saputnik. Iako kratkog života, svojim radom je već ovekovečen, ali njegovim fotografijama tek predstoji pravo i večno priznanje koje dolazi vremenom.“
Otvaranju su prisustvovali članovi porodice – majka Nera, otac Života i brat Nenad, kao i brojne kolege iz „Elektrodistribucije“ i umetničkih krugova. Izložba u Gradskoj galeriji biće otvorena naredne tri nedelje, nudeći Valjevcima priliku da kroz objektiv Predraga Raševića Vrapca ponovo prepoznaju lepotu sopstvene svakodnevice.
B. M.