Komemoracija povodom smrti profesorke srpskog jezika i književnosti Milene Petrović (1975 – 2025) održana je u subotu, u Svečanoj sali Valjevske gimnazije uz prisustvo članova porodice, kolega, učenika, prijatelja i poštovalaca.
Poslednji pozdrav Mileni uputili su kolege iz Aktiva srpskog jezika i književnosti Valjevske gimnazije, direktor škole Predrag Jevtić, učenici IV-4 kojima je bila razredna, učenici IV-5, njeni filolozi, učenici IV-8, ali i III-5 kojima nije predavala, ali sa kojima je učio njen sin Bogdan.
Milena Petrović rođena je 5. 1. 1975. godine u Valjevu. Završila je Osnovnu školu „Desanka Maksimović“, a zatim je školovanje nastavila u Valjevskoj gimnaziji. Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu stekla je zvanje profesora srpskog jezika i književnosti, a potom i zvanje master filolog srpskog jezika i književnosti. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu završila je specijalističke studije iz metodike srpskog jezika i književnosti. Upornim, marljivim radom, stekla je i zvanje pedagoškog savetnika.
Radila je u OŠ „Stevan Filipović“ u Divcima, OŠ „Milovan Glišić u Valjevskoj Kamenici, Poljoprivrednoj školi, Tehničkoj školi u Valjevu, a u Valjevskoj gimnaziji od 2009. do danas.
Milena će ostati upamćena po nastavnom i naučnom radu. Autor je monografije „90 godina Poljoprivredne škole sa domom učenika Valjeva“, mnogih stručnih članaka, autor i realizator akreditovanih seminara širom Srbije, rukovodilac lingvističke sekcije i mentor u radu sa takmičarima. Bavila se uređivačkim radom na polju školskih publikacija i pri izdavanju učeničkih zbirki poezije. Do svojih poslednjih dana objavljivala je u časopisu „Školski čas“ za metodiku nastave. Njen naučni rad doprineo je da bude zastupljena u Leksikonu stvaralaca u preduniverzitetskom obrazovanju. Dobitnik je nagrada Društva za srpski jezik i književnost Srbije za uspehe učenika na takmičenjima, za rad lingvističke sekcije. Velike zasluge ima i u radu sa učenicima nadarenim za literarno stvaralaštvo.
Uz podsećanje na brojne uspehe i postignuća koja su obeležila Milenin profesionalni put, kolege iz Aktiva srpskog jezika i književnosti Valjevske gimnazije pozdravili su se od drage koleginice, žene koja je svoju ljubav prema jeziku, književnosti i znanju nesebično delila sa generacijama učenika, ali i sa svojim kolegama.
„Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle. Boli praznina koja nikada neće biti popunjena. Boli nemogućnost da još nešto uradimo za njega. Bole reči koje nismo rekli, a mogli smo. Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja… Boli to što znamo da nikada više nećemo biti zajedno, što nećemo moći da ga vidimo i da nam se javi. Boli što će uvek biti taj neko koji nedostaje…“, poslednje su reči kolega upućenih Mileni Petrović.
Kao školski drug, kao kolega, kao direktor škole u kojoj je radila, direktor Valjevske gimnazije Predrag Jevtić uputio je poslednji pozdrav Mileni Petrović uz obećanje njenom sinu Bogdanu i porodici da će i kao generacija sa kojom je Milena učila, ali i kao kolektiv škole u kojoj je radila 16 godina, učiniti sve da sačuvaju od zaborava njen lik i delo.
“Milena je volela život, stalo je razmišljala o aktivnostima, radu sa učenicima, sekcijama, takmičenjima, časopisima. Danas u ovoj sali pričamo o njoj bez nje, pokušavamo da sačuvamo od zaborava neke zajedničke trenutke i uspomene. Kao direktor škole, mogu reći da je Milena bila profesionalac, kolega, profesor u pravom smislu te reči, i mi kolege imali smo od Milene puno toga da naučimo, a siguran sam najviše đaci kojima je predavala”, rekao je Jevtić.
Za Milenine maturante ona je bila mnogo više od razredne, neko ko ih je vodio kroz sve – smeh, neuspeh, bol, tihi oslonac koji ih je držao u teškim trenucima.
“I sada, kada Vas nema, praznina je ogromna. Vaša reč, vaša snaga, i vaše srce ostaju sa nama. Bićete sa nama na toj maturi, u svakom pogledu, u svakom zagrljaju, u svakoj suzi i osmehu. U svakom putu koji budemo birali posle škole. Naučili ste nas ne samo da učimo, već i da budemo ljudi. Naučili ste nas da budemo tu – jedni za druge”, podsetili su učenici IV-4 kojima je Milena bila razredna.
Njeni filolozi, učenci VI-5, sećaće se Milene kao nežne i blage osobe, nekoga ko je imao razumevanje za sve, nekoga kome su mogli uvek da se povere i sa kime su gradili prijateljstvo i van škole, nekoga ko je verovao u njih, čak i kada su sami odustajali, učila ih da budu dobri ljudi, gurala ih da postanu najbolje verzije sebe.
“Toliko toga ste nam dali, toliko toga ste nas naučili, ali ostajete dužni. Obećali ste da ćemo zajedno šetati rimskom kaldrmom, da ćete nas savetovati za maturske haljine, da svi imamo u šaci prijemni ispit za filološki fakultet, obećali ste da ćete biti tu. Mi Vama obećavamo da ćemo živeti život kako ste nas vi naučili. Nijedno zvono se nikada nije usudilo da Vas prekine, pa neka tako bude i sada. Čas još uvek traje…”, poručili su učenici Filološkog odeljenja.
Od profesorke koja nije bila samo nastavnik, već i uzor, oslonac, saputnik kroz srednjoškolske dane, pozdravili su se i maturanti iz IV-8 i kako rekoše, profesorka Milena ih nije učila samo gramatici, književnosti, pravopisu, učila ih je da misle, saosećaju, čitaju između radova, učila ih je životu.
Školski drugari Mileninog sina Bogdana, iako im nije bila profesorka, osetili su potrebu da se obrate jer kako rekoše, odraz njene ličnosti ogleda se u Bogdanovom ponašanju, saosećajnosti, spremnosti da pomogne, požrtvovanosti i istrajnosti, uz obećanje da će Bogdanu uvek biti podrška na daljem putu.
